„Последњи Танго“ Тонија Блера

Тони Блер протестЗа „Печат“ из Лондона Дејан Лукић

Извештај Џона Чилкота о стварним и фиктивним разлозима који су Тонију Блеру послужили као платформа за рат у Ираку није могао на јасном енглеском језику да спелује злочин. Енглези воле да кажу да је гавран, што га више переш – све је црњи

Бивши председник владе Велике Британије Тони Блер налази се пред искључењем из форума специјалних саветника британског суверена, услед свепартијског расположења међу посланицима британске скупштине да се прогласи кривим за „презир према Парламенту“, а у вези рата у Ираку. Представку о искључењу из такозваног „Приви савета“ у коме седе високе титуле Краљевине поднео је конзервативни првак Дејвид Дејвис са оптужбом да је Блер „обмануо Парламент“ у дебати у којој је тражио подршку за инвазију на Ирак (2003) и свргавање председника Садама Хусеина.

[restrictedarea]

МАНИКИРАЊЕ БРУТАЛНЕ НЕИСТИНЕ Званични захтев о искључењу Блера из савета британских великана наћи ће се пред Парламентом пре одласка на летњи одмор. У наступу пуном глумљених емоција, Тони Блер је прошле седмице сазвао у Лондону конференцију за новинаре, само неколико сати по објављивању дуго одлаганог рапорта сер Џон Чилкота о стварним и фиктивним разлозима који су Тонију Блеру послужили као платформа за рат у Ираку (2003). У Чилкотовом извештају каже се, међутим, да је Блер повео Британију у рат „пре него што је исцрпео све мировне опције“, те да је инвазија на Ирак била базирана на „шупљим“ обавештајним подацима и на „сумњивој политичкој процени“. Наводно Садамово оружје за масовно разарање представљано је као чињеница „која до данас није потврђена“. Ово је централна тачка извештаја који је, после више година отезања, редиговања и дописивања у политичкој кухињи, сам по себи лексичка егзибиција из приче о злочину без казне. „Злочинцу“ Тонију Блеру приписује се, истина, да је, заједно са Американцима, извршио војну агресију на једну суверену земљу, са драматичним последицама које и данас трају, али је цео текст „спинован“ и релативизован до границе неизвесности да ли ће се кривац наћи пред редовним судом.

Тони Блер се, одмах по објављивању Чилкотовог вишетомног извештаја, појавио пред ТВ камерама да још једном покуша да хипнотизује британску јавност: „Молим вас само да не помислите како сам вас обмануо, био нечастан или имао неке скривене намере“!

И ова високоемотивна „искреност“ била је још једно типично блеристичко маникирање бруталне неистине. У току подужег излива „искрености“ Блер је више пута позвао Британце да пре него што пресуде добро размисле какав би их ужас задесио да Он, заједно са Америком, није окупирао Ирак, смакнуо Садама Хусеина и ратосиљао човечанство претеће катаклизме…

У више од два милиона речи, на основу стотина хиљада докумената Чилкот криви, па одмах пере Блера од злочина. Било је грешке, али „грешка“ нас је спасла од могуће катастрофе глобалних размера. И ко зна колико би људских живота било изгубљено, а колико рушевина остало иза оружја масовног разарања којег није било.

Џереми КорбинЛАЖ У ПЕТ ТАЧАКА Тони Блер је овај Чилкотов дар у виду претпостављене апокалипсе одмах прихватио и мајсторски користио пред камерама: „понизно“ признаје грешку које, ето, ни по Чилкотовој истрази није било. Што се њега тиче, одлуку о нападу на Ирак донео је у племенитој, „доброј намери“. Игноришући 150 хиљада мртвих, разорену земљу у хаосу грађанског рата који је покренула спољна инвазија, и сукобе који данас потресају цели Блиски исток, Тони Блер „стоички“ избегава да понесе кривицу; не показује трунку гриже савести због жртава које носи на души, него макијавелистички хладно проглашава ирачку трагедију и потпуни промашај интервенције као историјску неопходност са високим цивилизацијским мотивима, волтеровски хуману причу чији је наставак, „нажалост“, био лоше испланиран, па отуда, изричит је Блер, овај хаос  у Ираку, Сирији, Јемену, Либији…

Али то није Блерова грешка него извођача радова после савезничког војног удара и вешања Садама Хусеина.

Чилкотов извештај одише напором да се кривица за злочин дистрибуира, релативизује и забашури.

Остаје да се види да ли је то све било позив и „шлагворт“ Блеру да „још увек мисли“ да је напад на Ирак „био оправдан“. Истина, био је, каже, оправдан „на основу чињеница које су му предочиле британске обавештајне службе“. Ерго, рат и окупација Ирака били су „оправдан“ чин са масовном колатералном штетом за коју „командант параде“ није крив, нити се данас тако осећа.

Лорд Прескот, Блеров потпредседник владе у време удара на Ирак, изјављује „пост мортем“ да је инвазија „незаконита“ са његове тачке гледишта и, па макар и после тринаест година, шаље „дубоко извињење“ породицама (узалудно) изгинулих британских војника.

Један од првака Конзервативне партије Дејвид Дејвис скреће пажњу да Чилкотова истрага није имала у надлежности да ли је Блер лагао Парламент када је лобирао за рат у Ираку, „али ако ретроспективно погледамо ток дебате пред инвазију, видимо да је Блер лагао Парламент у најмање пет тачака: три које се тичу (непостојећег) Садамовог оружја за масовно разарање; а затим како је организовао гласање на ту тему у Савету безбедности ОУН и, на крају, у којој је мери све то (непостојеће) оружје масовног разарања представљало стварну опасност по Британију и САД“.

Дејвис је прошле седмице у ток-шоу Ендруа Мара на „Би-Би-Сију“ изјавио да је једна од ових пет лажи у Парламенту могла да се омакне Блеру, док је њих пет одједном ипак превише.

Дуго очекивани Чилкотов извештај, испао је, раширено је мишљење на Темзи, својеврсно суђење Тонију Блеру, али, мање-више, без пресуде. Парламент би требало сада да изнесе свој став после кога би суд, по Дејвисовом мишљењу, требало да узме ствар у своје руке.

ФЕЛДМАРШАЛ ВАСИОНЕ У међувремену породице британских војника погинулих у ирачком рату покренуле су судску тужбу против Блера. Туже га да је, покретањем нелегалног рата, крив за смрт њихове деце. На влади је сада да, бар као гест саучествовања, најпре лиши Тонија Блера чланства у престижном Краљичином савету. Својевремено је лорд Профјумо изгубио место у том савету само зато што је лагао Парламент о политички осетљивој љубавној афери са Кристином Килер за коју се знало да је у „добрим односима“ са неким страним дипломатама у Лондону. Афера је била скандал са политичком позадином, али миљама далеко од ове приче у којој је Тони Блер, зарад  наполеонске мегаломаније, послао у смрт 150 хиљада душа, а ојадио милионе других… Тони Блер је, како стоји у једном коментару, ношен болесном амбицијом да постане „фелдмаршал васионе“, дејствовао на основу опскурне филозофеме да никада не треба пропустити прилику коју нам пружа једна „добра криза“ какав је био случај Ирака.

У развоју који се ретко понавља на британској политичкој сцени, лидер Лабуристичке партије Џереми Корбин, иначе жестоки противник рата у Ираку, одмах је сигнализирао да ће подржати  иницијативу политичког противника, конзервативца Дејвида Дејвиса да се идуће недеље Блеров случај изнесе на дневни ред пред Доњи дом британског парламента. У интервјуу за „Би-Би-Си“ он каже да „Парламент мора да се обрачуна с Тонијем Блером и свима који су нас повели у тај рат“. Истовремено, Корбин се у име своје странке извињава жртвама Блерове агресије, означавајући ирачки рат као „мрљу“ на Лабуристичкој партији. И да не би остало никакве дилеме о амбису који данашње лабуристе под Корбином дели од лабуриста под Блером, Корбин оглашава да ће у овој афери „стајати уз ожалошћене породице“ жртава Блеровог рата, које сада подижу судску тужбу и оптужују Блера да је крив за покретање рата, заједно са прекоморским савезником САД.

Џон ЧилкотПОНУДА ЈЕ ПАЛА Извештај Џона Чилкота, ма колико покушавао да Блера поштеди анатеме, потрошио је 2,3 милиона речи да би, на крају, ипак морао да установи како је рат у Ираку био „сумњивог легалитета“. Међутим, Блера не именује као кривца јер, нота бене, процена о легалности војне агресије на Ирак „није у надлежности овог суда“.

Чилкотов извештај, истина, критикује Блерову улогу у америчко-британској инвазији на Ирак, но, још једна фарса, Међународни кривични суд паралелно је већ сигнализирао да Блера неће гонити због ратних злочина почињених у току инвазије и после ње, будући да суд разматра само евентуални злочин агресије, а не и њене последице. Али када би се то све и десило, евентуална пресуда не би могла да се изврши ретроактивно. Ово би требало да значи да Тони Блер може да мало одахне – чак и да му се докаже крв на рукама.

Порука је примљена и Тони Блер одмах устаје из политичког „мртвачког сандука“ и, уместо да се „закалуђери“, јавно се нуди  Британцима да их поведе у нову авантуру – у развод брака са Европском унијом, после одлуке Британаца на референдуму од 23. јуна да Уједињено Краљевство напусти ову заједницу. Нуди се Блер да са Бриселом договори најбољи аранжман раскида и поред тога што је заклети присталица ЕУ и својевремени (неуспешни) кандидат за њеног председника.

Преговарачки процес о раскиду са Бриселом биће дуг, тежак и комплексан, а то може успешно да приведе крају само „одрастао политичар“ какав је Он, Тони Блер. Само Он ће да тако историјски значајан национални подухват води „мирно, зрело, без горчине и острашћености“ (Блер у лондонском „Дејли телеграфу“). Управо је Он особа за тако амбициозан посао; само није до краја отворио карте и изашао са фактуром – колико то кошта у милионима долара. Али понуда је пала; свеједно што Блеру одавано не дувају ветрови погодни његовим једрима. У Парламенту му се припрема политичка пресуда за жртве и мизерију које је проузроковао удруживањем са америчким интервенционистима у рату на Ирак. Тај злочин ни Џон Чилкот није могао да у вестминстерској кухињи, на јасном енглеском језику, спелује као злочин, а Блера именује за злочинца. Енглези воле да кажу да је гавран, што га више переш – све је црњи.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Ranko R. Spalević

    Очекујемо да ће, и због агресије на СР Југославију бити, за почетак, лишен функције “специјалног саветника” председника Владе Републике Србије. А и преиспитати укидање пресуде нашег суда којом је био осуђен, заједно са НАТО зликовцима, на двадесет година робије. Ratni zločin ne zastareva.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *