Почетна / Култура / Шест поглавља о Чомском

Шест поглавља о Чомском

Студија о једном од водећих умова данашњице

Чомски 2Пише Др Драгана Стојановић

Аутор монографије Ноам Чомски и савремено друштво (коју можемо сматрати и добрим водичем кроз домаћу социолошку и политиколошку мисао) детаљно пише о процесима индивидуализације, глобализације и модернизације савремених друштава

Миша Стојадиновић је написао монографију Ноам Чомски и савремено друштво да би преиспитао значај текстова Ноама Чомског посвећених друштвеној теорији и друштвеној критици. Ипак, монографија не даје само приказ друштвене мисли Чомског већ пружа увид у то шта су други аутори, страни и домаћи, који су се бавили социолошким, политиколошким и друштвенокритичким радом, написали на теме: глобализације, критике неолибералног капитализма, критике савременог медијског стања, борбе за већу демократизацију друштва и остваривање грађанских права. Чомски је свестрана личност, објављивао је радове прво из области лингвистике, па касније из друштвенокритичке теорије, те га је, како аутор пише, тешко сврстати у одређену категорију интелектуалца и мислиоца. Монографија Ноам Чомски и савремено друштво настаје једним делом као производ рада на пројекту Института за политичке студије у Београду под називом Демократски и национални капацитети политичких институција Србије у процесу међународних интеграција, а другим делом као резултат ауторовог писања докторске дисертације под називом Социолошка релевантност критике глобализације у делима Ноама Чомског, коју је успешно одбранио на Филозофском факултету у Нишу 2012. године. За разлику од дисертације која се бави само проблемом глобализације код Чомског, књига има шире постављен циљ истраживања и обрађује готово све аспекте његове друштвене критике.

[restrictedarea]

ДОБАР ВОДИЧ Монографију чини шест поглавља у којима Стојадиновић покушава да сагледа значај интелектуалног и друштвенокритичког рада Ноама Чомског. Прво поглавље бави се глобализацијом и судбином националне државе. Друго поглавље чини приказ свестраности Ноама Чомског као интелектуалца и у њему аутор дочарава интелектуалну историју Чомског који својим друштвенокритичким радом заузима позицију друштвено ангажованог интелектуалца. Треће поглавље посвећено је томе како Чомски интерпретира глобализацију у терминима савременог неолибералног капитализма и неоимперијализма. Укратко, аутор сматра да се суштина критике глобализације код Чомског може пронаћи у спајању процеса неолиберализма и глобализма као новог светског поретка. Четврти део обрађује медије, данас можда најважнију тему којој се друштвена критика окреће. Стојадиновић пише детаљно о томе како Чомски почетком 21. века види стање у медијима, који у све већој мери постају водећи инструмент манипулације јавног мњења. Значај контроле медија код Чомског је у њиховој анализи централна категорија и Стојадиновић детаљно описује начин на који он разоткрива медијску манипулацију јавног мњења у друштвима Запада. Пето поглавље бави се антиглобалистичким и алтерглобалистичким покретима у борби против неолибералног модела глобализације. Коначно, шесто поглавље фокусира се на демократију између стварности и идеала, те теоријске аспекте савремене државе и изградњу савремене демократске државе.

Значај Стојадиновићеве монографије се, пре свега, огледа у осветљавању значаја друштвенокритичког ангажовања Ноама Чомског. Процеси модернизације, индивидуализације, глобализације, слабљење националне државе и друштвени конфликти, о којима аутор пише, у све бржем ритму мењају свет у коме живимо. Како Стојадиновић наводи: „Радови Ноама Чомског свакако имају велику заслугу у томе јер се баве савременим друштвеним процесима на један нов, освежавајући начин, који нас мотивише да свакодневно преиспитујемо наша сазнања.“ Књига Ноам Чомски и савремено друштво може да се чита и као својеврстан преглед социолошке и политиколошке мисли данас. Стојадиновић, интересантно, за разлику од већине аутора који су се бавили сличним темама, на равноправан начин третира домаће и иностране мислиоце. Он детаљно расправља о томе шта су, на пример, Зоран Видојевић, Љубиша Митровић и Владимир Вулетић писали о глобализацији, као што уважава и наводи шта су о изградњи савремене демократске државе писали Милан Матић и Милан Подунавац. Стога, ова монографија може и да се користи као водич кроз домаћу социолошку и политиколошку мисао. А пошто је писана питким језиком, омогућава и мање стручној публици да дође до основних знања о могућностима отпора савременој неолибералној глобализацији.

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА „НА ДЛАНУ” Приказ алтерглобализацијских покрета и уопште могућности да се мисли другачије од онога што се путем медија намеће јесте шири просветитељски значај Стојадиновићеве монографије. Он детаљно наводи податке различитих релевантних институција, као што је Међународна организација за рад, којима неоспорно доказује сву нехуманост неолибералног модела глобализације. С друге стране, оваква разуђеност књиге доприноси томе да је монографија далеко више од онога што наслов нуди. Ова књига није само анализа значаја мисли Ноама Чомског у савременом друштву. Нема сумње да нам наслов не открива све него да се иза корица налази много више. Да би се Чомски позиционирао као креативан писац и левичарски оријентисан мислилац, неопходно је било навести шта су други значајни теоретичари и критичари друштва писали. На крају, дајући критички осврт, морамо напоменути да када Стојадиновић пише о америчком војном интервенционизму, он пише детаљно о бројним примерима оружаних сукоба у којима су САД учествовале. Између осталог, он пише и о нападу САД на СР Југославију и о садашњој српској ситуацији из субјективне перспективе. Тема коју спомиње и данас је спорна, па се чини да је тај део књиге написан под снажним емоционалним набојем.

Сумирајући речено може се закључити да је Стојадиновић детаљно обрадио друштвенокритичку мисао Ноама Чомског, употпуњујући је систематично мислима других домаћих и страних аутора. Монографија представља добро градиво за професионалне социологе и политикологе, али и за ширу читалачку јавност коју интересују горућа питања савременог друштва. С обзиром на то да српска култура мањка литературом из специфичних области као што су теоријске књиге из социологије и политикологије, нема никакве сумње да је Стојадиновићева монографија Ноам Чомски и савремено друштво обогатила домаћу литературу дајући читаоцима прилику да сазнају мноштво теорија и података о процесима индивидуализације, глобализације и модернизације савремених друштава, као и да сазнају о основним принципима организовања демократске државе.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *