Почетна / Култура / Насиљем по глави становника

Насиљем по глави становника

Филм „Прочишћење: Изборна година“

ПрочишћењеПише Владислав Панов

Трећи додатак (за сада) трилогије о америчкој социјалној нирвани до које се долази најбруталнијим насиљем, колико год да је крцат манама и бременит најпре продукцијским недостацима, непримерено површан и лаички, у свој тој мањкавости и неозбиљности схваћен је и испраћен и те како озбиљно. Можда јер замишља, па заправо и провокативно најављује жену у Белој кући? 

Можда, како то одувек диктира новац у Холивуду потпуно опортуно и сасвим неумишљајно, аутори овог филма нису првобитно имали намеру да од бруталне, мада ипак најпре површне и детињасте идеје „Прочишћења“ направе серијал са заштитним знаком и врло исплативу препродају најгрубљег насиља. А ипак, пошто су кренули с првим „Прочишћењем“ пре нешто више од три године, управо им се то догодило. Писали смо тада о том првом филму који је потом у врло кратком временском размаку два пута „додаван“. У сва три случаја, посебно јер је реч о нижеразредној продукцији и врло скромним буџетима, посао се показивао изненађујуће изузетно комерцијалним. Буџети од једва десетак милиона долара су се вишеструко надокнађивали и то само од биоскопских улазница у Америци. Да ли их је идеја која се провлачи кроз сва три филма тако лепо продала? Сећате се можда, реч је о варијацији америчког сна у коме Американци, колективно и појединачно, морају да прођу својеврсно годишње прочишћење. Оно је узрочно-последични индуктор новог мира и идиличне смирености и просперитета њених житеља. А за уживање у том свету без насиља и немаштине довољно је само дванаест сати годишње. Током половине „прочишћујућег дана“ сви закони, правила, све новоустановљено поштење и мир бивају обустављени. Уместо њих на сцену ступа државно подстакнути и подржани хаос безвлашћа, тоталне анархије и „прочишћење“ кроз све врсте злочина, укључујући и убиства. За време тих дванаест сати без полиције и било какве помоћи било коме царују криминал, пљачке, злостављања, убијања, обрачуни свакога против свих и обрнуто. Не само да је овај хаос толерисан и да злочини пролазе некажњено већ су управо дозвољени као неопходан инструмент обезбеђивања апсолутног социјалног раја у коме се ужива у осталом делу године. Такво „прочишћење“, измишљотину нових „оснивачких очева америчке нације“, у позадини заплета кроз читав филм у небеса уздиже аутор приче. Америка је у његовој визији непосредне будућности постала велика, крволочна и зверски брутална секта у којој су „оснивачки оци“ те нове империје зла, која сада наводно ради у корист свачијег добра, прочистили душе свих својих житеља, и „препородили нацију“ кроз то прочишћење насиљем и толерисањем злочина!

[restrictedarea]

Створен је феномен

Плакат ПрочишћењеМогуће је да су баш овакви изливи политичке маштовитости у комбинацији са призорима екстремног насиља учинили да уопште дође до серијала и нових наставака, а потом и да сваки од њих заради за овакву причу и жанр солидну количину новца. Створен је феномен о коме се прича, он лако привлачи пажњу и, што је најзначајније, у неколико равни успео је да се на врло волшебне и што се тиче правовремености идеалне начине повеже са стварним збивањима. Политички и социјално супериорно проактиван, садржајан и ангажован, овај серијал је постао важно место између пуке забаве коју преовлађујућа холивудска производња превасходно нуди својим потрошачима и сасвим озбиљних, чак предсказујућих, тумача политичких и свих других друштвених збивања које доноси непосредно наступајуће време. Тако долазимо до трећег наставка за сада трилогије (претходни, пре две године, бавио се анархичним последицама „прочишћења“) у коме се блиска будућност поклапа са текућим страдањима које Америци, па и свету, управо испоручује такозвана стварност. Актуелна страдања бунтовних житеља бројних америчких градова подстакнута, разуме се, расним конфликтима, узбудљиво су слична описаним дивљањем истих тих Американаца у фингираној стварности будуће идиле под покровитељством „Нових оснивачких очева“ нације овог филма. У његовој су причи ти очеви представљени као завереници, дечје наивно намештени у сенци свих збивања и то као кључни покретачи „прочишћења“ на коме инсистирају и профитирају. Инкас је тако огроман да у суштини представља замајац друштвеног опстанка. А све то угрожава храбра сенаторка која би да се домогне врха пирамиде власти и коначно стане на пут „оснивачким оцима“, прочишћењу и лудилу зла чије је присуство у друштву буквално његова једина покретачка снага. Разуме се, она постаје мета за обавезно уништење и то баш у ноћи прочишћења. Њен спас је спас Америке и на филму, а и на јави. Јер аутори су ненадано добили поистовећујућу подршку у наручју стварности у „години избора“, што је иначе поднаслов ове треће разраде исте теме. Година избора је и на јави. У лику храбре сенаторке је препозната ни мање ни више него Хилари Клинтон, а у њој храбро срце које ће се до последњег даха борити против неандерталског насиља којим се „пере и прочишћава“ душа друштва по замисли и наруџбини владара из сенке. Али ето још једног важног детаља у спони стварности и фикције „прочишћења“ у години избора. Поменуту сенаторку ће кроз ноћ обрачуна чувати и чак својим животима бранити црнопути ликови и само један белац. У овом контексту је и распоред позитивних и негативних ликова ове приче. Ти „нови оснивачки оци нације“ су, јасно, сви бели и до лудила зли. Њихова је грамзивост у профитабилној примени зла у форми Дана насиља и обрачуна, сукобљена са добротом црнопутих житеља државе огрезле у култу насиља и оружја. Иако у стварности махом баш они на улици правду траже силом и оружаним насиљем, у филму није тако. Тамо више личе на народни покрет отпора којима је насиље само средство да се преброди ноћ и одбије сила „поквареног белог човека“.

Коректна подривачка провокација

Расно насиље које као бујица јурца америчким улицама ових дана и недеља, иначе увек тињајуће присутно и кроз оно мало њихове историје никада потиснуто, а камоли побеђено, у филму је послужило у контрасмеру, као одбрамбени механизам оних који су га применили убијајући зле беле плаћенике у одежди специјалаца на задатку одстрањивања сенаторке, симбола једине наде потлачених. Отуда је то насиље сасвим оправдано, пожељно, па и ви за њега навијате. Дакле, у питању је политички коректна подривачка провокација којом се насиљу приступа на типично холивудски начин – оно је законом заштићено право сваког житеља америчког сна, посебно „обојеног“. И чак се, ето, примењује у прочишћујуће, терапеутске сврхе. Ова јако лоша клиничка слика једнако имагинарног као и стварног америчког друштва доминира у свести свих његових становника. Као драгуљ за поборнике разних теорија завере, за манијаке омађијане култом оружја и његовог коришћења, овај је филм зато максимално испоштован и преовлађујуће испраћен добрим оценама. И што је задивљујуће, у бројним критичким освртима, и оним од најзначајнијих оцењивача филмских творевина, „Прочишћење: Изборна година“ је прошао прилично солидно. Заправо, прецизније, неприлично солидно. Колико год да је крцат манама и бременит најпре продукцијским недостацима, непримерено површан и лаички, он је у свој тој мањкавости и неозбиљности схваћен и испраћен и те како озбиљно. Можда јер замишља, па заправо и провокативно најављује жену у Белој кући? Ону коју је од сила белог мрака спасао храбри, пожртвовани и борбени црни херој новог америчког доба!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *