Почетна / Култура / КЊИГЕ И ЖИВОТ

КЊИГЕ И ЖИВОТ

Крвава нафта 2Марк Аронс и Џон Лофтус
Тајни рат против Јевреја
„Књиге Обрадовић“, Београд, 2015
Током протеклих 12 година Марк Аронс и Џон Лофтус су ступили у контакт са 500 бивших обавештајаца, са молбом да им говоре о непријатељским операцијама које су спроводили против Јевреја. Испоставило се да су у описивањима сложене тајне везе између нафте, Јевреја и шпијунаже, субјекти ових разговора открили тачно онолико о тајној историји влада Запада колико и о самом Израелу. Сећања старих шпијуна, подупрта великим архивским истраживањем, пружају шокантан увид о мрачним дешавањима у 20. веку. „Тајни рат против Јевреја“, једна је од најконтроверзнијих књига која открива низ скандала протагониста као што су Оливер Норт, британска краљевска породица и многи други. „Тајни рат против Јевреја“ открива политичку корупцију унутар западних обавештајних служби, као и корупцију унутар самог Израела.

ISTORIJA NASILJA  ROBER MISAMBLEDРоберт Мишамблед
Историја насиља – Од краја средњег века до данас
„Академска књига“, Београд, 2015
Савремено доба изводи насиље на светло позорнице. Тема драга социолозима и политичарима, предмет је и историјских проучавања. Супротно преовлађујућем схватању, Робер Мишамблед показује да су бруталност и стопа убистава од 13. века наовамо у сталном опадању. Све строжа друштвена контрола младих неожењених мушкараца, праћена принудним васпитавањем истих вршњач­ких група, могу да објасне то опадање агресивности. Мало-помало, мушко насиље нестаје из јавног простора, да би се одмах потом усредсредило на приватну сферу, док популарна књижевност добија катартичну улогу. Почетак 21. века као да означава поновно појављивање насиља, нарочито у „предграђима“. Да ли ће човек човеку поново постати вук?

Чезаре ПавезеЧезаре Павезе
Дневник 1935–1950
„Лом“, Београд, 2016
Интимни дневник Чезара Павеза, објављен постхумно, жариште је осећања света и шифра бића једног од најзначајнијих италијанских писаца 20. века. Ова књига, довољно достојанствена да би се бавила приземном психолошком и сентименталном веродостојношћу, најпотпуније осветљава тајну Павезеовог самоубиства, и то зато што су у њој изнета начела његове уметности и смернице његовог живљења, све оно што је остварено и све оно што није било оствариво.

ХемингвејЕрнест Хемингвеј
Покретни празник
„Просвета“, Београд, 2016
Обраћајући се једном пријатељу, Ернест Хемингвеј је 1950. написао: „Ако је човек био те среће и живео у Паризу као млад, онда било куда кренуо у току живота, он ће бити с њим јер Париз је покретни празник.“ Осим што његова реченица, данас чувеног хемингвејевског стила, и данас блиста, „Покретни празник“ је превасходно важан зато што нам двоструко открива Хемингвеја као књижевног јунака – најпре пристрасно, јер писац овде говори о себи и о свом писању, потом непристрасно јер као добитник Нобелове награде за књижевност туђим и зрелијим очима посматра своју младост.

Psihijatriske-siluete-350x500Владимир Адамовић
Психијатријске силуете
„Информатика“, Београд, 2016
Др Владимир Адамовић у свом најновијем делу „Психијатријске силуете“ представља четири есеја посвећена нашим уметницима: Милошу Црњанском, Исидори Секулић, Сави Шумановићу и Николи Тесли. У писању аутор се служи посредним подацима о личности (писма, мемоари, дневници, биографије, сведочења савременика). „Психобиографија је интелектуална конструкција“, вели Адамовић, „сачињена на основу већ постојећих биографија, аутобиографије, која обично, због аутоцензуре и потискивања, не приказује догађаје и личности у правој боји. Тако се добија психолошки портрет-робот уметника, сличан оригиналу онолико колико је сличан цртеж полицијског цртача на основу исказа жртве о насилнику.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *