Почетна / Зелене стране / „Брегзит“ и COP21 – одрживи развој под зеленом маском

„Брегзит“ и COP21 – одрживи развој под зеленом маском

ГМО хранаПише Мара Кнежевић Керн

Зашто је британски излазак из Европске уније лоша вест за произвођаче генетски модификоване хране попут „Монсанта“ и „Синџенте“ 

Излазак Велике Британије из ЕУ отвара нову страницу еко-мапе Европе, утичући и на однос осталих земаља чланица УН према кључним проблемима цивилизације, наметнутим од стране корпоративних центара моћи.

ЗЕЛЕНИ РЕКЕТ Уочи референдума чула су се и бројна упозорења везана за будућност споразума о „борби против климатских промена“, међу којима је и изјава бившег градоначелника Њујорка Мајкла Блумберга да ће излазак ВБ из ЕУ зауставити процес ратификације споразума COP21. Исти став је изнела Кристиана Фигуерес, извршни секретар „Оквирне конвенције УН о климатским променама“, наглашавајући неопходност усаглашавања с новонасталом ситуацијом.

Чињеница да се Блумберг налази на челу глобалне алијансе градова повезаних у „борби против климатских промена“, говори о природи овог комерцијалног подухвата под контролом САД, које су уз помоћ термина „климаскептици“ и „климареалисти“ избегле озбиљну научну расправу о природи климатских промена и стварним узроцима климатског хаоса. „Климаскептицима“ је прикачена етикета оних који не верују у људску кривицу за климатске промене, што не одговара „климареалистима“ који су на COP21 увели зелени рекет.

[restrictedarea]

У којој мери ће Британија профитирати искакањем из климатског споразума, што подразумева ускраћивање знатне суме новца у заједнички пројекат, показаће време, али је сигурно да ће додатни терет пасти на плећа земаља ухваћених у „мрежу градова“. Став Британије према обавезама везаним за „зелени пројекат“ дефинисао је Дејвид Камерон, рекавши да се ради о „зеленом срању“ (green shit), чиме је оправдао смањивање субвенција за зелену енергију, посебно за увођење соларне енергије, а његово мишљење дели и нова егзитовска влада у којој доминирају „климаскептици“ (тврде да су климатске промене део природних циклуса).

Камерон је, с бившим министром финансија лордом Најџелом Лосоном, основао фондацију „Политика и глобално загревање“ (Global Warming Policy Foundation), која – упркос Камероновом привидном губитку моћи – има подршку бројних политичких фактора, укључујући Најџела Фарадеја у чијим брошурама се наглашава да „све више научника сматра да климатске промене нису изазване деловањем човека“.

Пријатељи Планете подсећају да се британска влада све време понашала шизофрено – говорила је једно у иностранству, а код куће радила супротно: „Док су у Паризу пледирали за прелазак на соларну енергију, код куће су за 65 одсто смањили бенефиције за прелазак на ову енергију, уз давање дозвола за фракинг у националним парковима и осталим заштићеним областима, као и проширивање зоне за истраживање нафте и гаса на простору од 4.500 квадратних миља.“

Француска је прва оверила споразум COP21, пристајући на знатно издвајање из буџета према узансама из „карбонског закона“, очекујући да ће је Британија следити. С обзиром на то да је „брегзит“ променио однос снага, угрозивши заједнички осмишљену политичку агенду, огласио се Стивен Корнелијус, саветник за климатске промене WWФ-а у Британији, изражавајући наду да ће Британија – која у глобалној емисији гасова учествује са два одсто – и након изласка из ЕУ остати водећи борац против CO2. Будући да се ова „борба“ своди само на смањење емисије CO2, „зли језици“ подсећају да Енглеска – као једна од најстаријих индустријских земаља – има најдужи стаж у загађивању Планете, а краљичини рудници угља у бројним колонијама нису обухваћени „карбонским рекетом“.

Непознаница је и будући однос ЕУ према британским офшор-компанијама за производњу електричне енергије на погон ветра, коју Европљани субвенционишу и користе, као што је за будућност зеленог политичког пројекта нова непознаница однос јавности појединих земаља ЕУ, али и Норвешке, у којој још само 25 одсто становника верује да треба финансирати „борбу“ против природних климатских циклуса.

УТИЦАЈ БРЕГЗИТА НА ИНДУСТРИЈУ ГМО Британски аналитичар Том Боуден, присталица развоја ГМО технологије, забринут је због чињенице да ће Британија – након изласка из ЕУ – изгубити контролу над европским законима који, под притиском потрошача, постају све рестриктивнији према ГМ храни. Као чланица ЕУ Британија би могла да утиче на ублажавање ових закона и њихово евентуално укидање, али је изласком из заједнице европских народа изгубила утицај на европско јавно мњење и законодавство.

Британски извоз базиран је на производњи ГМО хране и технологије развијане у бројним научним лабораторијама, чији ће опстанак бити угрожен губитком европског тржишта. С обзиром на то да је у ЕУ већ десетак година дозвољен узгој само једне сорте ГМ усева (у малом делу Шпаније и Португалије), а нерасположење Европљана према овој технологији расте, Британија неће имати коме да прода ГМ кромпир, дизајниран само за европске климатске услове.

Вођа тима за генетски инжењеринг професор Хју Џоунс каже да Британија мора да се дистанцира од ЕУ анти-ГМ закона, али ће због премало обрадивих површина улагање у ГМ технологију бити неисплативо, а последице од затварања ЕУ тржишта посебно ће осетити „Монсанто“ и „Синџента“.

Извршни директор Британског удружења за узгој биљака др Пени Маплстон изражава бојазан да ће и британско тржиште бити сужено јер Велс, Северна Ирска и Шкотска не прихватају узгој ГМ биљака, па им преостаје само енглеско тржиште, „сувише мало да би се исплатиле инвестиције у ГМО“.

Иако Британија више неће бити у позицији да лобира унутар ЕУ за интересе биотех индустрије, поједини аналитичари се надају да ће излазак из ЕУ на известан начин погодовати биотех компанијама, јер ће држава – ослобођена ограничења што их поставља ЕУ – слободно да улаже у ову технологију, прилагодивши производе новим тржиштима.

На „брегзиту“ ће највише профитирати британски увозници ГМ производа, с обзиром на укидање ограничења наметнутих европским законима, као и домаћи произвођачи ГМ кромпира – прилагођеног британској клими.

 

ДРУГА СТРАНА „ЗЕЛЕНЕ МЕДАЉЕ“ Иза зелене маске Агенде 21, грађене на мантри о претећој глади и неопходности уштеде енергије, праћеној паничним апелом да се користе алтернативни извори енергије, стоје похлепне корпоративне империје које под лажном заставом „самоодрживог развоја“ спроводе контролу свих људских активности. Оне уз помоћ глобалних споразума уводе данак државама које не прелазе на енергију воде, ветра, Сунца… а драконски се кажњавају они који пронађу начин да искористе бесплатну снагу природе, све уз криминализацију сваког покушаја „изласка из мреже“.

Живети out off the grid третира се као акт тероризма, о чему сведоче прогони и хапшења појединаца и „одметнутих“ заједница, међу којима су и становници еко-села у Арлингтону (Тексас). Комунална полиција је, уз оружану пратњу, похапсила мушкарце стављајући им лисице на руке. Жене и деца су избачени из домова, а њихове еко-баште уништене. Конфискован је и сав алат и средства за обрађивање земље, а посебна оптужница терети ову заједницу за држање „незаконитих“ бесплатних курсева онима који желе да следе њихов начин живота. Иако је ова заједница била парадигма слободног самоодрживог опстанка, житељи су своје право на живот „ван мреже“ морали да бране на суду.

И Американка Робин Сперонис је платила свој покушај да живи на „одрживи начин“: кува на пећи сличној нашем „смедеревцу“, сама производи струју за своје скромне потребе уз помоћ соларног генератора, а кишницу прочишћава колоидним сребром како би је користила за пиће и кување. Кад је локална ТВ Кејп Корала објавила репортажу о њеној самоодрживој кућици – мини-лабораторији без отпадака – градски званичници су послали полицију да је избаци из куће. На врата су закуцали проглас-упозорење: „Овај објекат је непрописан и небезбедан, одмах га напустити.“ Иако је кућа њено власништво, и редовно плаћа таксе, одлуком о исељењу није предвиђено право на жалбу. Робин су на суду обавестили да у кућу може да се врати само ако се одмах прикључи на локалну електричну и водоводну мрежу.

Све је више Американаца који настоје да осмисле алтернативни зелени начин опстанка, а број породица што живе ван мреже попео се на 180.000 (33 одсто више него у претходној деценији). Сви они имају сличне проблеме са властима и компанијама које у њима виде некорисне чланове друштва – јер не могу ништа да им продају.

Компаније за дистрибуцију струје и воде, као и за производњу индустријске хране, учествују у доношењу закона који омогућавају хапшење корисника кишнице – што се десило домаћину из Греј Поинта (Орегон) осуђеном на 30 дана затвора због сакупљања кишнице на сопственом имању. Словенија је казнила корисника соларне енергије одузимањем пензије, зато што се и производња струје за сопствене потребе сматра привредном делатношћу, коју пензиони закон забрањује.

Киша је проглашена за власништво државе или компаније која експлоатише подземне изворе, а с обзиром на развој и комерцијализацију климатског инжењеринга (производња кише по наруџби), кишоносни облаци су постали тржишни артикл.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *