Почетна / Уводник / Патак и паткице

Патак и паткице

milorad vucelic 660x330Милорад Вучелић / главни уредник

Не спадамо у оне који негодују због тога што мандатар Александар Вучић још није објавио састав нове владе. Није реч о нашој склоности према ауторитарности већ о потреби да одржимо живом наду да ће састав владе, и политички и персонално, баш као и пратећа именовања, бити добар. Они критички настројенији рекли би да је реч не о нади него превасходно о стрепњи, али и то није лоше. Зашто хитати у сусрет могућим, или готово извесним, разочарањима поводом избора кадрова.
Велики Никола Тесла има и агресивне обожаваоце који сматрају да он није баш био, што би наш народ рекао, у првој памети. Јесте да је био геније, и то је за уважавање, али много је погрешио што је био Србин и православац. Сходно томе, по његовој жељи је сахрањен по православним обичајима и положен у гроб уз песму „Тамо далеко“. Убрзо су почели да га исправљају и поправљају, па је тако један његов рођак решио да ископа његове земне остатке из гроба и да их спали у крематоријуму, па да их у урни пренесе у Београд. Разлог је био и практичне природе, лакше и згодније за транспорт из Америке.

[restrictedarea] Већ дуго постоји иницијатива да се испоштује Теслина жеља о сахрањивању по православном обичају, изневерена тиме што је његова урна изложена као музејски експонат. Да је то желео, овај великан светског формата би такву вољу и изразио. Резонујући по својој мери, грађанистичка удружења и иницијативе решиле су да Николу Теслу посмртно ставе под старатељство и огласе га пословно неурачунљивим. Покушавају да наметну целом друштву потпуни монопол права на Николу Теслу и бригу о њему. Тако је друштванце које наступа под девизом „Оставите Теслу на миру“ решило да протестује против постављања његовог споменика код Храма Светог Саве на Врачару, па не би чудило да затраже и да се испред Саборне цркве у Београду склоне споменици и гробови Вука Караџића и Доситеја Обрадовића и тако редом не би ли и њима двојици накнадно променили памет. И свему томе додају и образложења да то решење иде у прилог споменичкој култури и новој транзиционој култури сећања. Активистима групе „Оставите Теслу на миру“ никада на памет није пало да подигну глас против хрватског својатања Тесле, нити да подсете на то да су му ти исти Хрвати варварски порушили споменик пред родном кућом у Смиљану. А нису им сметали ни сатанистички обреди испред урне са Теслиним пепелом.
Не би требало да нас зачуди ако се покрене иницијатива да се посмртни остаци Димитрија Туцовића, приликом измештања са Трга Славија, не сахране на гробљу него спале у крематоријуму, па да се урна са њима изложи као експонат у музеју „25. мај“ или у „Кући цвећа“ када већ немамо Музеј револуције.
Право је чудо како се ови заточници борбе за споменичку културу нису осврнули на инсталацију постављену у центру Сарајева која приказује Републику Српску као масовну гробницу по којој су расуте кости, похабана одећа и обућа све са таблом „Добро дошли у Републику Српску“. Ускоро се може очекивати да ће у Скупштини Србије бити поднета резолуција којом ће се тражити да се ова инсталација трајно постави на неком београдском тргу или пред самим парламентом. Тако би се и симболички показао прави и пуни смисао свих свакогодишњих дешавања у вези са Сребреницом. Тиме би се створила још једна прилика за наше грађанистичке протесте и употпунио смисао и садржај „Паткице“. Делимично, овим решењем, биле би задовољене и присталице сарајевске такозване Антидејтон групе и познате „антидејтонке“ Ејле Патак. Можда би се на тај начин спасла и Србија која ће, како записа у сребреничкој књизи жалости Чеда Јовановић, „под теретом невиних жртава Сребренице нестати“. На тај начин би се избегло и паљење свећа у спомен на жртве што је хришћански обичај, па се, можда, и на тај начин повређују бошњачке жртве. И то некоме ускоро може да засмета.
Турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу на комеморацији у Поточарима, у свом ватреном говору, казао је „да ако Босна није мирна, ни Турска није мирна“. Само захваљујући нашој искреној привржености миру и сарадњи, те стабилности на Балкану, остала је у грлу „два врана гаврана“ реплика из народне песме „Бој на Мишару“ упућена кади Кулиновој:
„Нити иде Кулин-капетане, / Нити иде, нити ће ти доћи, / Нит’ се надај, нити га погледај, / Рани сина, пак шаљи на војску; / Србија се умирит’ не може.“
Нисмо присталице ни предлога да нам се због било чега Турци извињавају јер никада и нисмо били заговорници политике извињавања и било какве насилне политизације жртава и накнадне геноцидизације признатих злочина. Српска скупштина је, као што је познато, још 2010. године усвојила Декларацију о осуди злочина у Сребреници. А одати пошту невиним жртвама је основна људска, а не политичка обавеза.
У последње време је просто запањујућа приврженост јачању институција. И то је заиста и добро и неопходно. Али је крајње сумњиво када се за снажне институције залажу они који су примењивали „револуционарне“, ауторитарне и пучистичке методе после октобра 2000. године. Није реч само о људским правима и политички мотивисаном и криминалном прогону. Реч је о томе да је готово комплетна приватизација друштвене и државне имовине, те ликвидација домаћег банкарства, обављена а да нису биле створене за то неопходне институције, нити органи, а ни прописи. У том процесу данашњи горљиви заговорници институционализма и правне државе нису давали ни пет пара за институционализам.
Много се говори о корупцији, а свим тим институцијама за борбу против корупције које смо у међувремену створили потпуно измиче из видокруга чињеница да се финансирањем из иностранства појединих медија у Србији врши очигледна корупција, и да се на тај начин корумпира јавна свест народа. Можда разлог што ово измиче контроли и интересовању треба потражити и у чињеници да у томе учествују и нека министарства владе Србије, а поготово она задужена за информисање.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Teska vremena…PRETESKA!
    Navalio i Kurta i Murta na Srbina.
    U nekadasnja PRETESKA VREMENA,Srbi su bili u NESAGLASJU sa Kurtom i Murtom,pa su ISUKALI SVETE MACEVE,i odbranili su srpstvo!
    U danasnja PRETESKA VREMENA,Srbi su u SAGLASJU sa Kurtom i Murtom,i u to ime,ISUKASE SVETA NALIV PERA,i tako (misle) da brane i odbrane srpstvo.
    Ne samo da Srbin POTPISUJE sve i svasta,(eno Dodika,hita u Banja Luku,sa ISUKANIM PENKALOM,da POTPISE U MOJE IME I U IME SRBA SPP SA EU,sto je pocetak kraja RS)…vec i PISU…
    Pisu hvalospeve Kurti i Murti.
    Nikad manje pameti u Srbiji,nikad vise „analiticara“, i ISUKANIH SVETIH I SVETLIH NALIV PERA.
    „Vezba nije uspela ,ali je analiza odlicna“,salili bi se podoficiri…
    Sve to,navelo me je na nepogresiv motiv za osnivanje jos jedne,Srbima NEOPHODNE „INSTITUCIJE“…a to je udruzenje Aktuelno Novinarstvo U Srbiji,skraceno ANUS.
    Nikad bolje receno!
    Ako su vremena PRETESKA,tu je ANUS da nam OLAKSA STVARNOST,da vremena budu LAKA.
    Ako nam utrape vise od 2.500 izbeglica ,a sve preko 2.500 BICE ZLOCIN PROTIV SRBIJE,tu je ANUS da nam objasni da to nije zlocin.
    Ako bih se bas opustio,u nekoj birtiji…dreknuo bi veselo-SAMO ANUS SRBINA SPASAVA!
    Ako bih bio na nekom mitingu,odlucno bih „srpskoj pucini“ uskliknuo-ANUS ZA BOLJU BUDUCNOST!
    ZIVEO ANUS,cuje se u odajama i Kurte i Murte…ali i u srpskim institucijama sistema.
    Aktuelno Novinarstvo U Srbiji,skraceno ANUS,jedina je „svetla“ tacka srpske stvarnosti.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *