Печат недеље

Амерички дронови убили 116 цивила

У америчким нападима беспилотним летелицама у земљама са којим САД нису у рату случајно је убијено 116 цивила, саопштила је Бела кућа. Ова бројка мања је од цифара које наводе различите организације за заштиту људских права. Никаква информација није пуштена у јавност о случајним убиствима цивила у државама са којима су САД у сукобу. Дуго очекиваном објавом признаје се да су америчке беспилотне летелице убиле између 64 и 116 цивила у Либији, Пакистану, Сомалији, Јемену и другим афричким земљама, док је истовремено убијено 2.500 терориста. У извештају се не рачунају убиства у Авганистану, Ираку и Сирији. Џенифер Гибсон, адвокат организације за заштиту људских права „Риприв“, проценила је да је у беспилотним летелицама убијено више од 4.000 људи, укључујући стотине деце и додала да процена Обамине администрације „није вредна ни папира на којем је одштампана“.

Живот у Алепу

Џихадисти који делују у северном делу Сирије починили су на територији коју контролишу бројне егзекуције и мучења цивила, наводи се у најновијем извештају „Амнести интернешенала“. У извештају под називом „Мучење је било моја казна: отмице, мучења и егзекуције под владавином оружаних група у Алепу и Идлибу, Сирија“ документовано се указује на обимна кршења људских права и злочине које су починили исламистички побуњеници против владе Башара Асада. Заснован је на сведочењима седамдесет особа које живе или раде на том простору. „У овом извештају се указује на ужасну стварност у којој живе цивили под контролом неких наоружаних опозиционих група у Алепу, Идлибу и околним регионима. Многи цивили живе у константном страху од отмице уколико критикују понашање владајућих оружаних група или не успеју да се повинују стриктним правилима која су оне успоставиле“, рекао је директор „Амнести интернешенала“ за Блиски исток и Северну Африку Филип Лутер. У извештају на 36 страна пет џихадистичких група се оптужује за отмице и мучење својих жртава и ратне злочине који се догађају од 2012. године. Посебно се истичу злочини Покрета Нур ал Дине Зинки, Фронта ал Шамиа, Дивизије 16, као и Ал Нусре и Покрета Ахрар ал Шам.

[restrictedarea]

Оставка у „Политици“

Досадашња главна и одговорна уредница „Политике“ Љиљана Смајловић у понедељак је неочекивано поднела оставку на ту функцију. „Моја оставка је протест против менаџмента који спречава главну уредницу у самосталном руковођењу редакцијом. Претпостављам да дирекција не би заузела непријатељски курс према листу и главној уредници, да у томе нема подршку власника“, наводи се у тексту оставке који је „Политика“ у уторак донела на насловној страни. „Никоме изван редакције нисам дозволила да се меша у уређивачку политику листа, али ћу прва признати да стварне уређивачке слободе нема тамо где је редакција развлашћена а менаџмент делује без контроле.“
„Уредништво ’Политике’ подржава главну уредницу“, наведено је у реакцији „Политикиног“ уредничког колегијума, у којој се прецизира да је Љиљана Смајловић „хтела да својом оставком укаже на власнички мртви чвор у који је увезан најстарији српски лист“, и подсећа на „тајкунско-политичке утицаје“ (алузија на договоре бизнисмена Мирослава Богићевића и бившег председника Бориса Тадића о тајном преузимању „Политике“) и на „покушај непријатељског преузимања најугледнијих српских новина од таблоида“, то јест „Курира“. „Зато смо и забринути због њене оставке и тражимо да се тај чвор“ – нејасна власничка структура најстаријих српских дневних новина, резултат два споменута случаја – „развеже како се не би угрозила будућност ’Политике’“, стоји у реакцији колегијума „Политике“.

Тасовац против НДНВ-а

У току је полемика између (техничког) министра културе Ивана Тасовца и Независног друштва новинара Војводине (НДНВ), принципијелна наравно, јер јој је у средишту новац који министарство додељује електронским медијима.
Сукоб је отпочео објављивањем списка срећних добитника буџетског новца, који је – због „уочених бројних нелогичности“ које се вероватно огледају у чињеници да је Комисија за суфинансирање пројеката из области јавног информисања за електронске медије новац доделила организацијама блиским неким њеним члановима – навео министра културе и информисања Ивана Тасовца да од чланова комисије – Динка Грухоњића (НДНВ), Далиле Љубичић (Асоцијација медија), Михајла Ковача (НУНС) Оливере Зекић (РЕМ) и независног стручњака Сибине Голубовић – затражи појашњење критеријума којима су се водили приликом одлучивања.
Председник НДНВ-а Недим Сејдимовић прокоментарисао је Тасовчев захтев као жељу за дискредитацијом комисије и „приношење жртве“ мандатару Александру Вучићу зарад опстанка у влади, што је пак изазвало одговор Министарства културе у коме се открива и да је „управо НДНВ-у комисија којом је председавао (Динко Грухоњић, функционер НДНВ-а) доделила милион динара за интернет пројекат ’Новинари против дискриминације’“, после чега је уследио и нови одговор НДНВ-а, који је министарство оптужио да се „приближило реторици ’Информера’ и других таблоида“.
Посебан куриозитет представља чињеница да је комисију која је сада у сукобу с министарством поставило само то министарство, што покреће кудикамо озбиљније питање кадрирања у телима који имају директног утицаја на креирање медијске слике у Србији, и то новцем овдашњих пореских обвезника.

Валенса би обарао руске авионе

Бивши председник Пољске и икона борбе за демократију Лех Валеса изјавио је да не би оклевао да „откине крило“ руских авиона да је капетан америчког разарача „Доналд Кук“. „Да сам капетан тог брода, да (руски) авиони лете, ја бих их обарао. Не да бих убио. Откинуо бих им крило“, рекао је Валеса који је 1983. године добио Нобелову награду за мир у интервјуу за Радио „Слободна Европа“. Упитан да ли би такав непријатељски гест изазвао свеобухватан војни сукоб између НАТО и Русије, одбацио је такву могућност: „Нема шансе. Какав сукоб? Нико не жели сукоб, и Русија га не жели“. Валеса тврди да би стварни рат био прескуп за Русију која, како је рекао, „себи не може да приушти сукоб“, јер је „ужасно скуп“, те да је оружје Москве пре „застраши и уцењуј“. Инцидент са „Доналдом Куком“ десио се током заједничке америчко-пољске војне вежбе у Балтичком мору средином априла док су савезници вежбали слетање пољског хеликоптера на палубу брода на удаљености од око 70 километара од једне руске поморске базе. У том тренутку су руски бомбардери Су-24 извршили прелет на малој удаљености од брода, али без икаквог наоружања.

[/restrictedarea]