Почетна / Друштво / Државотворни светац

Државотворни светац

Stepinac na sudjenjuПише Владимир Димитријевић

Папини Хрвати би се љутили кад њихов духовни отац не би постао свеопшти светац римокатолицизма, а они су папи и даље „предзиђе кршћанства“

Академик Дејан Медаковић, потомак старе српске породице из Загреба, који је за време Другог светског рата побегао испред усташког ножа, годинама је у својим дневницима „Дани, сећања“ пратио како „Црква у Хрвата“, уз помоћ Ватикана, гради култ Алојзија Степинца. Данас, када га суд у Загребу ослобађа сваке кривице, вреди се подсетити чињеница какве је Медаковић уочио; ово је само завршетак једног дуготрајног процеса.

КУЛТ КАРДИНАЛА Сведочења покојног академика утолико су драгоценија јер је био објективан човек, који није све хрватске римокатолике поистовећивао са усташама. Сећао се у својим дневницима др Јосипа Лончара, који је пред ђацима католичке семинарије Павелића звао „моралном и интелектуалном ништицом“, као и бањалучког бискупа Пихлера, који је патријарха Германа молио за опроштај због усташких злочина. Зато прелистајмо Медаковићеве дневнике скупа.

У „Нину“, 18. марта 1979, изашао је текст о обраћању у америчком Конгресу хрватског емигрантског жупника Младена Чувала, који је замолио присутне политичке представнике САД да се боре за „остварење божанског права нација на самоопредељење“ (подразумевао је разбијање Југославије, наравно). После њега конгресмен Биађи је пред својим колегама поменуо годишњицу Степинчеве смрти и покољ 29 свештеника у Хрватској 8. фебруара 1945. (реч је о усташким фратрима са Широког Бријега побијеним у борби с партизанима). Биађи је о Степинцу говорио као о „познатом крсташу за ствар људских права прогоњених и потлачених у Источној Европи“. Овај конгресмен је изразио наду да ће папа Јован Павле Други, пореклом из Пољске, која је у ропству као и Југославија, допринети верским слободама у свету. Затим је конгресмен Грин најавио да ће велечасни Чувало у конгресној Комисији за безбедност и сарадњу у Европи изнети „информације о стању верских слобода у Југославији“.

Медаковић је, бележећи ово, уочио спрегу између „америчких конгресмена и усташки оријентисаног клерикализма“, као и то да се „у нашој земљи, усред Загреба, систематски негује култ кардинала Степинца“.

Stepinac i PavelicНАЧЕЛА МИЛИТАНТНОГ РИМОКАТОЛИЦИЗМА Медаковић је редовно читао и коментарисао каптолски „Глас Концила“. Ова новина је, 13. маја 1979, донела чланак о „ходочашћу“ хрватских бискупа у Ватикан, а поводом 1100-годишњице писма папе Ивана Седмог кнезу Бранимиру, што је, по текстописцима, „прво познато нам признање хрватској државности у новој домовини“. Надбискуп (касније кардинал) загребачки Фрањо Кухарић је том приликом папи саопштио списак Хрвата за канонизацију (међу њима је и оснивач крижарских братстава Ханс Иван Мерц, беатификован у Бањалуци 2003. године). Најважнији део Кухарићевог говора био је, међутим, следећи: „Спомињем овдје као великог свједока вјере загребачког надбискупа и кардинала Алојзија Степинца, а којему је у овој базилици пригодом његове смрти 1960. благе успомене папа Иван Двадесет Трећи одржао дирљив и свједочки говор.“

Медаковићу је све било јасно, иако је папа Војтила деловао другачије него његови претходници. Он је, по српском академику, конзервативац са „веселом маском“, који „скаче у базен, пева са младима уз гитару, прима младе наркомане, чак игра народне игре међу којима и полку“, али не напушта начела милитантног римокатолицизма. Јер да није тако, не би дозволио Кухарићу да најављује беатификацију Степинца и прославу 75-годишњице сарајевског надбискупа Штадлера, тог, по Медаковићу, „црно-жутог ратног хушкача“.

Када је у једном броју „Православља“, гласила СПЦ, изашао текст „Папа заборавио Србију“, „Глас Концила“ је реаговао 22. јула 1979. текстом у коме је писало да је Степинац папи Пију Дванаестом, „ризикујући главу од Гестапоа“, однео „опширну документацију о терору о чему свједочи међу осталима и Иван Мештровић“. Живорад Стојковић је написао одговор и понудио га „Православљу“, али се патријарх Герман уплашио да се не кваре међунационални односи у СФРЈ, па га није објавио.

Медаковић доноси цео тај текст, актуелан и данас. Стојковић истиче да не постоје никакви трагови папине интервенције против злочина усташа над православним Србима у НДХ, али се поуздано зна да је папа примио Павелића и усташе у ванредну аудијенцију маја 1941, чиме се хвалила и усташка и католичка штампа.

 Alojzij Stepinac in his hometown of Krasic, Croatia.In a trial in 1946,the cardinal was sentenced to a prison term for high treason;he was exiled to Krasic in 1951, where he worked as deputy-ПРЕДЗИЂЕ КРШЋАНСТВА Папа је Степинца поставио за викара усташке војске, којој је, по Стојковићу, главни задатак био клање Срба. „Католички лист“, који је излазио са Степинчевим благословом, хвалио се у броју 38/1941. да је патер Сидоније Шолц у селу Будинцима 2.300 „гркоисточњачких“ душа превео на римску веру. Степинац је тражио да Павелић манастир Ораховицу, одузет Српској цркви, преда у руке фратрима павлинима.

Чак је и хрватски члан Владе Краљевине Југославије у Лондону Јурај Крњевић један од челника Мачекове ХСС, преко Радио Лондона упутио поруку хрватским бискупима на челу са Степинцем: „Мачем приморавати некога да мења вјеру још је одвратније од тјелесног уморства. (…) Није доста поставити неке комплициране судове и стидљиво се оградити  од усташких злочина, поименце од усташког покатоличавања, него је потребна ваша мушка ријеч осуде, како би то било у складу са осјећајем хрватског народа и са науком Католичке цркве. А такве ријечи из уста наших вјерских поглавара до сад нијесмо чули.“

По Стојковићу, Мештровићево сведочење о сусрету са Степинцем у Ватикану је непоуздано. Уосталом, он тврди да је Степинац 1943, када су се срели, папи донео сведочења „о злодјелима почињеним од нациста и фашиста на нашем подручју, укључујући окупирану Далмацију“. Браниоци Степинца тврдили су да је његов меморандум са позивом папи да штити НДХ наводно фалсификат; али Стојковић вели да постоји један јавни документ, који јасно сведочи шта је Степинац мислио. Наиме, 22. фебруара 1944, на насловној страни „Католичког листа“, надбискуп загребачки је urbi et orbi рекао: „Хрватски је народ своје право на народни и државни живот стекао и заслужио својом тешком и крвавом борбом, стојећи кроз стољећа на бранику истинских идеала праве човјечије борбе и кршћанске културе, чиме је задужио Европу и све њезине народе, а због тога му је од највећих чувара праве културе, римских папа, дат частан наслов Предзиђе кршћанства.“ Као војни викар усташке војске, Степинац је био духовно одговоран за оне којима је Павелић обећавао да ће им потомство бити захвално јер су у „прву хрватску војску, у прве војнике НДХ унијели здрав дух, унијели морал, унијели поштовање, унијели богобојазност пред свевишњим, одважност и храброст пред сваким непријатељем, било вањским, било унутарњим“.

Дејан Медаковић је, још крајем седамдесетих година 20. века, уочио да Фрањо Туђман и маспоковци на све могуће начине раде на скидању стигме фашизма са Хрвата, при чему хрватски бискупат зна да „процес њене рехабилитације почиње са надбискупом Степинцем“.

Тако је Владимир Станковић, „равнатељ душобрижништва за Хрвате у иноземству“, 14. фебруара 1981. године истакао да „хрватски свећеници и њихови вјерници у иноземству кардинала Степинца сматрају високом духовном величином“, а девет дана касније Медаковић бележи да је седам хиљада Хрвата присуствовало помену Степинца у загребачкој катедрали. Надбискуп Кухарић га је у говору свим силама бранио, а кардинал Шепер је из Ватикана поручивао да Степинац није био против комунизма као таквог него против стаљинизма, и да је био „врхунски родољуб“.

ЗЛАТНА ВАТИКАНСКА РЕЗЕРВА Медаковић је, овим поводом, писао да је Степинац „златна ватиканска резерва“, и да би целом том процесу могла да се супротстави само држава пошто СПЦ то не сме, јер њени врхови „немају знања, снаге, па ни храбрости да нешто покрену, блокирани страхом да не учине нешто против државних интереса“.

Хрватски суд је Степинца прогласио невиним. Кажу да је независна хрватска држава уложила милионске своте у процес канонизације кардинала осуђеног на „монтираном процесу“. Улагање новца у посмртни имиџ хрватског „државотворног свеца“ није неуобичајено у верској заједници која је, још у доба ренесансе, продавала опроштајнице прошлих, садашњих и будућих греха, само да би могла да изгради Катедралу Светог Петра у Риму. О давању новца за нове канонизације писао је, јасно и гласно, Ђанлуиђи Нуци, новинар који је покренуо аферу „Ватиликс“.

Да не заборавимо: папа Јован Павле Други Степинца је већ прогласио за свеца 1998. у Марији Бистрици, назвавши га „блаженим“, и дозволивши од тада да му се подижу храмови широм Хрватске. Сада је реч само о томе да се његов статус „универзализује“ на светском нивоу, и новчано „подмазивање“ те универзализације од стране Хрватске је сасвим логично.

Овај процес дугог трајања неће зауставити никакве мешовите ватиканско-православне комисије. Папини Хрвати би се љутили кад њихов духовни отац не би постао свеопшти светац римокатолицизма, а они су папи и даље „предзиђе кршћанства“, којима је НДХ била својеврсна „држава Божја“.

Зато Срби не би смели да буду наивни ни сада, а ни убудуће. То би им свакако саветовао и покојни Дејан Медаковић.

2 коментара

  1. Dakle,SRPSKA PUCINO.
    Ili shvatis ili ne shvatis.
    Nemoj traziti IDIOTSKO OPRAVDANJE,da ako nikada nisi shvatila politiku u okruzenju i ako nikada za rat nisi bila spremna,SASTO BI SADA?
    To samo kompletan idiot moze da kaze.
    Ne,nema pravdanja,JER VISE PONAVLJANJA ISTORIJE NEMA.
    HRVATI SPROVODE „KONACNO RESENJE“.
    A TO JE DA SRBI NESTANU,DA SRBIJA NESTANE!
    Zasto HRVATSKA VELICA NDH I USTASTVO?
    Pa zato sto je to „VELIKA HRVATSKA“,DO BEOGRADA.
    I BEZ SRBA!
    Pricaju decenijama,o tzv.“Velikoj Srbiji“,a realizuju VELIKU HRVATSKU!
    Zasto bi se ustase podizale u etnicki ociscenoj Hrvatskoj,SAMO DA BI NAPADALI SPOMENIKE I PREOSTALE TRAGOVE DRUGIH CIVILIZACIJA?
    NE,GLUPOST!
    Njima su spomenici KOLATERALNI POSAO,CILJ JE SRBIJA,ZGAZITI SRBIJU ZA SVA VREMENA.
    A SRBI NISTA NE VIDE,KAO I UVEK.
    „Bosna je hrvatski trbuh“,izgovara svaki Hrvat,bio ustasa ili pro ustasa…
    DODIK JE POJEO BUREK SA ALIJOM „DRUGIM“,pre dva dana u kafani,kako rece Bakir…DODIK SPASAVA SVOJU IMOVINU I POTPISUJE SPP,STO JE POCETAK KRAJA REPUBLIKE SRPSKE.
    NA TO GA JE BEOGRAD UBEDIO!
    Hrvatska prelazi Dunav u Vojvodini…
    CILJ USTASKE ORGIJE NIJE ORGIJANJE PO ZAGREBU,VEC ORGIJANJE PO BEOGRADU!
    Krajem dvadesetih godina proslog veka,dok je Rajs trcao po ministarskim kancelarijama ,koje su vonjale na dzibru,i kumio da se obelezi 10 godina proboja solunskog fronta,ANTE PAVELIC JE IMAO MANDAT,OFIS,STAN,KURVU I SVE PRIVILEGIJE OVOGA SVETA-U SRED BEOGRADA,U PARLAMENTU JUGOSLAVIJE.
    DOKAZANI USTASA,VEC POZNAT,DODJE U OBNEVIDELI BEOGRAD DA SE KURCI .
    I KURCIO SE,JER SRBI NISTA NE VIDE!
    Zamislite IDIOTSKU SRBIJU,krajem dvadesetih…gde na ulici sretnes Pavelica,koji nas je klao samo 10 godina ranije, i Rajsa,koji se borio da se spasi sta se spasti moze…?
    A SRBI SVE ZABORAVILI.
    Tako je bilo i posle drugog srpskog klanja,posle 45-r godine.
    Hrvatski kadrovi,Bakaric i drugi,sedeli su u kaVani sa Stepincem,A SRBI TEK POSLE 60 GODINA KAZU,STEPINAC JE USTASA.
    A STA STE RADILI 60 GODINA???
    Tako i sada,posle treceg srpskog klanja,devedesetih,SRBI DOCEKUJU HRVATSKE BIZNISMENE KAO NAJMILIJE,SVE IM PRODADOSE,SVE DADOSE I SVE IZDADOSE.
    Sto kaze srpska vlada,“SIRIMO MIR U REGIONU“?
    JEbO VAS REGION,namamo kicmu,svi priznaju Kosovo,a mi se grlimo sa njima,U OKRUZENJU.
    SRPSKI IDIOTIZAM PRVE KATEGORIJE.
    HRVATSKA PUCINA SHVATA STA SE DESAVA,ona hoce samo da to zauzme,i RS I BIH I CELU SRBIJU!
    A SRBI SE PITAJU,“STA SMO MI UCINILI,KOJI LOS POTEZ SMO NAPRAVILI“???
    Opet se cuju nesuvisli stavovi iz srpskih ministarskih kancelarija,koje zaudaraju na vermut.
    Pa krivi smo sto smo zivi,SRPSKA VLADO JEDNA!
    NEMA RAJSA,ALI IMA DZIBRE.
    NEMA RAJSA,ALI IMA PAVELICA.
    SVE U SRED BEOGRADA!
    100 godina je za srpsku politiku,kao 100 minuta.
    Blagoje Adzic,general,kome su na Bozic poklali 20 clanova familije,a on slucano preziveo kao dete,jer je zanocio na drugom mestu,pred rat izjavi „NISAM SE NADAO“???
    E ,TO JE PRAVI SRBIN,KOGA KOLJES,A ON IDE ZA UBICOM.
    Preziveli Srbin je osudjen da ostatak zivota pokusava da se sprijatelji sa svojim unistiteljima,VEKOVIMA JE TAKO,DO DANAS!
    Ne znam jel to stokholmski sindrom,ali dzaba i vojne skole i licno tragicno iskustvo,DZABA!
    „Nisam se nadao“?!
    Prema tome,NE CUDI SE SRBIJO USTASKOJ HRVATSKOJ,ona radi svoj posao,ONA POKUSAVA ,UZ POMOC LAZNE EVROPE,DA STVORI „VELIKU NDH“-DO ZEMUNA,I UNISTI SRBE I SRBIJU…
    NE CUDI SE SRBIJO PROFASISTICKOJ EVROPI,koja se pravi luda,kao 30-ih godina proslog veka.
    Organicovace oni jos olimpijskih igara,VOLE FASISTI OLIMPIJSKE IGRE,jer je to marketing,DA SE MISLI DA JE SVE U REDU,KADA NISTA NIJE U REDU…
    Cudi se Srbijo SEBI,STO NE PREKIDAS EKONOMSKE I POLITICKE ODNOSE SA TAKVOM MONSTRUM TVOREVINOM,KAO STO JE HRVATSKA,nego se nadmudrujes,filozofiras…
    Cudi se Srbijo SEBI,STO JOS DANAS NE POVRATIS „DIJAMANT“ I OSTALE FIRME…
    Cudi de Srbijo SEBI,STO SE NE NAORUZAS DO ZUBA,DA JEDNOM U ISTORIJI BUDES SPREMNA ZA ODBRANU,A NE DA PRVO IZGINEMO,PA POSLE VODIMO BORBU SA SLOBODU.
    Cudi se Srbijo SEBI,sto nemas zahtev da se srpski narod i imovina u Hrvatskoj povrati,sto nemas zahtev da se u Federaciji BIH,uspostavi srpski kanton na srpskoj zemlji,OKUPIRAN,od Podgrmeca do livanjskog polja i poklanih srpskih sela Gubin ,Sajkovic i Caprazlije…
    Cudi se Srbijo SEBI,sto ispustas Kosovo,sto je zlocin nad zlocinima I STO UOPSTE DOZVOLJAVAS DA ustaska Hrvatska odlucuje o tvojoj i nasoj buducnosti,kros lazne EU integracije.
    Dakle,NE CUDI SE SRBIJO NJIMA?
    Niste se nadali,OD NJIH TAKO,jel?
    Opet sve isto,OD NJIH?
    Dokle vise tako,OD NJIH?
    CUDI SE SRBIJO SEBI!




    0



    0
  2. Poštovani gospodine Majk, duboko ste u pravu, ali na žalost u Srbiji se danas vodi partijska a ne državna politika od ljudi sa sumljivim moralnim nasleđem, lošim biografijama, plagiranim diplomama i punih koristoljublja. Pošten čovek se može samo rasplakati i budućnost tražiti negde drugde, jer ovde je pamet suvišna, znanje se ne ceni a sudbonosne odlike donose ljudi bez ikakvog iskustva.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *