Почетна / Регион / ДА ЛИ СУ ХРВАТИ СПРЕМНИ ЗА ДОМ ИЛИ ЗА НОВИ СТАЉИНГРАД?

ДА ЛИ СУ ХРВАТИ СПРЕМНИ ЗА ДОМ ИЛИ ЗА НОВИ СТАЉИНГРАД?

Усташко дивљање у Книну и Загребу и нереаговање Европе

Spomenik Barisicu BetaПише Никола Мартић

Порука из Книна Србији истовремено је и бриселска порука Москви. Злослутни дефиле усташа у Книну боље се разуме када се посматра као једна епизода на сцени оптерећеној великим глобалним померањима: у фокусу је историја руских интереса на Балкану

Колинда Грабар Китаровић прошле недеље је јавно одбила да се политички одреди према злокобном усташком покличу „за дом спремни“. Председница Хрватске, која је на ту функцију дошла (исправније је рећи – постављена) директно с позиције првог човека за јавну дипломатију НАТО, казала је још да ће се о томе одредити правосудни органи.

Међутим, познато је, нажалост, како ће се изјаснити хрватски правосудни органи. Јер правосуђе мора да следи владајући идеолошки дискурс који је, разуме се, увек најјасније формулисан у изјави и вољи шефа државе. А идеолошки дискурс, чак и у теорији, диктира садржај онога што се разуме као правда, као истина и као лепо; и ако хрватска председница не жели да осуди усташки поклич, онда је то порука о идеолошкој концепцији разумевања правде и истине. И како би онда један суд могао то да мења. Јасно је да ни правосудни органи неће моћи да осуде тај усташки поклич, јер и ти органи су у потпуној хармонији с владајућим дискурсом. И овај савремени хрватски суд показаће се, убрзо, као било који усташки суд из прошлости.

Miting ustasaСавамала је слушала крике са Сајмишта

Ова изјава Колинде Китаровић врло логично се уклопила у прославу „Олује“ у Книну –свету су представљене усташе како у директном ТВ преносу марширају тргом, где се спаљује застава Србије. Све је то, пре свега, порука Србији. Али не само Србији.

Paljenje zastaveНажалост, ту је реч о репризној представи усташије у врху хрватске државе, чије је премијерно приказивање свет са згражавањем гледао средином прошлог века. Само што су у прошлом веку, када је на сцени био први чин ове драме и трагедије о усташком идеолошком наслеђу, та правила важила и на простору данашње Србије – у Војводини и у Земуну. Тада је у Земуну и на Старом сајмишту био усташки логор Независне Државе Хрватске којим је одјекивало „за дом спремни“, заједно с крицима жртава усташких кољача и стрељачких водова.

Ustase II svetski ratОви што данас протестују у Савамалој због свог „права да буду задовољни и бесвесни“, а истовремено без речи посматрају шта се догађа у Загребу и Книну, да су којим случајем живели у ондашња злокобна времена, могли су јасно да чују страшан ропац хиљада и хиљада жртава тог систематског сатирања сопственог народа.

Шта је најшири оквир без кога је немогуће разумети појединачна збивања попут пропагандне агресије на Србе из Книна и Загреба поводом годишњице „Олује“? Тај најшири оквир за разумевање савремених друштвених чињеница у вези с усташтвом свакако је ново војно присуство Русије на Балкану. Због заједничке вежбе руске и српске војске у Никинцима НАТО је све нервознији.

Долазак руских трупа прети да поруши једно стање које траје цео век уназад. Русија је својим трупама последњи пут била присутна на Балкану када су њени бродови Дунавом допремали оружје, муницију и храну, па и читаве војне посаде које су 1915. торпедима одбраниле Београд од аустроугарских монитора, а захваљујући војним испорукама из Русије била је могућа и победа Србије на Церу.

А онда је Русија, после револуције, била затворена у себе, да би на Балкану руску позицију заузеле Британија и Америка.

 

Шта је Јазов рекао Кадијевићу

Овако гледано, Југославија је створена не у интересу Србије већ у интересу Америке и Британије и њихове контроле Балкана. У сврху контроле Балкана, Британија и Америка су ту Југославију, створену као брану од Руса, гурнули 1941. у рат против Хитлера. У име британске и америчке контроле Балкана, ове силе су користиле и послератну Југославију против Руса а војни ефективи ЈНА су, у име избацивања Руса с Балкана, ушли у незванични савез с НАТО.

Та британска и америчка контрола Балкана је кључ и за разумевање не само формирања Југославије већ и њеног рушења и окретања свих народа бивше СФРЈ против Срба у последњој деценији прошлог века. И то је све рађено у интересу Америке и Британије, поготово од када је Милошевићева Србија 1991. године затражила помоћ Москве у одбрани од агресивног Запада. Тај гест је био логичан и ослањао се на историјско сећање: помоћ Русије је стизала од времена када је Балкан био под доминацијом Турака, јер Русија је пред турском Портом била заштитница свих православних народа у Отоманској империји.

Milosevic i GorbacovКрајем прошлог века НАТО и Запад су настојали да спрече оживљавање таквог савеза Москве и Београда и све што се догодило са Србијом „деведесетих“ је у директној вези с овим интересом северноатлантске алијансе.

Спречавао је то Запад интервенцијама на Балкану, као и истовременим инсталирањем неолибералних гарнитура у Москви, методом којом је својевремено инсталиран и Лењин. У таквим околностима је 1991. Маршал Јазов пренео Вељку Кадијевићу одговор Горбачова на српску молбу за помоћ. Одговор Горбачова је био: помоћ може, само дипломатска. Испоставило се да је изостала чак и та „дипломатска помоћ“.

 

Руси на аеродрому Слатина

Државни удар у Београду 5. октобра 2000. године био је врло важан НАТО пројекат овакве политике Запада и за судбину Србије, и за читав Балкан. Последњих месеци те године Јељцин је у Кремљу био још само формално и већ без ауторитета, а Русија је била спремна за новог вођу – Владимира Путина. Таква Русија је, у сарадњи с Милошевићевом Србијом, у том тренутку још увек званично у СРЈ, наредила да у јуну 1999, у координацији са српском војском, руски падобранци из БиХ заузму аеродром у Приштини.

НАТО је касније успео да Русе „изгура“ с аеродрома Слатина, али је стратезима у Бриселу и Вашингтону било јасно шта ће се догађати ако Милошевић задржи власт – обнављање старог савеза Москве и Београда морало је да буде избегнуто по сваку цену. Зато није смело да дође до другог круга избора у Београду, и због тога је Милошевић онако брутално срушен на улици и после ликвидиран у Хагу. Тада је трагичну судбину доживело, по неким рачуницама, чак 100.000 лустрираних људи „који су служили режиму“, да би онда ти петооктобарски „ослободиоци“, уништавајући Србију у служби тржишне либералне мантре и за рачун мултинационалних корпорација, одакле су често и директно долазили на основне полуге власти, на улицу истерали и без посла оставили преко милион људи који су гурнути у сиромаштво и беду.

Дакле, ово савремено НАТО спонзорисано усташко дивљање у Книну и Загребу знак је нервозе унутар Алијансе, будући да је последњим збивањима на широј сцени доведен у питање турски фактор као инструмент НАТО контроле на Балкану. После неуспелог пуча против Реџепа Ердогана и неуспелих покушаја да они који контролишу НАТО, дакле Американци, докажу како нису инспиратори покушаја пуча, десило се нешто толико несвакидашње да чак представља планетарну безбедносну сензацију и потез без преседана – Ердоганове снаге су блокирале базу „Инџирлик“ у којој се налазе америчке и немачке НАТО трупе, али и америчке нуклеарне бојеве главе. Пентагон се трудио да минимизира значај чињенице да је Ердоган  наредио да се „Инџирлику“ искључи струја, а ово понижење коме су били изложени НАТО и Вашингтон, гурано је на маргину ступидним медијским причама како је све под контролом – јер у бази раде агрегати.

Ипак, они који су служили војску сигурно могу да претпоставе како је НАТО трупама у „Инџирлику“ радио адреналин у тако непријатељском окружењу, и то не само око базе него и у НАТО канцеларијама унутар саме базе.

 

Путин, Ердоган и Балкан

Таквом Ердогану који је блокирао чак и атомска НАТО ракетна постројења у Турској, своју безрезервну подршку дали су прошлог викенда сви релевантни муслимански лидери у Новом Пазару великим заједничким митингом три највеће, а до скоро ривалске, муслиманске странке. Митинг је одржан паралелно с митингом подршке Ердогану у главном граду Турске, а на тргу у Новом Пазару је директно преношено Ердоганово обраћање истанбулској окупљеној маси од милион Турака. Овакво понашање лидера муслимана у Србији може да се сагледа једино као драматично топљење досадашњих капацитета НАТО-а да инструментализује тај сегмент муслиманског фактора на Балкану у интересу Алијансе.

Заједничко летовање Тонија Блера и Едија Раме негде на јадранској обали у Албанији, у околностима у којима митинга подршке Ердогану није било ни у Тирани, али ни у Приштини и Сарајеву (иако је Изетбеговић, за разлику од Раме и Тачија, јавно подржао Ердогана), говори да НАТО тражи начин како да амортизује нове балканске невоље које су пред вратима. Само у том духу може се разумети и хитан ненајављени долазак саудијског принца Салмана бин Абдул Азиза бин Салман ел Сауда у Сарајево. Посета је „приватна“. Принц је званично, и не без ироније, саопштио да је дошао како би „истраживао лепоте БиХ“. Да би се боље разумело ово „истраживање лепота БиХ“ довољно је подсетити на белешке Хилари Клинтон које је својевремено објавио „Викиликс“. Те белешке сведоче да је Саудијска Арабија заправо банкомат за терористе на Блиском истоку и у БиХ.

Сем тога, актуелна усташка свињарија у Книну и Загребу не догађа се случајно у време када Путин укида санкције Турској, а задржава их као контрамеру другим НАТО чланицама у Европи, чиме мења позицију Турске и у самом НАТО-у. Турски председник Ердоган стиже у Москву и резултате његовог сусрета с Путином свет сагледава кроз визуру недемантоване чињенице да је пуч против турског председника осујетила управо тајна служба Русије. Уочи одласка у Русију, Ердоган је изјавио да Владимира Путина сматра пријатељем и да је у питању историјски сусрет – један нови почетак. Или, другачије речено, Турска долази у позицију у којој би могла све значајније да подржи интересе руских партнера на Балкану, а пре свега интересе Србије.

 

Запад под стресом због вежбе у Никинцима

Истовремено, Вашингтон и НАТО инсистирају да је Русија претња. Последња је ову тврдњу поновила секретарка ваздушних снага Америке Дебора Ли Џејмс. Америка окупља све који је проверено подржавају у ставу да је Русија претња. Усташе су ту, кладионичарски речено, тврд фикс, а то говори и историјско искуство. Усташе су већ једном биле под Стаљинградом, где су распршене заједно са осталим агресорима. Отуда и њихова нервоза због, како то они виде, предстојећег „десанта“ Руса на Никинце. То је потврдила и сама Колинда Грабар Китаровић изјавом на недавно одржаном НАТО самиту, да је забринута због ове вежбе Срба и Руса. Тамошњи „аналитичари“ већ указују да ће се вежба одржати 30 километара од хрватске границе, истовремено храбрећи своју јавност порукама да Хрватска има адекватан одговор – „Киова“ хеликоптере, панцер хаубице, борбена оклопна возила „Патриа“ и две гардијске бригаде. И све то под шаховницом и уз покличе „за дом спремни“.

Tenk vojskaЕвропска (економска) унија не реагује на политичко оживљавање усташких идеолошких фрустрација у Хрватској јер је и она део колективног НАТО безбедносног оквира. Ово НАТО Потемкиново село, изграђено својевремено превасходно ради подстицања фрустрација с друге стране „гвоздене завесе“, у великој је пометњи, јер је и најнаивнијима данас јасно да је са завршетком Хладног рата ЕУ изгубила сваки смисао, док је НАТО свој нови смисао пронашао у континуираним ратовима које је сам креирао широм света. У Европској унији је, међутим, на сцени општа криза изазвана неолибералним нападом на „државу благостања“, појачана још и провалом миграната из земаља северне Африке и с Блиског истока којима је управо НАТО уништио државе, као и серијом сурових терористичких напада на европске престонице. Европска унија, дакле, ћути о провали усташтва на јавну сцену Хрватске, коначно, и због тога што су и НАТО и Европска унија, заправо, „асистирали“ усташкој акцији „Олуја“.

Дакле, ЕУ данас не реагује зато што је и ова хрватска држава директан производ НАТО-а, рођена у НАТО спонзорисаној „Олуји“, уосталом баш као што је и претходна хрватска држава, с ироничним предзнаком „независности“, била политички полигон западних центара моћи за најстрашније истребљење неподобних народа с истока.

 

Један коментар

  1. Kako se jos mozemo cuditi da Evropa odbija da osudi hrvatski sovinizam, ako znamo da je proizvela i odgajila Hrvatskvo, odnosno hrvatski nacionlizam. Vekovi verske netrpeljivosti i negativnih stereotipa o „Istocnjastvu“ i pravoslavnoj „sizmi“ su prouzrokovali hrvatski fenomen, kao uostalom i ukrajinski. Hrvatstvo je ovaplocenje zapadnoevrospkog mracne duse, genocidnog pogleda na Istok. Evropa vidi resenje „istocnog problema“ u nestanku Istoka, to je kada Srbi svi budu postali Hrvati, kada se ruski svet preobrazi u Ukrajinu, kada Balkan bude postao jugoistocna Evropa. Zapadna Evropa, bila ona socijalisticka, konzervativna, fasisticka, ne moze osuditi nesto sto je organski vezano za njenu bit. Oni su na ontoloskom planu jedno, jedna volja, jedna „spremnost“ da iskorene Istok. Kada to budemo shvatili, odustacemo od evropskih sanjarija i posveticemo se izgradnji vlastite post-vizantijske civilizacije, koja ce, slicna Feniksu vaskrsnuti na ognju nasih spaljenih evropskih iluzija.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *