Почетна / Друштво / Зона сумрака – Суптилна бахатост нових цариника

Зона сумрака – Суптилна бахатост нових цариника

Филип Родић ЗонаПише ФИЛИП РОДИЋ

Зашто је Комунална полиција уместо решења постала проблем, и то не само за грађане већ и за саму државу? Зато што се практично од њеног оснивања комунални полицајци постављају пре као представници окупационе силе, него заштитници интереса грађана

У Светом писму, као најомраженији и најпрезренији чланови јеврејског друштва помињу се цариници, људи који су у име Римског царства сакупљали порез и били чувени по својој корумпираности, грамзивости и томе што су узимали више новца од грађана него што је требало. Карактерне особине припадника ове професије биле су такве да су их Јевреји чак сматрали „обредно нечистим“ и са њима је био забрањен практично сваки контакт. Слично цариницима, у индијском кастинском систему постоје „далити“, или „недодирљиви“. Остале касте их толико презиру и толико их се гнушају, да не желе да приђу ни њиховој сенци док корачају улицом.

У данашњем Београду постоје комунални полицајци који својим радом све више стичу углед цариника и далита. С једне стране, имају репутацију безобзирних корумпираних насилника, а с друге не сме им се стати ни на сенку, јер се и због тога може изродити проблем којим се стиже у новине, на интернет, али и на нека друга места попут болнице или чак гробља.

[restrictedarea]

На гробље је ових дана стигао несрећни Шапчанин, продавац лубеница на Видиковачкој пијаци, који је, по свему судећи, одбио да цариницима да више него што је и Рим тражио. Трећи и смртоносни инфаркт овај човек доживео је током расправе са комуналним полицајцима који су, по бројним сведочењима, одраније били у сукобу са њим и чувени су на пијаци по „рекетирању“. Инфаркт је највероватније изазвала „суптилна бахатост“ комуналних полицајаца, макар по дефиницији Министарства државне управе и локалне самоуправе које је овим поводом издало званично саопштење. „Било да је проблем прекорачење овлашћења, суптилна бахатост, или пре свега лоша комуникација, реформа јавне управе претпоставља развијање партнерског односа са грађанима“, наводи Министарство које би грађанима морало да објасни каква је то „суптилна бахатост“ и у чему се она разликује од обичне. Да ли, у овом случају конкретно, суптилну бахатост представља одговор „доживећеш и трећи“, који је, по сведоцима, комунални полицајац дао преминулом пошто га је овај упозорио да је доживео већ два инфаркта? Који би, по Министарству, одговор могао да буде мање суптилан? Овде посебно треба имати у виду чињеницу на коју је указала једна Београђанка да се у англосаксонској медицинској литератури намерно изазивање срчаног удара код особа за које се зна да су му склоне сматра убиством. У уџбенику за судску медицину Медицинског факултета пише да ово кривично дело карактеришу „постојање озбиљне претње самој жртви, или њој блиским особама“ које могу довести до „јаке емоционалне реакције жртве“ које воде до колапса и смрти. Пише и да код жртве мора постојати „хронично органско обољење срца“. У случају са Видиковачке пијаце испуњени су сви ови услови, тако да се тешко може говорити о „неправилностима у раду“, као што је то рекао начелник београдске Комуналне полиције Никола Ристић, образлажући одлуку о суспензији и дисциплинском поступку против инкриминисаних службеника.

Иако је Министарство измишљањем појма „суптилне бахатости“ покушало да банализује овај случај, оно је оценило да „учесталост инцидената са комуналним полицајцима у Београду захтева одговор“ и да је, поред кажњавања евентуалног незаконитог поступања „комуналаца“, „неопходно уложити усредсређен напор да се промени култура опхођења Комуналне полиције“.

Без обзира што реч „култура“, као ни „суптилност“, није појам којим би грађани најпре описали понашање „комуналаца“, Министарство је добро дефинисало проблем. Људима који носе униформе и представљају град треба објаснити коме служе, а то је народ који их плаћа. „Убиство срчаним ударом“ на Видиковачкој пијаци мора бити последњи случај „суптилне бахатости“ комуналних полицајаца и то им морају најоштријим мерама објаснити претпостављени. Уместо да се грађани плаше њихове сенке, они у њима морају да виде савезнике. Да се разумемо, довођење у ред државе мора да почне од уређивања саме државе, а не њених грађана. Питање самоуређења комуналне полиције је хитно, јер је алтернатива да грађани сами почну да уређују локалне разбојнике у лику „комуналаца“, а то нико не сме да пожели. Ово не значи да држава треба да буде слаба. Напротив, само јака држава може снажно да штити интересе својих грађана, али она мора да буде очишћена од „мангупа у својим редовима“, оних који под окриљем државе урушавају саму државу. Због овога Комунална полиција каква је данас представља већу претњу држави од нелегалних продаваца, људи који се шверцују у превозу и сличних прекршилаца закона.

[/restrictedarea]

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *