Под куполом Светог Јована Владимира

Један дан у православној светињи у Драчу, на крајњем западу Албаније

Манастир у ДрачуПише Биљана Живковић

Срби и Албанци заједно у молитви поред светитеља, то је призор који говори да љубав према Богу брише све границе и предрасуде

На западу Албаније, у обалском средишном делу који излази на Јадранско море, налази се град Драч. На 33 километра западно од Тиране, смештено је једно од најзанимљивијих места у Албанији. Историја каже да је Драч међу најстаријим градовима на том подручју, насеобине потичу из античког доба, а на том месту 627. п. н. е. oснован је град Епидамнос. Наша одредница нису обала, море, палме, и хотели… пењемо се новим асфалтним путем према, неколико километара, удаљеном брду где се налази манастир посвећен Светом Влаху, Духовна православна академија и сиротиште за децу.

Вођа пута Веселин Матановић, Србин пореклом из Албаније, објашњава да је стари храм срушен до темеља 1957. и да је последњи монах који је чувао светињу био Србин. Албанци су касније, током разговора, заобилазили тему о српском монаху и старим српским темељима на којима је никао нови храм АПЦ.

[restrictedarea]

Владика НиколаВРЕМЕ КРАЉА ЗОГУА У периоду од 1934. до 1937. настало је у Албанији, у време краља Ахмета Зогуа, тешко време за српски народ. Више нису имали елементарна грађанска права, постепено им је забрањиван језик, затим су затворене цркве, манастири, школе, библиотеке и све српске институције. Наступио је мрак за наш народ, који је чинио велики проценат становништва у Албанији. То је Зогу одлично знао.

Интересантно је да је, управо, 1937. формирана Албанска православна црква. На чијим је учењима установљена, колико је усвојених наших светиња и на чијим темељима сада граде своје богомоље, велико је питање и мало је историчара у Србији, а посебно, у Албанији, који би се упустили у подухват доказивања историјске истине. Јурисдикција албанске цркве покрива територију данашње Албаније и православне Албанце који живе у САД. Богослужење је на албанском и грчком језику.

У Драчу је, сазнајемо, за кратко време на старим темељима никла нова Црква Светог Влаха са Духовном академијом и сиротиштем.

Владика Никола је врховни настојатељ у области Драча, Фира и Аполоније. Дочекао нас је у Драчу са Рахиљом, једином монахињом у Албанији, која говори енглески.

У порти летња жега, на травњаку неколико албанских породица руча на разастртим чаршавима. Подсети нас то на шездесете године и наше првомајске уранке када се овако јело. Срби су обедовали у црквеној порти до 1945. Касније се са том праксом примитивних верника престало, из нама знаних, комунистичких разлога.

Олтар у манастируСа леве стране порте постављена је мермерна чесма, а простор, паркови, порта око манастира посвећеног Светом Влаху је прави градитељски подухват. На благој узвишици, изнад самог мора, окупана блештавом белином од јарког сунца, успиње се лепа и раскошна црква, са лепезом од светлих лукова. Иза цркве се простире травњак и још један негован парк, а потом, у четири степенаста нивоа, у четири посебна дворишта, велико здање за пријем гостију, конак манастирски, потом библиотека, сиротиште, зграда Духовне академије. У доњој тераси налази се манастирски маслињак. Неко је све планирао, платио, изградио… светиња је раскошна, али монаха нема…

„Данас се празнује у свим градовима и црквама у Албанији Свети Јован Владимир. Цела година је њему посвећена. Срби и православни Албанци заједно у молитви поред светитеља, то је призор који говори да љубав према Богу и светима брише све границе и предрасуде. Свети Владимир је Србин, рођен је у Дукљи, у данашњој Црној Гори, а његово свето тело почива данас у Албанији. Воле га подједнако и Срби и Црногорци, и Албанци и Македонци… То је најснажнија порука и невидљива веза која све нас спаја. Колико је то битан празник говори и чињеница да је у Албанију данас стигло много људи, сем из Црне Горе и Србије, и из Македоније и Грчке. Православље је најјачи мост народа на Балкану. Иначе, вера код нас, у Албанији, васкрсава. Старе генерације долазе у цркву због настављања прекинуте традиције, а нове генерације траже свој пут ка Богу.“

Манастир у Драчу 2

СВЕТИЊЕ НИЧУ, МОНАХА НЕМА Интересујемо се у којој мери се граде православне светиње у овој земљи?

У претходних пола деценије у Албанији је изграђено око 160 цркава, од тога је обновљено преко 60 старих богомоља, које су у статусу споменика културе од историјског значаја. Изграђени су верски центри, сиротишта, школе, обданишта, Духовна академија у Драчу, код Храма Светог Влаха. Нажалост, у Албанији је веома скроман број монаха, свега неколико, од тога – једна монахиња. Светиње ничу, монаха нема довољно, народ долази… враћају се у православље.

Казујемо да знамо да је до 1957, до рушења манастира у време Енвер Хоџиниог једноумља, овде био монах Србин и да је на овом тесту некад био српски храм.

Тачно је да је 1957. године срушен манастир, као и да је уништено на стотине верских објеката, у то тешко комунистичко време, у Албанији. Чуо сам да је у њему било српских и руских монаха, али црквене архиве су још у власништву државе и нису доступне. Црква Светог Влаха је почела да се гради 1994, када је постављен камен темељац и за нашу Духовну академију. Први пут у историји наше цркве добили смо Духовну академију, која ће образовати православне свештенике и монахе.

Манастир у Драчу 3Владика говори о верском препороду у Албанији.

Духовна академија има огроман значај за православни свет у нашој земљи, и уопште за Албанску православну цркву. При Академији је и Средња богословска школа, која је почела да ради 1996. године, као и Дом за студенте. Исте године почела је изградња сиротишта за децу, а већ 2003. почело је да прима прве дечаке и девојчице без родитеља. Првих година капацитет је био до 25 малишана, а данас их је више. Веома сам поносан што наша црква брине о маленим сирочићима. Знам да мало суседних држава има сиротишта при цркви. Нешто слично имају Грци. Ми сматрамо да малене без родитеља морамо да васпитавамо, да подижемо. Ко ће ако то не урадимо ми, Христови војници?

Објашњава да постоје одређена правила у АПЦ, ко може бити монах или свештеник.

Високо образовање је битно како за наше свештенике, тако и за монахе. У АПЦ могу ући у духовни свет, као свештеник или монах, само они који заврше Духовну академију. Високо теолошко образовање траје четири године, тренутно имамо на Академији 46 студената. Досад је образовано 270 свештеника и монаха. По завршетку школовања, и жена и мушкараца, могу да се определе или за наставу, или за свештенослужење, или за неки други посао у оквиру Цркве. Манастир у Драчу је био веома богат кроз историју, имао је у свом власништву преко хиљаду хектара земљишта. То ће се тешко вратити. Чак смо били принуђени да купујемо своју земљу. И даље ћемо то радити. Ова прекрасна црква је изграђена 2000, а скит 2006. године. Манастир, иначе женски, у потпуности је завршен 2009. Сестра Рахиља нам је стигла пре два лета.

Питали смо владику да прокоментарише стање на КиМ, положај Срба православаца у нашој јужној покрајини, али и чињеницу да је Свети Јован Владимир српски светитељ у Албанији кога сви поштују.

Монаштво и свештенство имају своју мисију да воле Христа и сачувају своју православну паству. Нама, православцима, страна је свака сила, рат, мржња. Видите, претходна два дана, под куполом љубави Светог Јована Владимира једном су душом дисали сви придошли православни балкански народи. Надамо се и молимо се да победи љубав међу људима свугде у свету, па и на Косову и Метохији, у Сирији… Државне границе су једно у овом времену, али векови за нама говоре да нас једино могу повезати наши светитељи, Свети Јован Владимир или руски Свети Серафим Саровски, или јеванђелиста Свети Лука, или победоносац Свети Ђорђе… То је мистерија љубави царства небеског, мистерија православне цркве. Љубав је најјаче оружје против сваког зла. Надам се да ћете све тачно записати. Најважније је говорити истину и српском и албанском народу.

Манастир у Драчу 4ДВЕ ДЕЦЕНИЈА У КАТАКОМБАМА

Од раних 70-их и касних 80-их година у Албанији није било ниједног православног епископа. Енвер Хоџина влада је прогласила Албанија за прву земљу у свету која је у потпуности елиминисала верске обреде. Православна црква је била приморана да се спусти у катакомбе. Верски обреди, православни и римокатолички, обављани су тајно у домовима.

 

ФОРМИРАЊЕ ЦРКВЕ

Албански краљ Ахмет Зоглу је 1935. обећао ондашњем архиепископу Висариону да ће допринети нормализацији односа албанске и цркве Константинопоља и да ће побољшати положај цркве у земљи. Три године касније делегацију албанског свештенства у преговорима са Цариградом предводио је митрополит Христифор, а 12. априла 1937. васељенски патријарх потписао је документ којим се признаје аутокефалност Албанске православне цркве.

 

ЗАТИРАЊЕ ВЕРЕ

Енвер Хоџа је 1967. покренуо кампању којом је желео да у Албанији уништи „све верске обичаје и институције“, објавивши закон „против митова и верских институција“ према којем су забрањене све религије. Наступају тешке репресије над верницима: за јавно осењивање крсним знаком хришћанин је могао да добије 10 година затвора, а ако се пронађе икона у кући следило је 25 година робије.

 

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *