Почетна / Колумне / Деца поручника Шмита

Деца поручника Шмита

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Аутори Златног телета створили су лик Остапа Бендера, који је постао симбол великог преваранта. Зашто се нови преваранти одричу имена славног претходника, теже је одгонетнути

Лепа је Србија, а људи, дивни домаћини. Лепо је живети у Србији. Ходајући њоме овог лета пут ме је нанео у Шумадију и Гружу подно Гледићких планина, а изгледа како време пролази да ће ноге саме кренути према селима низ Западну Мораву низводно од Чачка, према манастиру Стјеник, подно планине Јелице.

[restrictedarea]

ЗАБОРАВЉЕНА КЊИГА Манастир је или добио име по узвишењу, боље рећи стени које се зове Стјеник или је,пак,  узвишење добило име по манастиру. Различита су тумачења нас помало доконих, радозналих и малобројних који волимо да пешке табанамо богатом и благородном земљом Србијом. Мож да бидне, ал не мора да значи, рекао би мој покојни деда Танасије Илић из Чачка.

У кући угледног домаћина док се испијала ладна ракија (једна од предности кад се пешке иде по Србији) усред разговора, домаћин изнесе књигу у тврдим корицама и рече: Ова двојица као да су данас писали ову књигу. Заћутасмо. Он отвори корице и прочита: Иља Иљф и Евгениј Петров, Златно теле, Београд – Загреб, штампано ћирилицом и латиницом. Штампање ћирилицом у 10.000 примерака завршено 15. фебруара 1947. у штампарији „Култура“ Београд, Стаљинградска 4. Затим одложи књигу на сто. Многи се сетише аутора и књиге, поменусмо да је објављена у некадашњем СССР крајем тридесетих година прошлог века, да се издвајала духовитом сатиром, да су аутори створили лик Остапа Бендера, који је до данашњих дана симбол великог преваранта. Додуше ретко да неко воли да се тиме подичи. Зашто се нови преваранти одричу имена славног претходника, теже је одгонетнути. Свака професија чува успомену на великана чија су умећа постала легенда. Изузетак је једино ова професија. Могуће је да га помињу тајно, да му одају почасти, али ми који смо ван глобалног професионалног удружења превараната, то нећемо сазнати. Методе рада славног Остапа свакодневно видимо; осећамо на сопственој кожи али се некако све назива другачијим именима.

 

ЧЕГА СЕ ОСТАП ГНУШАО Књига крену да кружи као нешто раније флаша ракије и свако када би пронашао њему занимљив детаљ, читао би наглас, док би остали добацивали: јес вала, ма то ти је као они, ово ти је исто као данас. Читање и коментари се отегли.

Нећу вас замарати коментарима, већ ћу цитирати неколико делова из књиге. Прочитајте је поново. Вероватно је негде затурена. Књига почиње реченицом: „Пешаке треба волети… Пешаци су створили свет. Они су саградили градове, спровели канализацију и водовод, поплочали улице и осветлили их електричним светиљкама, раширили су културу по целом свету, пронашли штампарију, барут, пребацили мостове преко река, одгонетнули египатске хијероглифе.. Кад је све било готово, кад је наша драга планета добила релативно уређен изглед, појавили су се аутомобилисти“.

Златно теле прати животни пут „деце“ поручника Шмита. Поручник Шмит је био официр на броду „Очаков“ који је у Севастопљу 1905. подигао устанак против цара. Устанак је пропао а Шмит стрељан. У СССР је имао статус великог хероја. Многи укупно 28 мушкараца и четири жене су се представљале као његова деца и крстарећи великом државом од локалних власти добијали привилегије, као деца палог борца. Подучавајући једног од поручникове деце, младог Балаганова, Остап каже: Одузимање или отмица новца варира према приликама. Ја лично располажем са четири стотине релативно поштених начина одузимања. Али не ради се о начину. Ствар је у томе што сад нема богатих људи. У томе и јесте ужас мог положаја. Други би, наравно, насрнуо на какву незаштићену државну установу, али то није у мојим правилима. Познато вам је моје поштовање кривичних закона. Нема се рачуна пљачкати колектив“ (стр.34.).

Ова подука указује зашто Остап Бендер није постао јавни узор професионалним преварантима. Он је желео да новац одузима богатим појединцима, а његови настављачи државним установама и колективима чега се Остап гнушао. Зато се данашња деца поручника Шмита представљају као експерти и чиновници ММФ, Светске банке, или фондација типа, Сорош, Рокфелер, Фридрих Ебхарт или невладиних организација, припадници УСАИД, НЕД, агенција и чланови Атлантског савеза. Сви имају исти циљ. Пљачкати или одузимати новац државним установама и самим државама у циљу богаћења појединаца. Остап Бендер је такву врсту пљачке сматрао кривичним делом. Очито није био праву. Зато је заборављен. Пљачкати незаштићену државну установу и државу је идеја нових отмичара новца. Једино где га нису претекли је број од четири стотине релативно поштених начина одузимања. Или се варам?

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *