Почетна / Колумне / Махери чија је класа победила

Махери чија је класа победила

БИЛДЕРБЕРГ ГРУПА, ЕТО КО СТВАРНО ВЛАДА СВЕТОМ

Bilderberg 2016За „Печат“ из Милана Дијего Фузаро 

За потпуније разумевање неоолигархијске елите као карактерне маске и агента апсолутно-тоталитарног капитала, у време претварања људи у робље, може бити корисно да се скрене пажња на такозвану Билдерберг групу, амблем либерално-финансијске интернационале неофеудалног доба

Изразом који је, с једне стране, поштено признање емпиријске  стварности, а с друге исказ ароганције својствене моћницима, један од најбогатијих милијардера на свету је обелоданио: „Класна борба постоји и моја класа побеђује.“ То је, у ствари, јасна и разиграна анализа односа снага до које се дошло реконфигурацијом у време побуне елита и неолибералне офанзиве на радни амбијент и права уопште. То је сценарио о коме се мало зна, јер моћ намеће своје преварне мапе и користи оружја за масовно скретање пажње.

[restrictedarea]

За потпуније разумевање неоолигархијске елите као карактерне маске и агента апсолутно-тоталитарног капитала, у време претварања људи у робље, може бити корисно да се скрене пажња на такозвану Билдерберг групу, амблем либерално-финансијске интернационале неофеудалног доба.

Супротно ономе у што може да се верује на први поглед, Билдерберг група није асоцијација, нити завереничка организација: то је приватни сусрет моћника из целог света који се одржава сваке године, почев од елитног скупа одржаног 1954. године у Хотелу „Билдерберг“ у холандском градићу Остербек.

Овај годишњи састанак има за циљ да окупи елиту моћника уједињених неолибералном идеологијом и вољом да се успостави мрежа која би заштитила њихове интересе и ујединила финансијске институције.

То је, у ствари, специфична либерално-финансијска интернационала,  чији мото би могао да се кристализује у парафрази речи којима Маркс завршава Манифест: „Моћници свих земаља, уједините се!“

Из одређеног угла и перспективе могло би се тврдити да се Билдерберг група све у свему поклапа с мрежом међузависних интереса финансијског и политичког, економског и индустријског типа.

Од 1954. до данас никада није дозвољено новинарима да присуствују форумима Билдерберг групе, нити је икада објављен дневни ред скупа, нити је било изјава учесника.

Управо израз arcana imperii (тајне, принципи моћи) глобалне економије подређене финансијама и максимална неоолигархијска тајност  парадоксално откривају прави карактер Билдерберг групе као тајне владе која делује у сенци и утврђује опште правце политике сведене на пуко наметање економије над политиком другим средствима.

Иако су састанци строго поверљиви, интереси билдербешке елите су познати, јер се поклапају с интересима финансијског капитализма у фази апсолутног капитализма.

Такви интереси се крећу у орбити око жиже планиране елиминације националних држава и социјалних права, стварање огромне номадске pauper class (класе сиромахa) са запослењем на одређено време, спремне на све не би ли преживела. Ти интереси иду на уништавање устава и националних граница, на стварање нових обавезујућих међународних уговора који имају за основу економски и банкарски примат, на свеопшти напад на запосленост и социјалне гаранције.

У плановима и пројектима Билдерберг групе оличена је суштина побуне елита: уједињавање и међународни уговори се користе као средства којима се уклања демократски национални суверенитет и, на тај начин, укидају права и социјална држава путем наметања међународне конкурентности као јединог параметра.

Путем међународних уговора, националне владе су лишене власти, она се преноси на међународне и финансијске агенције, које све више преузимају ингеренције националне државе чије је представнике бирао народ, бар на папиру.

На овај начин финансијска олигархија елита може деловати као светско акционарско и аристократско друштво које управља планетом преко транснационалне мреже којом је у стању да наметне, без отпора, нови светски поредак обликован логиком апсолутног и флексибилног капитализма.

Дејвид Рокфелер је рекао, у јуну 1991, током састанка Билдерберг групе у Баден-Бадену, да наднационални суверенитет, којим управља светска интелектуална и банкарска елита, треба да има неопозиву предност над традиционалним самоопредељењем народа.

У овим речима, у основи, кондензује се интернационални програм либерализације без граница којим се бави неолиберално-финансијска интернационала, уз уништавање радника као организованог и опозиционог субјекта, уз рушење стварних и симболичких граница које се опиру неограниченом ширењу економског нихилизма.

Крајњи циљ подразумева стварање једне једине светске владе с једним јединим планетарним тржиштем, на коме нема места за идентитет и мултикултуре, са човечанством претвореним у потрошачке атоме без корена и способности за планирање, сведеног на огромни потчињени плебс, без радних гаранција.

То је тријумф планетарног класизма и транснационалног економског фанатизма.

Превод с италијанског Драган Мраовић

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *