Почетна / Друштво / У славу младости, талента и живота

У славу младости, талента и живота

Boljsoj 1Пише НАТАША ЈОВАНОВИЋ

Четврти по реду музички фестивал „Бољшој“ окупио је најеминентнија имена из света класичне музике

Отварајући четврти музички фестивал „Бољшој“ у етно-селу Мећавник, редитељ Емир Кустурица подсетио је да је Дрвенград његов живи сан. Планинска овојина претворена у центар најпрестижнијих дешавања, место на коме се „врте филмови најбољих светских аутора и свирају највећи руски класици“.

„Привилегија рада и сарадње са ’Газпром њефт’ компанијом резултирала је овим што данас видимо и што ћемо са уживањем гледати још дуги низ година. Ипак, битно је осврнути се и на истину којој свакодневно сведочимо, с обзиром на то да је савремени свет у врло тешком стању“, закључио је прослављени редитељ.

[restrictedarea]

НОТА ЈЕ ПОБЕДИЛА РЕЧ Нешто се заиста померило, преварило хоризонт очекивања. Док велика превирања, преврати, терористички напади слуте да живимо предвечерје неког великог светског сукоба, у Дрвенграду, на парчету златиборске земље најеминентнија имена из света класичне музике, три дана заредом, изводила су дела чувених композитора. Дрвенград је подсећао на Бокачову Цркву Санта Марија Новела, место на коме се упркос светским ломовима слави младост, таленат и живот.

Значај овог фестивала препознао је „Газпром њефт“, који је, како је рекао Александaр Дибаљ, заменик генералног директора за корпоративне комуникације ове компаније, највећи, међународни инвеститор у Србији, и то не само када је реч о комерцијалним, индустријским пројектима.

„Подршка фестивалу Бољшој представља улагање у развој културне и социјалне сарадње двеју земаља, два братска народа, јачање историјских веза између Русије и Србије. Учешће на фестивалу пружа могућност младим извођачима да размене искуства, да сарађују са мајсторима класичне музике и да развију и усаврше своје музичко умеће“, навео је Дибаљ.

Ове године фестивал је добио нови визуелни изглед, који приказује јединство културних вредности два словенска народа – руског и српског. Лого фестивала је састављен од неколико симбола – централни је руска бабушка у бојама руске и српске државне заставе.

Учесници нису представљали боје своје заставе, њих је овде разликовао Дворжак, Чајковски, Шостакович…

Један од учесника је приметио да се на овом месту лакше човек може изразити неким класичним делом неголи речима. Тријумфално је закључио: „Људи су дошли из различитих крајева Русије и Србије, али ми чак не морамо да знамо језик оног другог, ми се разумемо. Овде је нота победила реч.“ И заиста, свако на свом инструменту, 65 младих људи из музичких школа и са академија Србије, Републике Српске и Русије изводило је по неки комад. Имали су привилегију да у оквиру мајсторских радионица – виолончела са Нареком Хакназарјаном, клавира са Јуријем Розумом, виолине са Немањом Радуловићем и вокалне вежбе са Зораном Тодоровићем – раде са значајним именима из света музике. То искуство, сложили су се, за њих је највећи доживљај фестивала.

Boljsoj 2

НАДМЕТАЊЕ ЗА МАТРЈОШКУ Подељени у две старосне групе (13–17 година и 18–25 година) надметали су се за Златну, Сребрну и Бронзану матрјошку. Међународни жири фестивала предводио је Јуриј Розум, чувени пијаниста, народни уметник Русије, солиста Московске државне филхармоније, а поред њега били су и Љиљана Несторовска, декан Београдског факултета музичке уметности, и Зоран Комадина, професор музичке Академије Источног Сарајева. Истовремено, сваке вечери публика је уживала у концертима виртуоза класичне музике.

Фестивал је отворен концертом симфонијског оркестра „Бољшој“, под диригентском палицом Србољуба Динића, шефа Опере у Мексико Ситију, након чега се публици представио славни тенор Зоран Тодоровић. Другог дана концерте су одржали пијаниста Јуриј Розум и млада звезда из Јерменије, победник музичког такмичења „П. И. Чајковски“, виолончелиста Нарек Хакназарјан. Последње фестивалске вечери наступио је Немања Радуловић, који је извео дела Петра Иљича Чајковског, Јохана Себастијана Баха и Дмитрија Шостаковича у пратњи ансамбла Double Sens. Финални акорд фестивала био је перформанс квинтета „Бољшој“ са музичком темом из филма „Аелита – краљица Марс“ Јакова Протозанова.

 

Добитници Матројшки

Добитник Златне матрјошке у групи 13–17 година је Александра Латиновић из Музичке школе „Петар Стојановић“ из Уба.

Сребрну матрјошку у групи 13–17 година је добила Галина Николин из Музичке школе „Јосиф Славенски“ из Београда.

Бронзана матрјошка у групи 13–17  година уручена је Екатерини Масловој из Нојабрска.

У категорији 18–25 година Златну матрјошку је освојио Милосав Бојичић из Белгородског државног института културе и уметности, Сребрна матрјошка је припала Јани Момировић, студенткињи Prayner Konservatorium-а из Беча, док је Бронзана матрјошка отишла у руке Миње Марчетић са Факултета музичке уметности из Београда.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *