Тржиште осигурања расте, али недовољно брзо

Највећи номинални раст бележе осигурање од аутоодговорности и осигурање живота, које има највећи потенцијал раста

Пише Душко Јовановић

Српско тржиште осигурања је перспективно и расте из године у годину. И тако већ дуже од деценије. Раст премије, у животним и неживотним осигурањима, остварен је и у прошлој години. Укупна премија осигурања тржишта у 2015. прелази 80 милијарди динара, што је раст од 16 одсто у односу на 2014. годину. Забележена ниска стопа инфлације чини и да је реална стопа раста тржишта релативно висока, са 14 одсто. Остварени раст добија на значају када се има у виду чињеница да је раст премије забележен у свим врстама осигурања. Највећи номинални раст бележе осигурање од аутоодговорности и осигурање живота, које има највећи потенцијал раста.
Али детаљнија анализа показује да наше тржиште осигурања и даље највише зависи од остварених кретања у сегменту осигурања од АО. Раст цена у тој врсти осигурања, заједно са оствареним растом броја продатих полиса, генерисао је раст од 6,3 милијарде динара премије у односу на 2014. годину, односно од чак 9,4 милијарде динара премије у односу на 2013. годину. На крају 2015. учешће осигурања од аутоодговорности у укупној премији износи 35,6 одсто, чиме је настављен тренд раста. Стабилан и континуиран раст има и учешће премије животних осигурања. Та премија је у 2015. години износила 160,4 милиона евра, што је готово четвртина укупне премије тржишта осигурања. У том сегменту крећемо се у правцу структуре портфеља присутног у државама са развијеним тржиштима осигурања.
Међутим, иако премија животног осигурања у Србији расте из године у годину, по премији по глави становника смо међу последњима у Европи. Подсетићу да је у државама ЕУ учешће животног осигурања у укупној премији изнад 50 одсто. Годишњи раст јесте константан, али смо пре деценије кренули са десетоструко мањим процентом.
Све у свему, наше тржиште карактерише мало учешће животног осигурања у поређењу са неживотним, као и високо учешће обавезног осигурања у сегмент неживотних осигурања. Због чега је то тако?
Већ годинама највећи проблеми осигуравача у Србији су низак животни стандард и неликвидност привреде. Бржи развој целог сектора осигурања, посебно животног, успоравају и недостатак културе осигуравања. Код нас се и даље осигурава само оно што се мора. Најбољи пример, нажалост, јесте осигурање имовине од поплава или других елементарних непогода. Штета од мајских поплава 2014. године износила је око 1,5 милијарди евра, а само два одсто грађана надокнадило је штету из полисе осигурања. Ситуација са бројем осигураних ни данас није боља. Поуке нису извучене – грађани не осигуравају имовину од последица временских непогода, надајући се да ће их непогоде заобићи или да ће им држава надокнадити штету. Неке рачунице, међутим, показују да осигурање од поплава није превелик удар на кућни буџет, јер просечна цена полисе осигурања којом би се стан или кућа заштитили од поплава или других елементарних непогода износи око једног евра по квадрату за годину дана. Сложићете се да то није много, с обзиром на то да штета од поплава може да буде огромна.
Која су решења? Осигуравачи би, са своје стране, требало више да се ангажују на едукацији грађана, којима треба објаснити да осигурање, ако говоримо о животном, није трошак већ инвестиција. Суштина је да бити неосигуран значи у већој мери бити изложен могућим проблемима и материјалним губицима. Код нас се од државе очекује да обезбеди материјалну сигурност, било да говоримо о пензији, било да је реч о сигурности имовине, на пример усева. Управо зато, константном едукацијом, грађане треба мотивисати да више брину о себи, о својој сигурности и будућности. Када је реч о животном осигурању, то је неки вид штедње за будућност, те свакако није трошак. Такође, нигде у свету држава не надокнађује трошкове уништених усева и поплављених домова. То раде осигуравајућа друштва. Али да би неко осигурао имовину или живот, треба му објаснити да су тиме његова имовина, летина или уложени новац сигурни.
С друге стране, држава мора више да се укључи у развој осигурања. Животно осигурање је на развијеним европским тржиштима експанзију доживело уз помоћ државе. Код нас би значајнији раст на том пољу био могућ уз пореске олакшице државе према грађанима, попут олакшица које већ постоје код добровољних пензијских фондова. Ту је и проширивање листе обавезних осигурања, чиме би био решен проблем осигурања имовине. Примера ради, ако би полиса осигурања од елементарних непогода била обавезна, сви би морали да је купе, па би цена такве, обавезне полисе, била доступна сваком. Тиме би ризик од штетних последица непогода био мањи, држава не би сама финансирала санирање штета, а осигуравајућа друштва би део прикупљене премије улагала у превентивне пројекте.