Брегзит и источна политика

milorad vucelic 660x330Пише Милорад Вучелић

Ко је у претходних осам година читао „Печат“ зна поуздано да евроатлантска политичка елита не држи превише до демократије. Западни политички естаблишмент је све удаљенији и супротстављенији народу и не хаје за процесе који се одигравају у друштвеној стварности и историји. То је један од битних разлога зашто је тај и такав свет био толико изненађен када су Британци на референдуму одлучили да напусте Европску унију. То је била и својеврсна побуна против владајућих структура и самог актуелног капитализма и корпоративног глобализма баш као и израз самопоштовања и поноса Енглеза којима се на све могуће начине претило да ће, иступе ли из ЕУ, улетети право у пакао.

Још је превише оних утицајних који не разумеју прави смисао речи о историји које смо, уочи Брегзита, цитирали, слутећи и предвиђајући његов исход. „Добро ријеш стара кртице!“ Ово је био цитат који смо навели у уводнику прошлог броја нашег листа. Ма колико снажни били окови постојећег, историја се не може блокирати и контролисати, а још се мање може говорити о крају историје. Када је Брегзит у питању, реч је о светском тектонском потресу са сада још увек несагледивим последицама.
[restrictedarea]

О каквом је поимању демократије реч може се закључити по огромним напорима да се оспори значај и заобиђе резултат референдумског изјашњавања Британаца и референдума уопште. Треба учинити дословно све да се избегну последице демократског одлучивања ако нису у складу са интересима владајуће евроатлантске номенклатуре. Потписују се преварантске петиције да се распише нови референдум и да се они расписују и одржавају све дотле док присталице ЕУ не победе. Наши другосрбијанци и евроатлантисти, и они политички и они тобоже интелектуални, су посебна фела који демонстрирају прави расизам према Енглезима који су гласали за Брегзит и онима који га у Србији одобравају. Све то су, по њима, како тамо тако овде, обичне сељачине и паланчани. Упорно се јавно саветује британски премијер Дејвид Камерон да се оглуши о вољу свога народа и некако забашури референдумски исход. Баш као да није реч о премијеру државе коју називају колевком демократије и парламентаризма. Наводи се да је разлика од око милион и триста хиљада гласова превише мала. Намерно се прикрива ноторна чињеница да се референдум намеће као логично и једино демократско решење када су најбитнији проблеми нације у питању и када политички систем и политичке странке немају легитимну носивост да доносе судбоносне одлуке. Стога су и већине и онда када су очекивано тесне и мале – обавезујуће.

У Бриселу и неким другим европским престоницама, па и у Београду, у ком се многи праве већим Енглезима од Енглеза, „убише“ од бриге шта ће бити са Уједињеним Краљевством уместо да се запитају и поставе право питање – шта ће бити са Европском унијом која је по њима вечна и неупитна вредност. И пре свега – које последице то може имати по Србију и њену политику придруживања ЕУ.

Па када је већ код последица можда су разне тешкоће на евроунијатском путу наше земље проистекле из тога што је овде ЕУ представник Британац Мајкл Девенпорт који је можда скривено радио против интереса Брисела бивајући одувек тајни присталица Брегзита? Када Уједињено Краљевство већ излази из ЕУ нека у њој не буде ни Србија. Можда га није требало толико слушати? И треба да се преиспита способност, послушност и ревност Тање Мишчевић, Јадранке Јоксимовић и других задужених за ЕУ интеграције. Ко нам гарантује да их Девенпорт није завео на криви пут? Можда су оне биле раздиране између Брисела и Девенпорта? Можда нам је он све време стављао клипове у точкове на путу европских интеграција?

Можда га је премијер Александар Вучић на време прозрео па је понекад заглушујуће појачавао европску реторику да би њега и његове шефове а и домаће послушнике неутрализовао и ућуткао? И то практично иза њихових леђа, а у српску корист, оснаживао своју источну политику, имајући у виду да смо за Русију и Кину свакако на Западу па им ту очигледну географску и геополитичку чињеницу не мора посебно доказивати. Негдашња Брантова источна политика није смерала ка томе да Немачку пребаци на страну света на којој није него да у свом интересу сарађује са великим и моћним државама које су на различитој страни света. Није због тога Берлин променио свој географски положај, али је оно што је учињено било у корист не само Немачке и Истока него управо у корист целе Европе. Обнављање такве политике у Берлину, ка и у Паризу, донело би и данас спасоносну корист нашем континенту. И не само њему. А Србију као малу државу великог народа спасава само оваква политика.

Важно је питање шта ће сада, без Девенпортових директива, наши другосрбијанци, заштитници и разне паткице? Изгледа да ускоро губе свог гуруа. Хоће ли и даље тумарати његовим путевима или ће преиспитати своје активности и протесте и можда закључити да нас на тај начин коче на европском путу и да су из најбољих намера насели и послужили реализацији његових скривених антиевропских планова који су крунисани Брегзитом.

Уједињеном Краљевству се отворено прети и украјинизацијом. Охрабрује се Шкотска да се отцепи од Енглеске и да приступи Европској унији. И не- отцепљена шкотска премијерка преговара о опстанку или поновном приступању ЕУ. Од Северне Ирске се захтева да се уједини са Републиком Ирском и да тако уједињене или неуједињене прогласе сецесију и припоје се ЕУ. Лондонске власти на челу са новим градоначелником Каном траже аутономију у Великој Британији која би им гарантовала чланство у ЕУ и где би им директно Бриселска администрација преузела прерогативе британске владе и британског парламента.

Сада остаје да се закључи коме ће се припасти улога Доњецке Републике, коме Крима, а коме Кијева. Тако сада наједном сецесија постаје пожељна а укупни резултати референдума на Острву постају безначајни у односу на то што у Шкотској парцијално постоји разлика у гласовима. Доследно овој наопакој логици могло би се рећи да су Енглези спремни на рат јер су напустили ЕУ као „заједницу мира и благостања“. Такође доследно би се дало закључити, као што многи већ кажу да је одласком Уједињеног Краљевства ЕУ само ојачала по оној већ овешталој имунолошкој  флоскули коју у утешном вајкању примењују напуштени љубавници или супружници – оно што те не убије, ојача те.

После украјинског искуства и бројних потеза око Брегзита некоме је изгледа стало да основано и трајно повеже насилну пропаст држава са ангажманом Брисела. ЕУ љуби и кажњава, баш као Џемс Бонд! Како изгледа када љуби види се по томе како изгледа њена брига за Србију и Косово у њој. Види се по томе како изгледа када она од Уједињених нација преузме бригу за Косово и спровођење Резолуције 1244. Савета безбедности. Неодржани и непостојећи референдум о косовској независности је валидан али британски није.

Како изгледа када љуби види се пре свега по ономе што се већ догодило у Кијеву а после тога у целој Украјини. Пољубац је био ефектан и када је Грчка у питању. Било је толико ефектно да се Грчка дуго саставити и опоравити неће. Емигрантска криза и политика ЕУ је упућивала на стихове „од љубави до мржње само корак нас дијели“. Драстичним су се показале разлике између старе и нове Европе. ЕУ је недвосмислено са великим примесама суицидности или бар мазохизма казнила Русију и увела јој санкције. А како изгледа некадашња Украјина и колико интересовања за народ који тамо живи показују Брисел и Вашингтон јасно је. Ваљда и то неко види као јачање Европе. Ко ту уопште јача и како?

Хоће ли Велика Британија као самостални фактор када је Србија у питању наставити тамо где је стала са предлогом своје резолуције о српској геноцидности на коју је у СБ УН Русија ставила вето или ће се вратити својим провереним тајним и општепознатим методама не само у Србији него и на Балкану. Треба ли подсећати да је у близини Карађорђа када је смакнут био један енглески официр, додуше, грчког порекла. Или подсетити на 27. март 1941, или мировну конференцију на Јалти и поделу на интересне сфере.

Један мој пријатељ, уважени професор и високо угледни аутор и национални радник каже да је до Брегзита дошло пре свега због тога што је Хрватска ушла у састав Уније. Проницљиви Енглези су извршили прецизан увид и основано закључили да су државне заједнице или савези у које су ступали Хрвати редом пропадали. Тако је било са Аустроугарском, Краљевином Југославијом, Трећим Рајхом, а затим са социјалистичком Југославијом. Сада је на реду Европска унија и Британци су се на време склонили. Други европски народи се за сада само припремају за то и показују да Французи хоће да остану Французи, Немци да остану Немци, Данци да остају Данци, а Шпанци Шпанци, и мало оклевају.

Док фашистичка усташија уз прећуткивање Брисела званично доминира Хрватском, Европом се шири страх од екстремне деснице. Наводно екстремна десница шири Европом страх од емиграната и исламиста! Нико да постави отворено питање да ли је реч о неком измишљеном бауку или стварној опасности. И да на то питање мимо политичке коректности одговори. Не мора могући популизам имати само неки десничарски предзнак нити се само тако може проказивати. Чињеница је да „имамо велику фрустрацију маса без интелектуалних или барем идеолошких или културних оруђа да интерпретира ситуацију“. Из те чињенице проистичу видљиве, али у ЕУ легализоване последице у Пољској или Мађарској, или поменути усташлук у Хрватској или ксенофобичност држава Вишеградске групе. Управо из такве ситуације немогућности артикулације гнева против постојећег проистекао је и Брегзит, но он се не може подвести под поменуте рубрике.

Пред Европом, а не само ЕУ, је већ дуго отворено питање немачког вођства. Уз велико поштовање и уважавање Немаца, оно је разлог за приличан опрез и то не само због троструких трагичних догађања у минулом веку. Разлози за Брегзит морају се потражити и у начину на који је до сада била вођена ЕУ под немачком доминацијом. О томе сведоче и набусите изјаве бројних немачких политичара на прва сазнања о исходу британског референдума. И није реч, када је Европа у питању, само о јачању радикалније деснице која заузима све више места у бирачком телу али прихвата параламентаризам.

Како се критички не односити према милитантном непријатељском ставу према Русији и сејању страха од наводне „Путинове планиране офанзиве на Србију“ и истовременог проказивања Русије као савезнице екстремних десничарских организација чији су преци оставили кости пред Стаљинградом. Ширење такве пропаганде сигурно не погодује јачању Европе него пре свега и једино јачању НАТО-а под потпуном америчком доминацијом.

Стварном јачању Европе и европског духа могло би погодовати све веће слабљење бриселске прескупе администрације која никоме и ни за шта не одговара. Таквом јачању доприноси и помирење Русије и Турске и прекид санкција у међусобним односима. Јачању Европе па тако и Србије може допринети и обнова идеје и почетак реализације „Јужног тока“.

Што се нас тиче, потребно је само, и увек, понашати се у складу са наумом и промишљањем како да у великим променама у свету ојача Србија. Како крупне ствари данас стоје, на путу смо који улива наду.
[/restrictedarea]

5 коментара

  1. РАДОСЛАВ

    БРЕГЗИТ И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ??? Он је морао доћи јер Енглез је увек Енглез. Од мале енглеске постала је Велика Британија која је владала неколико стољећа више од пола глобуса. Из те Велике Британије настала је Северна Америка( УСА) Канада, Нови Зеланд и Аустралија. Дали ћесе распасти Британија тешко је у то поверовати јер они су у суштини сви исти. Ирци као РИМО-КАТОЛИЦИ су засебно. Велика Британија започиње нови процес већег јачања без утицаја Германа и Романа. Везе са Русијом из својих интереса обновиће можда и на љутњу Америке. Енглези добро знају инересе Русије и у овој шаховској игри највећи губитник је Америка. Путин је учинио одличан потез да спусти Турке на земљу. Србија мора своју политику усмерити према Русији , Кини и Немачкој јер ће то исто учинити и Русија. Где је ту НАТО он ће полако да животари или ће КАУБОЈУ НА КАУБОЈСКИ НАЧИН СВЕТ ЗАПАЛИТИ. Веровати је даће нова политика Велике Британије и Путинове Русије смирите те КАУБОЈЕ.

  2. Зоран Б. Малетковић

    Европа има шансу да настави свој пут без Англосаксонаца или у условима смањених њихових уплитања. Историјско памћење ми говори да Англосаксонци (Енглези и САД) никад нису желели добро Европи ни њеним народима. Постоји могућност да се формира лепа Европа која ће дуго трајати без потреса. Пре скоро 30 година Драгош Калајић и ја смо дошли до закључка да ће Европа бити стабилна и у узлазној економској путањи ако се формира осовина Париз-Берлин-Москва. Благодети те (додуше незваничне) осовине могли смо да видимо 2012. год., у време олимпијаде у Сочију. Трбовинска размена између ЕУ и Русије је достигла 430 милијарди евра. Срби (моји пријатељи) блиски лондонском политичком џетсет-у су ми рекли да Енглези не могу то да поднесу и да ће предузети радње да сарадњу (пре свега економску) ЕУ и Русије покваре и спрече. Догађаји у Украјини и милиони избеглица су то потврдили. Изнуђене санкције Русији од којих је европска привреда претрпела већу штету него руска привреда. Збрињавање милиона избеглица са Блиског истока и Северне Африке. Борба против терористичких напада су уздрмали темеље ЕУ. Брегзит је дошао као мелем на рану. Надам се да ће чланице ЕУ показати чврсту одлучност да спрече даље мешетарење В. Британије у ЕУ.

    • Gospodine Zorane,zavidim vam sto ste poznavali Dragosa Kalajica…takvi ljudi mogu spasiti drustvo,ali,vremena su uzasavajuca.
      Mislim da bi stara Evropa prihvatila otcepljenje Krima i konsolidaciju odnosa sa Rusijom,cak i resenje u Ukrajini,Nemci su to i spominjali,ali je problem pohlepa kapitalizma,koja je u uvodnom tekstu hirurski precizno pomenuta…
      NATO je batina krupnog kapitala,Hilari Klinton kaze “nije fer da Rusi poseduju tolike prirodne resurse”…spominjuci kvantitativno broj ljudi?
      Pa,mozda nije fer i da 5 miliona Norvezana kontrolisu tolika bogatstva i ko zna sta sve jos nije fer…
      Dakle,nema mirne ,idilicne Evrope,NEMA FER EVROPE,jer kapitalizam ne prihvata ta pravila.
      Lidl treba da se prostire od Pariza do Vladivostoka,to kapitalizam trazi,plus druge resurse.
      Sta je EU?
      Upravo je UNICEF objavio alarmantan podatak,po kome 37% dece u Spaniji,preti glad,i da su iza te zemlje,po tom pitanju,jedino Rumunija i Bugarska.
      Dakle,boravak u EU nije sam po sebi biti “bubreg u loju”.
      Dizajnerima EU ,vece EU ,manje,sa ili bez anglosaksonaca,Turaka,Srbije…bitno je da se zemlja pacifikuje,da ne talasa,ali,I DA BUDE ODANA NATO PAKTU,direktno ili indirektno.
      Kada neko kaze “evropske vrednosti”,naravno da niko normalan nije protiv toga.
      Vuk Draskovic,taj strasni kameleon,sada prica o evropi kao “zajednici naroda”…a izbio nam je oci sa tri prsta,promovisuci ekstremnu cetnicku politiku,na kraju 20 veka u sred Evrope?!
      Zbog njega smo vraceni 3 veka u nazad,ali se on pregrupisao,promenio dlaku…
      SRBIJA MORA DA OSTANE NEUTRALNA,A TO ZNACI,DA NIJE CLAN EVROPSKE UNIJE.
      Tada nema sankcija Rusiji,tada je neutralna,slobodna i nezavisna.
      Vec dva strateska zahteva imamo od EU,
      prvo-priznati nezavizno Kosovo,i
      drugo-uvesti sankcije Rusije (lepse receno,prilagoditi se spoljnoj politici EU)?
      I sta ce mo da radimo,da ponavljama,IDEMO U EU,ALI NECEMO DA ISPUNJAVAMO VASE USLOVE?
      Postenije je (privremeno),suspendovati pregovore,dok se EU ne dogovori sa Rusijom,dok ne prodje ovo zlo,ALI DA TO SRBIJA URADI…time suspendovati ili zamrznuti i briselski ugovor,vratiti R1244 u OUN,ne dozvoliti da se Dejtonski sporazum preseli u Brisel,pod laznim evropskim integracijama BIH…to je sve jasno kao dan,vidi se iz aviona.
      Srbija moze bilateralnom saradnjom da opstane i da se razvija.
      Na unutrasnjem planu,departizovati zajednicu-za 60 dana izvrsiti izbor u svim javnim institucijama,od obdanista do EPS-a,da sami radnici,kolege,izaberu rukovodstva,one najbolje…a da partije napuste te institucije.
      Na ekonomskom planu,razviti turizam,poljoprivredu i stocarstvo.Za pocetak.
      10 miliona turista,10 miliona teladi ili krava,10 miliona sitne stoke…eto spasa.
      Urugvaj je slicne povrsine,duplo manje stanovnistva i ima preko 10 miliona krupne stoke.
      Spanija ima 44 miliona stanovnika,i ima preko 70 miliona turista.
      Treba teziti da imamo 10 milona turista a ne da se zadovoljavamo sa milion-dva…a mozemo.
      I konacno,nama treba “10 miliona Srba”,treba urgentno podici natallitet,doneti zakon,sve opstine sa negativnim prirodnim prirastajem,dakle ne samo Srbi…da se stimulise radjanje ,trece i cetvrto dete…
      Drzava moze i da se izgubi,ako ne uradimo konkretno neke poteze,koji ce imati pozitivne strateske posledice za Srbiju,i koje ce PODICI MORAL GRADJANA SRBIJE DA VREDI RADJATI,ZIVETI I RADITI U TOJ ZEMLJI.
      Moramo voditi politiku da nas razumeju i neprijatelji i prijatelji.Uvek.
      Cesto povlacimo poteze,gde ni nasi prijatelji nemaju za sta da se uhvate i da nam pomognu.
      PAZNJA:NIJE TO TAKO TESKO!

  3. Evropska Unija jeste EKONOMSKA unija,jeste POLITICKA unija,jeste VOJNA unija…NEMA ZEZANJA!
    ZABORAVIMO PRICU O “EVROPSKIM VREDNOSTIMA”,KOJU VOLI VLADA SRBIJE DA PRICA.
    Srbija ulazi u tu uniju porazena i osramocena,posle devedesetih.
    SRBIJA NIJE DALA NI JEDAN SVOJ USLOV,a to je,bar,da nas ne blate,da nas ne proglasavaju krivcem za ratove,da nas ne urnisu u svakom pogledu…
    Ni ZSO na Kosovu mismo znali da ugovorimo,da recimo, danom potpisivanja briselskog sporazuma,NASTAJE ZSO,NE,NI TO!
    Ponasamo se kao pijani kockar i SVE GUBIMO DECENIJAMA.
    KADA SMO MI TO TRAZILI PRISTUP UNIJI,KO JE TO TRAZIO I U CIJE IME?
    Merkel danas kaze…evo i BIH je podnela zahtev za pristup EU???
    Ko je podneo zahtev,Dodik,Srbi,KO JE PODNEO ZAHTEV DA RS PRISTUPI EU???
    BEOGRAD SAMO CUTI.
    Teraju nas na silu.
    Nece niko iz Srbije privatizovati fabriku ulja u Minhenu,ali oni hoce da privatizuju nase fabrike.
    DZABA NAM REFERENDUM NA GODINU PRE PRIJEMA,KADA OSTANEMO BEZ IMENA I PREZIMENA I BEZ GACA.
    I kog prijema…ko to zna KADA JE TO GODINU DANA PRE???
    I sta ce nam tada referendum?

    Srbija ulazi u EKONOMSKU uniju na nacin da je njena ekonomija ziva samo toliko ,koliko krupnom STRANOM kapitalu treba.
    Srbija ulazi u POLITICKU uniju,sa zemljama OKORELIM NEPRIJATELJIMA SRBIJE…
    Srbija ulazi u VOJNU uniju,sa ili bez priznanja statusa u NATO,sa zadatkom da ratuje protiv Rusije,Kine…
    Nema tu evropskih vrednosti,pa nismo mi africko pleme,KAKVE EVROPSKE VREDNOSTI?
    To je laz,radi se o OTIMACINI I UNISTENJU JEDNE ZEMLJE.Nase zemlje.
    To su za nase dusmane VREDNOSTI,to da.

    To je problem za ili protiv Unije a ne sto neko ne shvata da treba da budemo uredjena zemlja.
    KO NAM ZABRANJUJE DA SAMI NAPRAVIMO NORMALNU ZEMLJU?

  4. Да не спремају Англо-амерички нацисти нови грађански рат у ЕУ, па је перфидна Енглеска изашла због тога из уније? Како неко рече: “Брига ме за гласаче, моји људи броје гласове”.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *