ПУЧ

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Многи колумнисти, политички аналитичари, исламолози, оријентолози, кремљолози, путинолози, својевремено милошевићолози, те вучићолози из дана у дан, из недеље у недељу, из године у годину остају изненађени и затечени догађајима. По правилу, ништа нису предвидели и све покушавају тек накнадно да рационализују и опишу, а актерима дешавања да „посоле памет“ и понуде поуке своје накнадне памети. Темељно и суштинско неразумевање најбитнијих политичких, геополитичких, економских и свих других важних процеса ови мислиоци и аутори покушавају да прикрију сталном, тобоже велеумном и замишљеном резервисаношћу, злим слутњама и пророчанствима које после, када све прође, проглашавају озбиљном критичношћу и правовременим упозорењем. Како један догађај мине, они настављају са јучерашњим неразумевањем само га заодевајући у ново рухо.

Уместо уочавања друштвених и геополитичких процеса, они упорно емитују своје личне и приватне жеље, склоности и нетрпељивости и при томе их проглашавају врховним и одговарајућим критеријумима за оцењивање. Разуме се да су обавезно и неизоставно неким или нечим разочарани. Они склони Западу веома се љуте на Викторију Нуланд када приликом своје посете не нападне Србију или ултимативно од ње нешто не затражи. Потежу се, због тог и таквог изостанака, и тешке оптужбе на њен рачун. Када после НАТО самита у Варшави амерички државни секретар Џон Кери оде у Москву и отуд стигне понеки помирљив тон, одмах се постављају оштра питања у стилу у чије то име преговара Кери? Наши и бриселски евроатлантисти осули су праву паљбу по Енглезима после „брегзита“. Невиђено су их разочарали. Бес су посебно искалили на Борису Џонсону, наслађивали су се што је по њиховим компетентним аналитичким судовима отишао у заслужену пензију. Томе су се радовали и Луксембуржанин Јункер и бројне српске Ђоке и Пере. И какав их је бес обузео када је освануло предвидљиво именовање Бориса Џонсона за министра спољних послова Велике Британије.

Вајни српски путиновци су спремни да одају велико признање руском председнику Владимиру Путину, његовим знањима и његовој обавештености, али му оштро замерају што је необавештен о приликама у Србији и сугеришу му да, за његово добро, на то стање мало пажљивије и боље погледа. Кажу да се Владимир Владимирович, за разлику од Керија и Нуландове, веома забринуо због оваквих примедби и чак је обећао да ће се преиспитати и поправити.

Наши евроатлантисти не могу да опросте ЕУ што је скрштених руку гледала како Кинези купују смедеревску „Железару“ и улажу паре у њу. Ко зна колико је упозорења стигло из опозиционе Србије. Како су се само љутили на Брисел! И сада, када је направљена нека комисија ЕК која ће се бавити тим проблемом и кинеским дампиншким ценама гвожђа и челика, нико није задовољнији од њих. На све начине и унапред покушавају да могуће и евентуалне последице свале на леђа српској влади и државном буџету из кога се у доброј мери финансирају. Како би показали да су у праву и да је „Железару“ у Смедереву требало одавно затворити, српска држава мора да плати и Кинези морају бити отерани!

Посебну врсту специјалиста и аналитика представљају они који се издижу и издвајају у трагању или, тачније речено, у избегавању да се суоче са правим узроцима, односно догађањима, проблемима и ужасима који континуирано производе озбиљне и цивилизацијски драматичне последице. Када се одиграју тешки терористички напади у Паризу, Бриселу, Истанбулу или Ници, они се искрено и конвенционално хуманистички згрозе, али одмах искажу велику забринутост да због тога у Европи или негде другде не ојача екстремна десница која ће злоупотребити ове масакре. Баш као да терористички удари нису врхунци десничарског и верског екстремизма, него треба трагати за њима у могућој потенцији и на тај начин исцрпети свој критички дискурс. Истовремено, пре него што неко на ту тему ишта каже, они ће енергично тврдити да исламисти немају везе са исламом. Исламска држава ће истовремено преузимати одговорност и заслуге за сваки од тих терористичких напада, а на све то ће француски премијер Мануел Валс рећи да у име цивилизованости и мултикултурализма треба да се навикнемо и да научимо да живимо заједно са исламским тероризмом и под његовом претњом!

Исти ти политички и интелектуални кругови, а међу њима посебно и нарочито они француски, препоручивали су нам управо ово исто што данас Французима и свету предлаже поменути Валс, и то исто нам налагали приликом босанског рата, а потом и разгоревајући и подстичући албански шовинизам и тероризам против нас. Ове препоруке нама у оба случаја испоручивали су бомбардовањима и војним агресијама. Исто су чинили и у Ираку, Либији, Египту и Сирији… А сада је тај ђаво не само заиграо пред њиховом кућом него и ушао у њу. Сада ће исти ти кругови оптужити Турску да се све више исламизује и да је то несношљиво и за сваку осуду. Полако се приближавамо ситуацији да ће католици и протестанти полагати ексклузивно право на тумачење ислама, Мухамеда и Курана, као и исламске правоверности! Можемо очекивати да се у то име поведе нови свети рат у коме ће припадници других религија одлучивати или мозгати о томе шта је исправно, а шта није у верама којима не припадају, док ће истовремено, из дана у дан, подносити све теже терористичке нападе са све више цивилних жртава. Одбијајући да за почетак ствари именују правим именом. А само тако могу доћи у ситуацију да нешто стварно учине.

Треба поново подсетити на пророчке речи (и из њих извести јасну поуку) које је још 1990. године изговорио нобеловац Јосиф Бродски:

„Наш свет постаје потпуно пагански. И размишљам хоће ли то паганство довести до судара – страшно се тога плашим – до врло жестоког религиозног судара… између исламског света и света у ком су на хришћанство остала само нејасна сећања. Хришћански свет се неће моћи одбранити, а исламски ће га озбиљно притискати. То се објашњава једноставним односом броја становника, чисто демографски. И мени се тај судар чини сасвим реалним… То је будућност коју раздире конфликт духа толеранције и духа нетолеранције… Прагматичари тврде да разлика између та два света и није тако велика. Ја у то не верујем ни на секунд. И мислим да са исламским схватањем света треба окончати. На крају крајева, наш свет је шест векова старији од ислама. Зато сматрам да имамо право да судимо шта је добро, а шта је рђаво.“

Појавило се после неуспешног војног удара у Турској и потпуно ново разумевање војног пуча. Пуч сам по себи није ни лош ни добар, ни недемократски. Ако је успешан и по вољи Запада и „најразвијенијих демократија света“ (као у Србији и Египту), онда је добар. Ако је неуспешан, онда није добар, и они који су га изазвали и спроводили, и споља и изнутра, не треба да сносе никакве последице, те им треба омогућити да покушају опет и да се боље припреме. Ту престаје да важи начело просветитељства и Француске револуције које је декларисао Сен-Жист а у делу спроводио Робеспјер: „Нема слободе за непријатеље слободе“!

Америци и западним савезницима запао је задатак само да у то убеде и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана. Биће им утолико лакше што је Турска НАТО чланица и што је турски лидер вероватно убеђен да његови војни савезници и њихове службе и владе нису умешани у покушај његовог оружаног свргавање с власти.

А можда ће се и око броја смењених судија и функционера, те притвореника лакше споразумети ако се, заједно, присете да је после петооктобарског пуча, у значајно (становништвом) малобројнијој Србији са функција смењено око педесет хиљада људи (тој цифри се засад Ердоган примакао, додуше у више него многољуднијој Турској). Негде је то рађено оружаним упадима, негде кризним штабовима, а било је и случајева злостављања деце. За време „Сабље“ је притворено преко 12.000 људи. У Турској масе сада траже увођење смртне казне, што је у Србији тражио тадашњи „први демократски изабрани“ министар правде још 2003. године. Без икаквог пуча, у Србији је под жутима у само два-три месеца смењено близу 800 судија. И поред оваквих учинака постоје они који још увек сањају 6. октобар. Ето им прилике да покушају да бар негде и у понеком случају реализују своје снове.

 

 

4 коментара

  1. Prva zrtva PROPALOG puca u Turskoj je Kemo.
    Sve vrednosti Kemala Ataturka,sada ce spaseni Erdogan da resetuje,da ponisti.
    ALAL VERA TURCI.
    Srpski pucisti su imali promenljivu srecu,recimo Vuk Draskovic,radikalni cetnicki ideolog…nije uspeo 9.marta 1991.godine.
    GDE BI NAM BIO KRAJ DA JE USPEO,A?
    Studentski pucisti 1997,kada smo prosli rat,konsolidovali odnose sa Kosovom…bili su uvod u VAZDUSNU POMOC SRPSKIM PUCISTIMA NA ZEMLJI,koje se zavrsilo 1999.g. ,bombardovanjem nase zemlje.
    NIKO ZBOG TOGA NIJE ODGOVARAO,NI NA NEBU,AMERIKANCI,NI NA ZEMLJI,SRBI.
    PETOOKTOBARSKI puc je uspeo,na zalost.
    Ne da niko nije odgovarao za taj puc,VEC SU PUCISTI NAGRADJENI,FUNKCIJAMA I MOGUCNOSCU DA OPLJACKAJU STA IM JE DUSI MILO.
    Petooktobarski pucisti su danas UGLEDNI GRADJANI NASE ZEMLJE,vladaju,bogate se,predstavljaju nas,slavni su,ako slucajno koji umre,eno ga u aleji velikana…
    Da ne bi uboga raja nekoga zaboravila,po pucistima se nazivaju trgovi,avenije,bulevari,skole,institucije…
    A sve zato,sto su oni ubili „srpskog Kemu“.
    Puc i ako uspe i ako ne uspe,ima isti efekat,bilo gde da je,a to je-DUBOKA PODELA NACIJE!




    0



    0
  2. Turska je Tamni Vilajet.
    I vraca im se bumerangom oo sto su posel\jali, podrzavajuci Shiptare i Boshnjake….koji rade za druge sluzbe protiv Turske…
    Objavljena je vest a su ovi generali puchisti dobrim delom poreklom Albanci, i da je deo visokif turskih oficira boravi pri NATO snagama na Kosmetu, gde su izgleda dobili instrukccije….

    Zanimljivo je koliko je GErmanski faktor jak, uporan, koliko su podli….oni podrivaju Srbiju, …evo nemachko Shvajcarske novine BLIC danas objavljuju na svom internet portalu kartu KRNJE SRBIJE, dakle Srbiju bez Kosmeta i uporedjuju krnju Srbiju po velichini sa drugim drzavicama, i sa africkim drzavicama….

    Sramota je da se dozvoljava jajarskim stranim noinama da krshe direkno Ustav Srbije, ta govna treba zabraniti, ali ko ce to uchiniti kad se svi plashe neonacistichke germanske tvorevine?????

    Tehnichka vlada vlada, a sam mandatar najavio da verovatno nece ni voditi Vladu, a donose se odluke i docekuju stranci, .. bez legitimiteta….
    Sa druge strane Vucic kaze da ce nekoga on delegirati, da slucajno taj neko ili neka tuzlanka ne zavrsi posao sa ustavom i uradi ovo shto je uradio danashnji BLIC, trulez od novina zajedno sa listom AlO i ostalim antisrbkim elemnentima koji rovare po mojoj Otadzbini.




    0



    0
  3. Ранко Р. Спалевић

    Подсјећање на петооктобарски пуч је изложено више но коректно. Уосталом, и сам аутор је био жртва незаконитог лишавања слободе, па је у том смислу могао изнијети и лично доживљено и проживљено. Још дуго ћемо се опорављати од „калашњиков демократије“ кризних штабова (какав еуфемизам за бандитизам извођен по нотама великог брата и извођача радова под плаштом прве од наредних двадесетак „обојених револуција“.

    На жалост (или НАТО-овску радост)многи од превратника, бандита, сатрапа, и даље су на политичкој сцени Републике Србије, дјелују чак и противуставно.
    Чије су то Свете краве? Одговор је у ембахадама неких наших бивших савезника.

    Да прекратим: историја извоза пучева има заједнички именик: подршка страног чиниоца кроз мноштво разрађених метода.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *