Почетна / Зелене стране / Мајка Земља с гласом Џулије Робертс

Мајка Земља с гласом Џулије Робертс

SkopljeПише Мара Кнежевић Керн

Менаџери климатског инжењеринга одлучни су да читаву Планету заспу тонама тешких метала у операцији „борба против климатских промена“

Трагични догађаји у Македонији, описани као „водена бомба што се сручила на град“, представљају само један у низу „необјашњивих природних појава“ због којих ћемо – по ко зна који пут – бити присиљени да преиспитујемо сопствену кривицу за климатске промене.

ПЛАНЕТА МОЖЕ И БЕЗ НАС Док збуњени метеоролог покушава да, пред камерама, осмисли неко политички коректно објашњење за ову „неуобичајену природну појаву“, огорчени становници траже неко сувислије објашњење за непогоду што је у тренутку за собом однела бројне животе и уништила целокупну имовину. На питање: која је то сила покретала огромне масе кишних облака, да би их – као по команди – зауставила и сав садржај у неколико минута сручила на град, добијамо одговор: природа. А природу морамо заштитити, кажу менаџери климатског инжењеринга, одлучни да читаву Планету – о нашем трошку – заспу тонама тешких метала у операцији „борба против климатских промена“.

У то име је основан и ад хок корпоративни медијски трибунал за утврђивање кривице „малог човека“, оптуженог што пали ватру у огњишту, пије воду, једе, дише… Теза о штеточинској природи homo sapiensa „који својим деловањем угрожава све остале врсте“ претвара се у медијску хајку, режирану од стране самопрокламованих „заштитника“ природе, корумпираних научника, политичара и јавних радника, стварајући амбијент за линч.

На улазу у Бухенвалд писало је „Jedem das Seine“ (Сваком према заслузи), што ће, судећи према пропагандном материјалу емитованом на Си-Ен-Ену, бити исписано и на улазу у 21. век. Ради се о мелодрамском прилогу у оквиру серијала „Природа говори“, у којем се Мајка Земља – гласом Џулије Робертс – обраћа човечанству, љута на човека због његовог односа према природи: „Хранила сам врсте веће од вас, и изгладњивала врсте веће од вас… Моји океани, моје тло, моји потоци, моје шуме, они имају моћ да вас узму или оставе.“

Нова зелена каста на тајним форумима и глобалним самитима одлучује о томе колико ће људи, животиња и биљака бити пропуштено у следећи миленијум, поручујући да „човек није привилегована врста“ нити му се гарантује аусвајс за будућност. Хуманитарно решење проблема вишка становништва спроводи се уз помоћ чиповања – технолошки унапређене варијанте жутих трака – док нам мајчица Џулија поручује да Планета може и без нас.

Захваљујући климатском хаосу „заштитари“ неометано – иза зелене завесе – убрзано формирају фондове и профитабилне „спасилачке“ мисије, прикривајући сопствену улогу у развоју софистицираних технолошких алата који нам раде о глави.

Овај ТВ серијал спонзорисала је организација Commercial International – званично везана за еколошке теме – а незванично повезана са БП, Каргилом, Шевроном, Монсантом и Шелом, као и са произвођачима оружја.

[restrictedarea]

КАПИТАЛИЗАМ ИЛИ ЧОВЕК? Писац и истраживач Том Левит у чланку под насловом Conservation International пристао да обоји зелено произвођаче оружја открива повезаност бораца за природно окружење из ове организације с највећим планетарним загађивачима, окупљеним око Савета за бизнис и одрживост. ЦИ своје чланове приказује као „заједницу корпоративних лидера, посвећених позитивним еколошким акцијама у свом пословању“ (у српској варијанти назване „друштвено одговорне компаније“). Двогодишња чланарина за учешће на састанцима ове НВО износи 75.000 долара, што компанијама даје за право да саме организују сусрете, као што је то урадио Монсанто 2010 – тема је била „одржива пољопривреда“. ЦИ је – уз богату накнаду – прогласио „зеленим“ компаније за производњу оружја, обезбедивши им чланство у еколошким форумима за заштиту природе. Једна од њихових кључних стратегија заштите животне средине је рециклажа бомби и шрапнела из борбених зона, за поновну производњу бомби.

Иритиран дрскошћу екипе што стоји иза ЦИ, уредник Infowars.com i PrisonPlanet.com Пол Јозеф Ватсон пита: „О којим се то већим, супериорним, врстама ради, с обзиром на то да диносауруси нису осликали Сикстинску капелу… Не загађује човек Планету већ капитализам, са својом идеологијом прогреса без граница, потрошачким лудилом, ратном технологијом…“

Ватсон се осврће на публикацију Римског клуба, објављену 1990, у којој се први пут износи став да су људска бића инфериорна у односу на сав остали живи свет и да их треба ставити под старатељство. Ова теза им је послужила да крену у потрагу за заједничким непријатељем „против кога се треба ујединити“, па су дошли на идеју да су „загађење, глобално отопљење, недостатак воде, глад… изазвани људским деловањем. Ерго „наш прави непријатељ је човечанство“.

СИРОТИЊА ЈЕ ОДГОВОРНА Идеологија Римске конференције демаскирана је у књизи „Прва глобална револуција“ Александера Кинга и Бертранда Шнајдера. Аутори подсећају на масовне експерименте које је елита спроводила „за добробит човечанства“, од Тускегес студијске групе оптужене за намерно ширење сифилиса међу црнцима у Алабами (1932–1972), до зрачења – америчком технологијом – 100.000 јеврејске деце (1951) у масовном атомском експерименту. Том приликом је страдала читава генерација сефардских Јевреја: 6.000 је одмах умрло, а остали су до краја живота патили од последица радијације. Аутори наводе и Кисинџеров „Глобални манифест“ – прослеђен Џимију Картеру – с објашњењем како, уз помоћ хране, изазвати смрт становника Трећег света.

Након ових „спорих“ метода елиминације дошло се на идеју да се жртва прогласи кривцем, што је резултирало декретом са COP21 да сиротиња Трећег света преузме бреме одговорности за „климатске промене“ и принесе жртву на олтар „одрживог развоја“. Кривице нису ослобођени ни најмлађи, што се види из педагошког пропагандног спота у којем се деца – која одбијају да смање свој карбонски отисак – строго кажњавају. Спот је накнадно, под притиском јавности, уз извињење повучен, али се мантра о CO2 и личној кривици упорно провлачи кроз образовни систем.

Фински еко-гуру Пенти Линкола излази с предлогом  да се за климаскептике отворе гулази за преваспитавање, „а преостали део човечанства треба убити или поробити уз помоћ зелене полиције“, што је здушно навођено као једно од могућих решења, при чему се прећуткује да је Линкола огорчени противник индустријског развоја и идеологије потрошачког друштва. Извађена из контекста, његова тврдња да је демократија „религија смрти“ и да треба завести „зелену диктатуру“ долази у правом тренутку као идеолошка подлога за успостављање Глобалне владе у сенци.

Још један радикални борац против индустријских загађивача, писац Кеит Фарниш послужио је алармистима око Ал Гора за појачавање притиска на становништво Трећег света. Фарниш заговара  саботаже и зелени тероризам као једини преостали вид борбе, предлажући „рушење брана и градова зарад враћања Планету у аграрно доба“. Захваљујући производњи идеолошке конфузије зелена елита успева да из својих замкова с базенима и спа депандансима шири култ штедње енергије, преусмеравајући гнев еко-анархиста на земље у развоју – увођењем пореза на CO2.

ЛАМЕНТ НАД ПЛАНЕТОМ Ламенту над Планетом прикључио се и амерички биолог др Ерик Пианка, предложивши елиминацију 90 одсто становништва. Његов говор, одржан на тајном скупу академика из Тексаске академије наука, дочекан је аплаузом, а захваљујући објављивању тајног снимка на јутјубу у јавност су допрле његове идеје о методима убрзане елиминације „вишка“ становништва. Незадовољан досадашњим методама (производња глади, вакцине, ГМО, сида…), Пианка предлаже „засипање насељених места вирусом еболе“, тврдећи да „човек није ни бољи ни вреднији од бактерије“. Проценивши да је оптималан број становништва трећина од постојећег, др Пианка узвикује: „Најбоље би било стерилисати цело становништво“.

Ни принц Филип, супруг краљице Елизабете, није био суптилнији кад је изјавио да би волео да се реинкарнира у смртоносни вирус, који би допринео проблему пренасељености.

Жан Кусто је 1991. изнео податак да један Американац оптерећује Планету више него двадесет становника Бангладеша. Иако признаје да загађење расте с прогресом и потрошњом, култни океанолог не предлаже промену стила живота у потрошачком друштву већ се залаже за елиминацију 350.000 људи дневно. Међу еугеничарима је и угледни аустралијски микробиолог, нобеловац Мекфарлен Бернет, који је влади понудио план за развој биолошког оружја, намењеног за борбу против Индонезије и осталих азијских земаља.

У књизи „Оспоравање“ Кит Фарниш указује на неопходности побуне против политичара што заговарају неограничени раст, против Била Гејтса што промовише генетски модификовану храну, против Ал Гора који се само вербално залаже за смањење емисије гасова стаклене баште… „Није довољно бити свестан њихове преваре, потребно је учинити следећи корак… Бити цивилизован значи бити свестан кад треба стати.“

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *