Почетна / Зелене стране / Како уновчити страх

Како уновчити страх

Testiranje krviО непотребним тестирањима, лековима и операцијама које не побољшавају стање пацијената, али на којима појединци зарађују билионе

Промене“ у држави, грађеној на темељима разрушеног социјализма, захтевају да се присетимо Гандијевог упозорења будућим колонијама: Запад ће вам донети само законе, прописе и банке.

Сем претњи да ће нам променити устав, како бисмо легализовали прописе везане за обавезне превентивне медицинске захвате забрањене садашњим Уставом, уз увођење обавезе донирања органа намењених гладном тржишту, најављује се и закон о обавезном „скринингу“ за откривање болести које ће се, највероватније, ускоро појавити на здравом телу уранијумом осиромашене нације.

ПРОДАЈА БОЛЕСТИ У недостатку отворене дискусије стручњака и правника, везане за ово понижавајуће насиље над слободном вољом грађана, праћене муком медицинске касте неспремне на размену мисли – посегнули смо за искуствима развијених земаља, у којима је помама за скрининзима синхронизована са помамом доношења „измишљених дијагноза“, о чему говори књига „Продаја болести“, канадских аутора Реја Мојнихана и Алена Каселса. Реј и Ален су годинама проучавали ову материју да би изнели доказе о улози фармацеутских компанија у писању закона, захваљујући којима згрћу богатство. „Правећи од нас пацијенте, здравствени систем Канаде је постао њихова продужена рука, а болесни и они који би то могли бити златна кока.“ Користећи своју моћ оне раде на померању границе између болести и здравља, чинећи да се незнатни проблеми прикажу као озбиљни поремећај. Спуштањем нивоа дозвољеног у лабораторијским анализама, повећава се број граничних случајева, да би се створили милиони нових кандидата за узимање лекова, уз помоћ „маркетинга ширења страха“. Компаније доминирају у одборима за доношење смерница у здравственој политици, доводећи на ивицу банкрота национални систем здравственог осигурања, а њихова умешаност у сектор образовања уноси још већу пометњу.

Др Атул Гаванде говори о незадрживој појави непотребних тестирања, лекова и операција, које не побољшавају стање пацијената већ наносе штету док неко на њима зарађује билионе. „Ја сам хирург специјализован за туморе тироидне жлезде и ендокрине органе. Долазили су ми пацијенти с дијагнозама добијеним непотребном и скупом дијагностиком, иако је било очигледно од чега болују. Милиони добијају лекове који не помажу, операције од којих им неће бити боље, скенирања и тестове који могу само да шкоде.“

[restrictedarea]

ПРЕДИЈАГНОЗИРАЊЕ Феномен прекомерног тестирања – споредног производа нових технологија осмишљених за проналажење болести – примењује се све чешће код људи без икаквих симптома болести. Три стотине милиона људи у Америци сваке године се излаже нуклеарним медицинским тестовима, ЦТ и МРИ скенирањима и небројеним лабораторијским тестовима. „Често се ради о својеврсном риболову, који – захваљујући несавршености наших тела – даје богат улов.“

Др Гаванде упозорава на проблем „предијагнозирања“ – што није погрешна дијагноза већ се ради о одступању од „нормале“ које вам никад неће правити сметње. Иако се превентивни прегледи обављају уз образложење да ће се на тај начин предупредити развој болести применом адекватног лечења, у пракси то није случај. „Статистички подаци говоре да упркос енормним средствима здравственог осигурања датим за превентивне прегледе, није се смањио број смртних случајева од болести на чијем раном откривању радимо… Водич за лекаре у последње време чак препоручује да се ’микрокарцином’ не дира, с обзиром на то да се у највише случајева не развија даље. Предложено је да се ова промена више не дијагностикује као ’канцер’, зато што таква дијагноза ствара непотребну панику.“

Монахан запажа да се услед вештачки изазване панике повећао број „веома забринутих“ – „the worried well“ – којима се нуде непотребни скрининзи и медикаменти „за не дај боже“. То се постиже тако што познате личности јавно говоре о тестовима којима су се подвргли, тврдећи да им је то спасло живот. Ради се о патологизацији нормалног, што се односи и на злоупотребу деце. Несташна здрава деца која имају „пундравце“ добила су дијагнозу и лекове за смирење. Недавно је ФДА направила значајан помак одбивши да одобри лек за „сексуалне поремећаје код жена“, уз образложење: „Нећемо их одобрити док не докажете да се ради о болести.“

Гилберт Велч, професор Медицинске школе Дортмунд, своје истраживање на тему предијагнозирања изнео је у књизи „Мање медицине, више здравља“. Др Велч каже да је рак „попут зеца којег покушавамо да уловимо пре него што побегне из дворишта… Али неки су као птице – најагресивнији излете пре него што их откријемо, и то објашњава због чега неки људи умиру упркос раној дијагнози“.

АЛАРМАНТНА УПОЗОРЕЊА У САД је у последње две деценије утростручен број откривених и оперисаних канцера тироиде, али смртност није пала. И у Северној Кореји је рак тироидне жлезде на првом месту али се – упркос раном дијагностицирању – број смртних случајева није смањио. „Сваки рак има другачије понашање: зец, птица, корњача… што усложњава проблем… Последња истраживања указују да се – у зависности од органа – до 75 одсто откривених малигних тумора понаша као корњача: полако се развија или заустави, не представљајући претњу по живот.“ Помами прекомерних контролних прегледа доприносе и пацијенти, захвални што се на њима врше толика истраживања. А кад се много тражи, нешто се и нађе. То нас ставља на покретну траку нових претрага, на којима и сами инсистирамо, захваћени страхом од смрти. Систем издваја велики новац да открије болест, али ни приближно не издваја за лечење болести, од којих су многе неизлечиве. Аутори  „Продаје болести“ кажу да амерички и канадски лекари предлажу најпрофитабилније тестове и захвате, стварајући „профитабилну медицинску културу“, а та пракса се глобално опасно шири. Познато је да индустрија спонзорише кључне медицинске симпозијуме на којима се врбују експерти спремни да преносе новокомпоноване дефиниције болести, међу којима је и пожељан ниво холестерола. Овај тренд се манифестује штанцовањем алармантних упозорења иза којих следи медицински третман за снижавање истог. Мојнихан подсећа да пре 1987. није било статина на тржишту. Тада је „Мерк“ лансирао мевакор, као валидну опцију за срчане болеснике, након чега се појавио „Пфизеров“ липитор – најпреписиванији лек икада, управо захваљујући кампањи за снижавање параметара дозвољеног нивоа холестерола. Захваљујући овом трику број корисника лека за снижавање холестерола у Америци порастао је са 13 милиона (1990) на 36 милиона (2001), а успеху акције највише доприносе „стручњаци“ које плаћају компаније „Пфизер“, „Мерк“, „Бристол-Мајерс Сквиб“, „Новартис“, „Бајер“, „Абот“, „АстраЗенеца“ i „ГлаксоСмитКлајн“. Међу овим плаћеним експертима-менаџерима забележен је рекорд: један лекар је био на платном списку десет компанија. Ово је обелодањено захваљујући новинарима – струка и на ову тему ћути.

ОРВЕЛИЈАНСКИ ДОСИЈЕ 21. ВЕКА А шта се дешава кад неко проговори? Једино је кардиохирург др Лестер Дјук пристао да му се у чланку локалног медицинског часописа спомене име. Забринут због урушавања система и морала здравствених радника дао је следећу дијагнозу: „Све је пошло наопако кад смо дозволили да се доктори понашају као бизнисмени и престану да буду лекари.“ Након објављивања чланка постао је персона нон грата, кардиолози су престали да му шаљу пацијенте, а ускоро му је ускраћен приступ у било коју локалну болницу. Упркос свему др Дјук не жали због оног што је изговорио, а његови синови студирају медицину одлучни да наставе очевим стопама.

Др Марша Ангел, предавач на Бостонској медицинској школи, обелодањује доказе за постојање конфликта интереса у медицинском естаблишменту. У чланку: „Фармацеутске компаније и лекари: прича о корупцији“ она оптужује: „Конфликт интереса и предрасуде појављују се у сваком сегменту медицинске праксе, нарочито тамо где се преписују лекови и дају савети. Више није могуће веровати објављеним клиничким истраживањима, нити се ослањати на судове угледних лекара и ауторитативних смерница.“ Критикујући амерички систем здравствене заштите она каже да „гори није могуће замислити“.

И наша држава синхронизује кораке са Светском владом, третирајући поданике као бића с посебним потребама, којима је одређено старатељство. Тако је могуће да родитељи у Дому здравља проведу сате чекајући лекара ради „заказаног“ контролног прегледа, да би након негодовања сазнали да су сви заказани за 8 сати. После покушаја да сазнају да ли ће лекар уопште доћи, добили су лаконски одговор: „Не зна се, али ако пропустите термин, изгубићете право на социјалну заштиту.“

Како ће изгледати обавезни скрининзи и кроз какав ће бирократски пакао проћи „сумњиви“ случајеви стављени на покретну траку до коначне дијагнозе и терапије, као и они који за казну изгубе право на социјалну скрб, биће уписано у орвелијански досије 21. века.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *