Почетна / Друштво / Џихадисти из нашег комшилука

Џихадисти из нашег комшилука

Islamisti u BiHПише Слободан Иконић

Може ли законско кажњавање „ратног туризма“ да отклони опасност од повратника са ратишта који представљају „успаване живе бомбе“

Низ нових терористичких акција у Француској, Немачкој, Белгији… само су оснажили страх од тероризма као глобалне појаве и на овим просторима. Познато је да се Србија налази на избегличкој рути, а догађаји са самозваним калифатом познатим као Исламска држава (ИД) у први план су ставили исламски радикализам који све више постаје карактеристичан и за муслимане Балкана, што им кроз ранију историју није било својствено. Што се пак новијег времена тиче, треба подсетити да је први самоубилачки напад у Европи изведен у Ријеци 1995. године у организацији „Исламског џихада“…

 

ТИГРОВИ БОСНЕ Најновији случај са видео-снимком са друштвених мрежа у Босни и Херцеговини, на којем су приказана двојица мушкараца како пале заставе Србије, јасан су знак на шта су ови екстремисти спремни – мушкарци за које се наводи да су исламисти, иза којих је застава са арапским писмом, као и ратна застава Армије РБиХ, маскирани су и у рукама држе пушке, а у једном моменту чује се и пуцањ.

Према писању бањалучких „Независних новина“, реч је о песми „Тигрови Босне“, чији текст има јасну поруку. „У Босни се мирис шири, нигде лепше земље нема, буди храбра, Босно моја, душман опет зулум спрема. Поручују браћа свима, не дамо те душманима, долазимо са свих страна, да згазимо твог душмана“, текст је песме. „Учврсти нас, мој Алаху, одани смо Ресулаху, браћа спремна ко тигрови, Босно моја само зови, сви смо спремни на текбире, да се наша срца смире, уз езане с минарета, долазимо с краја света…“

[restrictedarea]

ПРЕВЕНТИВА И ДЕРАДИКАЛИЗАЦИЈА Србија је после терористичких напада у Паризу предузела додатне мере безбедности. Надлежни уверавају да је наша земља безбедна и да нема непосредних претњи од терористичких напада. А стручњаци напомињу да би држава, пре свега, морала да се бави превентивом, али и дерадикализацијом.

Др Драган Симеуновић, професор Факултета политичких наука Универзитета у Београду, изјавио је својевремено да је сасвим разумљиво да, у тренутку када се цела Европа мобилише у борби против тероризма, и Србија у томе мора да учествује на адекватан начин.

„Превенција је 90 одсто успеха када је реч о борби против тероризма, тако да је сасвим оправдан низ мера које предузима Влада Србије, а сигурно је да ће се, уколико буде потребно, применити и друге мере. У борби против тероризма стално морате бити максимално приправни, као да ће се нешто догодити данас или сутра, с обзиром на то да је највећи проблем код тероризма управо фактор изненађења“, каже Симеуновић.

Према његовом мишљењу, Србији у наредном периоду, осим можда потенцијалног инцидента мањих размера на неком од догађаја који су планирани, не прети нека већа опасност. Наша земља међутим, упозорава Симеуновић, мора да се припрема као да опасни догађаји предстоје.

„Не постоји нити једна земља на свету која може да гарантује да јој се не може догодити терористички напад, али постоје земље које могу у високој мери да заштите своје грађане. Србија је, према њеним финансијским и другим могућностима, земља у којој су грађани врло сигурни када је реч о тероризму“, истиче Симеуновић.

У прилог овој тези Симеуновић истиче велико искуство које су претходних деценија стекли припадници српских безбедносних и војних снага.

„Специјалне јединице суседних земља, Бугарске, Румуније или Мађарске, не рачунајући наравно њихове обавештајне службе, само тренирају, никада нису имале прилику да нешто на делу доживе. Србија на том плану има предност, јер су у тој несрећи протеклих деценија, која је обележена ратовима и сукобима, снаге безбедности стекле велико искуство и то је додатни фактор сигурности и њихове повећане спремности да заштите грађане Србије“, поручује Симеуновић.

Зато не чуди што је министар у техничком мандату Александар Вулин, уз захтев да БиХ хитно истражи споменути случај паљења српске заставе, рекао да ће „ако се то не деси, истрагу спровести Србија“.

 

БОСАНСКИ РУКОПИС За исламски екстремизам на Балкану се може рећи да је „дете многих родитеља“. Добрим делом се може приписати не само утицају иранских револуционарних занесењака већ и финансијској моћи вахабитског владарског верског лобија у Саудијској Арабији. Ту је и аутентичан радикализам какав смо запамтили у лику Алије Изетбеговића још пре четврт века, али и новије окретање ка исламском екстремизму услед ветрова који дувају ка Босни, Санџаку, Косову и Метохији, Албанији, Македонији, Црној Гори…

Треба подсетити да је међународна исламистичка мрежа деведесетих година прво напала Србе, у Босни и на Косову, и да смо ми једна од првих територија на којима се Ал Каида исказала у оперативном смислу. Постоје озбиљни обавештајни подаци да су на овим просторима деловале, и да још увек делују, организације исламских екстремиста.

Бележи се да су неки од убијених још у рату у Чеченији код себе имали босанске пасоше, а сличних случајева било је и у диверзијама у Шпанији, Италији и Француској, па се у обавештајним службама већ годинама, када су у питању диверзије и терористички напади исламских џихадиста, барата термином „босански рукопис“. Уосталом, и четворица од 19 учесника терористичког напада на САД 11. септембра 2001. имали су босанске пасоше.

 

БАЛКАНСКА БРИГАДА Да Србија озбиљно схвата овај проблем, и да су безбедносне и војне службе ефикасне, те могу да спрече тероризам, говоре и оцене међународних служби.

Још у августу прошле године сазнало се да су западне обавештајне службе доставиле Београду списак од 20 милитаната са Косова и Санџака, заврбованих да ратују за Исламску државу, који су специјално припремљени за вршење шехидских операција. Посебно се истиче да се терористи Исламске државе налазе у непрекидном контакту са својим присталицама у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Албанији и Македонији и да су сви добили наређење да буду спремни на акцију.

Према више извора, у оквиру ИД-а делује „Балканска бригада“, чије су главне вође базиране на Косову и централној Србији, а позната је по изузетно зверском обрачунавању са неистомишљеницима.

Косовски Албанац Бљерим Хета из Урошевца је крајем марта 2014. године у Ираку починио терористички акт у коме су погинула 52 лица, званично поставши први балкански терориста бомбаш-самоубица. Случај Лавдрима Мухаџерија, косовског присталице покрета Ал Нусра који је ратовао и на страни ИД-а, постао је један од најпознатијих. Пореклом из Качаника, Мухаџери (према најновијим подацима, убијен је у августу 2014) на својој „Фејсбук“ страници поставио је фотографију на којој је забележено како он одсеца главу човеку. Најупечатљивије је, међутим, то што је Мухаџери неколико година радио на Космету за КФОР, а потом и у саставу НАТО снага у Авганистану.

 

ЈУТРО ИСЛАМА „Када у држави не урадите нешто на време, онда се то касније далеко теже обије о главу“, каже генерал Момир Стојановић, који је због упозорења на исламски екстремизам још 2003. године смењен са места челника ВБА.

Тадашње Стојановићево упозорење на продор радикалног ислама преко вехабијског покрета у Рашко-полимској области изазвало је бурне реакције на простору Санџака и нарочито у Црној Гори, где је тадашња влада Мила Ђукановића преко бошњачких партија држала већину у парламенту. Због наводне увреде Бошњака и Албанаца, а много више због њихове претње да ће оборити Владу Црне Горе, Ђукановић је ултимативно тражио Стојановићеву смену, што је тадашњи министар одбране Првослав Давинић и спровео.

Милан Мијалковски са Факултета за безбедност истакао је пак спремност наших служби које прате, хапсе и изводе на суд екстремисте, али и замерку што наша званична документа, као што је Стратегија безбедности Републике Србије, тероризам третирају на уопштен и маргиналан начин.

„Србија ће имати проблем све док не донесе посебну стратегију за борбу против тероризма, где се тачно мора дефинисати када тероризам представља изазов за Србију, када је ризик и када је директна претња“, појашњава Мијалковски, уз став да је „тероризам у Србији изражена безбедносна претња“. „Шта су они који иду  у рат па се врате – него претња? Они су могуће живе бомбе“, упозорава овај експерт за тероризам.

Због тога је Скупштина Србије недавно усвојила измене Кривичног законика, којима се учествовање у ратовима у страним државама проглашава кривичним делом. Не само за исламисте већ и за „ратне туристе“ у Украјини. Нови прописи предвиђају казне од шест месеци до десет година за ратнике, али и оне који их организују, врбују, дају им опрему и шаљу у ратна жаришта.

Јер милитантни исламисти на Балкану не крију своје дугорочне намере. Како је један босански џихадиста приметио, „напустио сам Босну са намером да се вратим само са оружјем у руци, део сам револуције и ово је јутро ислама“. Мислећи на дозволу да напусте Босну, наставља: „Ваше обавештајне службе су погрешиле мислећи да ће нас се тако ослободити, међутим, проблем за њих ће бити наш повратак, нас појединаца обучених за рат.“ И видео-снимак са паљењем српске заставе је, изгледа, потврда ових речи. А могућност повратка стотина балканских екстремиста из сиријског џихада, претња је да се исти настави и на Балкану.

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *