Почетна / Дух времена / Нова светска хистерија зове се покемонманија

Нова светска хистерија зове се покемонманија

Како преживети игру „Покемон гоу“

PokemonПише Владислав Панов

Да, и ми јуримо покемоне. Та блесава мала животињолика виртуелна створења из јапанске маште, које је пре двадесетак година породила компанија „Нинтендо“, и на игрицама са њима, као и свим осталим што је ишло уз њих, згрнула милијарде, сада су постала део светског феномена на игрици за оба доминантна оперативна система мобилних уређаја. „Покемон гоу“ је за десетак дана освојио свет и стекао стално растуће играчко језгро од стотинак милиона људи

Раније се шетало улицама с транспарентима без одговарајућег покрића који су говорили како су Београд и ова наше земља којој је он престоница свет, односно равноправни део његов. Сада коначно, после свега, имамо и покриће. Осим бројних глобалистичких „брендова“ који су се после „ослобођења“ одмах инсталирали у све наше трговачке улице, тржне центре и виртуелно-реални свет потрошачке маније, сада смо баш захваљујући том виртуелном свету, који је за многе једини који живе, у потпуно искривљеној реалности и ми равноправни део тог света. Да, и ми јуримо покемоне. Та блесава мала животињолика виртуелна створења из јапанске маште, које је пре двадесетак година породила компанија „Нинтендо“, и на игрицама са њима, као и свим осталим што је ишло уз њих, згрнула милијарде, сада су постала део светског феномена на игрици за оба доминантна оперативна система мобилних уређаја. „Покемон гоу“ је за десетак дана освојио свет и стекао стално растуће играчко језгро од стотинак милиона људи. Да, то су они које свакодневне срећете како потпуно занесени у своје телефоне базају улицама буљећи у екран и који повремено завриште од среће када улове неког покемона. Циљ је игре да их похватате што више, претворите у свој борбени кадар (ви сте нека врста њиховог тренера) и припремите за двобоје са уловљеним потенцијалом других играча. Или тако нешто. У сваком случају тај никад у потпуности достижни циљ је само средство да се што је више играча што пре и у што већем броју лиши новца.

[restrictedarea]

Покемони све бацају под ноге. За неке су покемон-манијаци доказ да је људска еволуција добрано кренула у супротном смеру. Човеков ум, ако га још има, онај радознали, који уме чак и сам да мисли, да све доводи у сумњу и разумом решава проблеме, разоткрива тајне и поништава препреке, замењен је овим којим диригују велике компаније жељне брзе, што веће и сигурније зараде. Људи сада чекају да други мисле за њих и „примају“ се на све масовне потрошачке новотарије. На ствари које се морају имати, а које им ни за шта не служе, нити им требају. Покемони су савршен пример за то. Милиони су се прихватали телефона и чак су изашли на улице, па сад и ходају! И то углавном исти они који су доскора до атрофирања буљили у екране давећи се у ријалити емисијама које су им продавале измишљену стварност уместо њихових патетичних живота, или су, уверени да се друже, сваки будни тренутак проводили на такозваним друштвеним мрежама лажући и себе и друге да су пријатељи, да живе социјално активним животима који имају смисла, радости и „штофа“. Покемони су све то тренутно бацили под ноге. Лов на њих је заменио све, а животи тих виртуелних ловаца су коначно добили неки смисао. Отуда можете чути како су, рецимо, чак и чувени виртуози убијања, врхунска бића обучена у америчке војне униформе, на разним ратиштима престали да ратују не би ли ловили покемоне! Неки су радосно обнародовали да напуштају послове и досадашње досадне животе како би кренули на пут око света са телефонима у потрази за покемонима. Свуда по том свету се бележе трагикомичне ситуације на улици са овим ловцима. Нажалост, као недавно у Београду када је девојчицу ударио ауто док је јурила покемоне, постају све чешће оне само трагичне. Бележе се примери погибија несмотрених играча међу којима су неки падали са литица, неке су криминалци намамљивали у њихове бусије како би их опљачкали. Расте број жртава међу покемон-манијацима из разних разлога, али и оних који су демонстрирали вољу, храброст и упорност какву раније нису имали ни у једном животном делању. Поједини су се окренули и криминалу. Крали су, рецимо, кола како би се ефикасније ангажовали у лову на покемоне. Све је постало дозвољено у главама ових играча, а свака би препрека, ма како да је тешка и опасна, била схваћена у жару игре као додатна занимљивост у њеном сценарију. Могуће је рећи, заправо, да су најзагриженији играчи потпуно заменили своју стварност са виртуелном стварношћу покемон света који се тако неодољиво и тако опасно прелива, стапа и комбинује са овим нашим. Они заиста више не знају шта је стварност. Неки су одустали и од секса! Тврде да им лов на покемоне пружа далеко веће задовољство. Најзалуђенији покемон-ходачи су скакали у фонтане и друге водене површине у потери за такозваним воденим покемонима.

Блицкриг покемона Занимљиво је да је ова игра током само неколико дана практичне примене у светској популацији својим творцима донела преко петнаест милијарди долара профита! А та зарада расте ритмом од скоро пола милиона долара дневно. Тај податак свако схвата озбиљно. Блицкриг покемона је покорио свет дословно преко ноћи. Сада је главни потрошачки феномен. Очеви ове наше глобалистичке популације су добили још један тренд који се мора пратити и живети, имати и на који се мора трошити што више. Разни додаци унутар финансијске конструкције ове игре то и омогућују. Игра је иницијално бесплатна, али је за њено ефикасније играње потребно непрестано улагање које може да нарасте и до више хиљада долара. Добронамерни тврде како су покемони најкориснија игра коју је до сада створила компјутерска индустрија јер је натерала људе да изађу из кућа и да коначно начине за своје тело корисни физички напор. Други пак истичу да је ова игра вишеструко штетна и веома опасна. И то не само због несмотрености њених играча у саобраћају и уопште на улици већ и зато што представља најефикасније шпијунско средство у праћењу свих и свакога од стране невидљивог, али свуда присутног Великог брата наше цивилизације. Док он бележи и вредно прикупља податке о кретању појединаца, или о тајновитим досад не баш добро снимљеним и испитаним локацијама на које у потери за покемонима сада улазе играчи (камера и ГПС током игре непрестано раде), а са њима и којекакви надзорни органи шпијунских служби, обични су смртници с предузетничким духом пронашли мноштво начина да зараде на овој манији. Чуло се и за чувеног таксисту, специјализованог за вожњу покемон-манијака, али и за ресторане који су се рекламирали као идеална места за хватање ретких покемона. Недавно се и наша растућа групација ових ловаца најавила као озбиљно ловачко тело на покемоне неком врстом оснивачког окупљања испред Храма Светог Саве одакле су кренули у заједничку лов-шетњу по граду!

Повезивање ове игре са претходним потрошачким лудостима стада, такозваним друштвеним мрежама, на којима су сада главне теме размена ловачких прича покемон ловаца (све са сликама на којима су се овековечили са својом виртуелно-реалном ловином) затвориће круг масовне маније за свим благодетима друштва у коме сада обитава радосна стварност новог бића – хомопокемонуса. Он већ има озбиљну предност у односу на све неповратније затуреног и заборављеног, од многих чак и омрзнутог, хомоинтелигентуса.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *