Повратак мртвих

Пише Мара Кнежевић Керн

Да ли најновији експерименти под називом „Ефекат Лазар“ представљају припрему за зомбирање мртвих?

Америчка биотех компанија Биокварк добила је етичку сагласност Institutional Review Board-а из САД и Индије да започне експерименте над 20 људи који се налазе на апаратима за одржавање живота с дијагнозом „мождана смрт“. Ради се о РеАнима пројекту, којим би се људи „враћали из мртвих“ уз помоћ стимулације нервног система у циљу поновног покретања рада мозга.

„ЗДРАВСТВЕНО СТАЊЕ“ МРТВИХ Тим РеАнима води др Ајра Пастор, у индијској „Анупам болници“ у Рудрапуру под паролом „Друга шанса за живот“, а међу сарадницима је неуролог др Каликсто Мачадо, који ће разне технике стимулације можданог система комбиновати с убризгавањем матичних ћелија инфузијама у кичмену мождину, у нади да би пацијенте могао извести из коме. Предвиђено је да се након терапије здравствено стање „мртвих“ прати неколико месеци, како би се установило евентуално појачање неуролошких активности.

Фокусирајући се на део кичмене мождине што контролише кардиореспираторне функције – дисање и куцање срца – неуротрансмитерима ће спроводити електричне сигнале кроз тело, а с обзиром на то да чак и у коми неурони реагују на електричну стимулацију, проблем ће бити заустављање њихове дегенерације зарад „васкрсења“.

Извођачи пројекта признају да је далеко дан кад ће убризгавањем матичних ћелија бити могућа регенерација било ког дела тела, али их то не спречава да започну овај експеримент у сарадњи са индијским специјалистом др Химаншу Баншалом, који сарађује са Ревита лајфом, дајући пацијентима с дијагнозом „мождана смрт“ коктеле пептида, уз матичне ћелије.

Пролајф активисти и научници који оспоравају валидност дијагностичких метода за утврђивање „мождане смрти“ сматрају да се на основу експеримената екипе др Пастора потврђују њихове тврдње о непоузданости ових метода. Иако дијагноза „мождана смрт“ не мора да значи неповратно оштећење мозга, лекари у пракси ове људе дефинитивно уписују у књигу мртвих, стављајући их на покретну траку за трансплантацију органа „на живо“ и рециклажу употребљивих делова тела.

Настојећи да оправда нехумане експерименте с „мртвима“, Пастор наглашава да би они над којима ће вршити експерименте „васкрсења“ ионако били пребачени на режим припреме за вађење органа, признајући да је медицина још веома далеко од тога да ове пацијенте поврати у живот, нагласивши да његовом тиму „то и није крајњи циљ“.

[restrictedarea]

ТОЛИКО ЖЕЉЕНА БЕСМРТНОСТ Аналитичар Жозеф Сарели пита се шта заиста намерава ова група научника и ко ће им поставити границе. Део научне јавности – који нема илузије о добрим намерама извођача експеримента – назива пројекат „Ефекат Лазар“, страхујући да се ради о припреми за зомбирање мртвих.

Након свечаног најављивања епохе трансхуманизма којим би се људима – онима чији је живот вредан живљења – омогућило лагодно бивствовање од неколико стотина година, започело је сливање новца у научне пројекте везане за развој генетике, роботике, информатике и нанотехнологије. Претенденти на бесмртност спремни су да својим новцем плате ту могућност, па макар се радило о виртуелном животу. Могућност даунлоудовања или аплоудовања меморије у чип, уграђен у њиховог биолошког клона, што би им омогућило трансхуманистичку виртуелну егзистенцију, представља само прелазну фазу ка толико жељеној бесмртности. Зомби-експеримент је почетак, а они који иза њега стоје већ заговарају покретање озбиљних „студија васкрсења“ у намери да оживе клинички мртве.

С обзиром на пропагандни слоган Сорш–Гејтс промотера Агенде 21, којим се тврди да нас има превише и да је стерилизација једина опција за опстанак Планете, читава пропагандна кампања о враћању из мртвих може имати два „крајња циља“: продужетак живота одабране елите и успостављање тоталне контроле над умом оних који би могли да се побуне.

БЕЗБЕДНО ПОСТАЈЕ ОБАВЕЗНО Будући да контрола плебса започиње у школама, ДАРПА је расписала награду за најуспешнији проналазак којим би се усавршио већ постојећи Portable Brain Recording Device (портабл уређај за снимање можданих активности), тако да не премаши цену од 30 долара. Овај мањи, јефтинији уређај служио би за потребе најшире публике, укључујући децу.

„Ученици би могли да бележе сопствене мождане активности даунлоудујући податке на ајпед“, а циљана група су и просечни грађани „заинтересовани за унапређење неуронауке“. Следећи корак је модулирање повратне информације на можданом нивоу, што значи да би студенти били повезани с овим уређајем већину или све време едукације, кроз изоловану интеракцију са дигиталним тутором или електронским системом учења.

Сем контроле компјутерских игрица снагом сопствених мисли, ови уређају би могли да прате и емоционално и ментално стање корисника, процес доношења одлука, намере… Аватар тутор би по потреби доносио компјутерску процену индивидуалних успеха уз свестрано скенирање личности, као што је предвиђено пројектом „Аризона“.

Постоје и бројни предлози за „појачану безбедност“, попут „паметног уређаја“ који јавља вашим „паметним колима“ да су вам мождане активности успорене и да ћете задремати за воланом. Имајући у виду праксу да све препоручено као „безбедно“ ускоро постаје обавезно, очекујемо да „безбедносни сензори“ у будућности буду обавезни, док ЕУ разматра идеју да свако од нас добије свог „анђела чувара“, што је већ разрађено „Флегшип“ пројектом.

Овакви глобални пројекти се спроводе уз подршку УН, које здушно подржавају контролу популације свим расположивим средствима. Увод у имплементацију овог програма је одлука УН да уведе параметре за „мерење среће“, за шта би послужили подаци из ЕЕГ уређаја.

Један од произвођача ових уређаја је „Неуроски“, а основна делатност компаније везана је за испоруку чипова којима се омогућава повезаност мозга са компјутерима, уз биометричку анализу психолошког профила личности. За сада се ради о једносмерном уређају, који само шаље импулсе из мозга у компјутер, али ни њима то није крајњи циљ.

МОЖЕТЕ ЛИ ИЗБЕЋИ ТЕХНОЛОГИЈУ? Они настављају пионирски подухват Хосеа Делгада, започет педесетих година на Универзитету „Јејл“ који је „задужио“ научну заједницу открићима везаним за манипулације мозгом уз помоћ уграђених електрода. У почетку с мајмунима и биковима, да би каријеру завршио злоупотребљавајући психијатријске болеснике. Научник се повукао након оптужби неколико пацијената да им је уградио импланте без њихове сагласности, али је и даље слао поруке из којих се може закључити да франкен-научници немају намеру да поставе границе својим експериментима: „Неко би могао да помисли да је за човека најважније његово властито постојање, али то је само његово лично гледиште. Њему недостаје историјска перспектива. Човек нема право да самостално развија сопствени ум… Морамо електронски да контролишемо мозак. Једног ће дана војске и генерали бити контролисани електричном стимулацијом мозга.“

Делгадо је током експеримената с људима закључио да се не може управљати одређеним понашањем већ је могуће само повећање или смањење агресивности. Своја открића је изнео у књизи Физичка контрола ума: Пут ка психоцивилизованом друштву. У делу расправе о етичким импликацијама технологије Делгадо каже: „Један аспект истраживања људи обично се превиђа: постојање моралне и социјалне дужности како би напредовало научно знање и како би се побољшала добробит за људе. Када се важни медицински подаци могу добити уз занемарљиви ризик и без уплитања у лична права, истраживач има обавезу да користи своју интелигенцију и вештину у ту сврху. Уколико се то не учини, то представља занемаривање професионалних дужности на начин сличан немару лекара који не улаже свој потпуни напор у лечење пацијента.“

Данашњи бежични компјутери омогућавају далеко софистициранију манипулацију можданим активностима од Делгадових гломазних уређаја. Транскранијална магнетна стимулација се увелико користи у експериментима с мозгом, а успеси се бележе и у директном деловању мозга на мозак уз помоћ компјутера. Научна заједница упорно наставља започети посао манипулације можданим активностима, заштићена Делгадовим мементом: „Можете ли избећи знање? Не можете! Можете ли избећи технологију? Не можете! Ствари ће напредовати без обзира на етику, успркос вашим личним веровањима, успркос свему.“

[/restrictedarea]