Истрага русофила

Путин и ВучићПише Никола Врзић

Каква је веза између београдских паткица и осталих грађанистичких покрета са истрагом српских русофила коју спроводе Јелена Милић, Соња Бисерко и остали овдашњи клијенти Џорџа Сороша, браће Рокфелер и америчке амбасаде у Београду?

Да већ није признала да су јој за студију „Широм затворених очију. Јачање руске меке моћи у Србији – циљеви, инструменти и ефекти“ платили Фонд браће Рокфелер и амбасада Сједињених Америчких Држава у Београду, скоро да бисмо Јелену Милић, директорку Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС), могли да осумњичимо да је финансијску помоћ за објављивање те студије добила од Александра Вучића како би га учинила што привлачнијим за оних 72 одсто грађана Србије који – наводи ова студија, позивајући се на истраживање ИПСОС-а из децембра 2015. године – имају позитивно мишљење о Русији, наспрам свега 25 одсто који га, то позитивно мишљење, имају о институцијама Европске уније.

ВУЧИЋ КАО РУСОФИЛ Јер „Кремљ је уместо отпора наишао на широм отворена врата власти у Србији“, „званични Београд (све) више флертује са Кремљом“ а „све дужи тренд константног пада подршке европским интеграцијама Србије (…) резултат је заједничког деловања руске меке моћи, али и домаћих наводно про-ЕУ политичара, који све чешће и оштрије критикују ЕУ, первертирају процес интеграција и о механизмима и условима лажу грађанство, док се истовремено скоро искључиво позитивно изражавају о Русији“. „Оркестрирано обарање подршке европским интеграцијама“, анализира Јелена Милић, „резултат је ’заједничког недемократског и неевропског подухвата’ (алузија на заједнички злочиначки подухват из правне терминологије Хашког трибунала – прим. аут.) домаћих наводно проевропских структура на власти, националистичке антиевропске опозиције и утицаја руске меке моћи у Србији“, при чему су „изборна листа за народне посланике (…) Српске напредне странке на чијем је челу Александар Вучић, прокремаљски коалициони партнери на листи као и реторика у кампањи, сигнализирали актуелној Москви заокрет у спољној политици Србије“. „Мимо оцена Европске комисије и већине западних медија“, оцењује се у извештају, „у Србији на парламентарним изборима није победила про-ЕУ опција, бар не у оном смислу искрене политике залагања за улазак Србије у ЕУ“, то јест отворено проруским странкама „морају се додати и до сада владајуће Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије, без обзира (на то) што ЕУ и неки други званичници и аналитичари са политичког Запада то и даље одбијају да виде“. Све у свему, „премијер Вучић Србију све више окреће ка Москви. Уосталом, шта тачно значе његова све чешћа ’упозорења’ да у Србији неће дозволити ’украјински’ сценарио? Време је да се карте положе на сто.“

ПОЗИВ НА АКЦИЈУ Али није најважније у овој причи да ли Вучић јесте или није вук у јагњећој кожи, русофил дакле маскиран у оделу про-Европљанина, а још је мање важно да ли је Вучића у овој превари Јелена Милић збиља ухватила, или јој се све то само учинило. Најважнија – по будућност политичких процеса у Србији, макар – јесте чињеница да ова студија Центра за евроатлантске студије не представља само анализу стања у Србији већ и директан позив на акцију.

И тиме се – тим позивом на акцију спречавања ширења руског утицаја у Србији – савршено уклапа у захтев Дејмона Вилсона, извршног потпредседника јако утицајног вашингтонског Атлантског савета, изречен још у октобру 2014. године у тексту „Путинов балкански гамбит“, у коме се констатује да се „Русија враћа у југоисточну Европу, покушавајући да искористи своје религиозне и културне везе (’мека моћ’ – прим. аут.) како би блокирала државе региона у њиховом приступању европским и трансатлантским институцијама“, и такође позива на акцију: „Део стратешког одговора којим ће се Путин одвратити од даље агресије треба да буде концентрисани трансатлантски напор да се консолидује Балкан… У одсуству обновљене трансатлантске стратегије, можемо да изгубимо југоисток Европе баш као што ризикујемо и губитак истока Европе.“

Јелена Милић„Потребно је да се на Западном Балкану“, препоручује на том трагу сада ЦЕАС, „а у Србији поготово због посебних околности на које Москва рачуна, уложи више ресурса у циљу превентиве и редуцирања свих негативних ефеката продора руске меке моћи и других облика деловања званичне Москве.“ Запад би, препоручује ЦЕАС, морао да заоштри своју политику према Србији уместо да јој попушта („Што званични Београд више флертује са Кремљом, то политички Запад све више спушта стандарде у нади да ће тако привући Србију у своју орбиту … Западна међународна заједница би морала што пре престати са снижавањем стандарда и очекивања у процесима интеграција … без обзира на нове геополитичке трендове и изазове са којима се сусреће“) што ће рећи, више штапа, а мање шаргарепе, а све у циљу да се – цитирамо – „стане на пут“ овом забрињавајућем тренду приближавања Русији уместо потчињавања Западу. Уколико пак са таквим трендом настави, Вучићу се прети да ће доживети судбину Слободана Милошевића: „Не треба сметнути са ума да је Србија већ једанпут у недавној историји погрешно изабрала правац самозаваравања… Владајући политички естаблишмент сада дискредитује сва добра постигнућа петооктобарских промена, које су Србију бар извеле на прави пут. Досадашњи опасни ефекти руске меке моћи у Србији не би били ових размера да их не омогућавају и владајуће структуре у Србији (и сад обратите нарочиту пажњу – прим. аут.), због чега се они морају хитно узети у разматрање и почети заустављати.“

Препорукама Јелене Милић и њеног ЦЕАС-а на тежини – осим тога што је НАТО финансијер ЦЕАС-а – даје и то што је ова студија „настала у оквиру пројекта ’Реформа сектора безбедности у Србији и интеграције’ који је подржала Фондација браће Рокфелер“ – иначе, доказани параван за активности ЦИА током Хладног рата – а израду студије о руском утицају у Србији „делом је подржала и амбасада Сједињених Америчких Држава у Србији“.

И приде се не сме изгубити из вида и да је Иницијатива младих за људска права, у свом кратком саопштењу, и сама позвала на акцију на коју позива и ЦЕАС: „Иницијатива младих даје пуну подршку Јелени Милић и ЦЕАС-у, и позива све НВО да се укључе у акцију смањења руског утицаја у Србији.“ При чему је међу финансијерима Иницијативе, како су већ писали и „Печат“ и „Политика“, поред Фондације браће Рокфелер, и Национална задужбина за демократију (НЕД), организација званично основана пре тридесетак година како би наставила да ради јавно оно што је ЦИА дотад радила тајно.

ПРЕПОРУКЕ СОЊЕ БИСЕРКО Најзад, нису у овај бој против нарастајућег руског утицаја у Србији ЦЕАС и Иницијатива ступили сами са својим америчким спонзорима. У томе имају подршку и Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соње Бисерко, који има исте спонзоре и који истовремено – отуда и предвидљива помисао да је реч о синхронизованој акцији – издаје зборник радова „Потка српског идентитета – антизападњаштво, русофилство, традиционализам“ и организује јавне дебате, досад у Београду, Нишу и Новом Саду, у склопу пројекта „Српски идентитет у 21. веку“ који „Хелсиншки одбор реализује уз подршку Фондације за отворено друштво“ Џорџа Сороша.

И у овом зборнику радова – морали смо и то да прочитамо – упозорава се на „обновљене империјалне амбиције и реваншизам“ Русије, која „у том циљу не бира средства с тим што сада веома успешно користи механизам меке моћи, посебно у Србији. Балканска експанзија Русије одиграва се у тренутку кад су земље у региону неконсолидоване, рањиве, недовршених идентитета и стога подлежу утицају и притисцима“. „Као стратешки важна тачка према Европи, Србија је у виђењу Кремља, како се чини, погодна да постане ’огледно добро’ на коме би се укупна растућа моћ Русије успешно манифестовала“, наводе у заједничком тексту („Руска мека моћ у експанзији“) Соња Бисерко и Сешка Станојловић, наводећи да се Србија „још увек колеба у геостратешкој оријентацији“ при чему је опасност да ће се поколебати на погрешну страну (са становишта аутора зборника и њихових финансијера) утолико већа јер „последњих година расположење грађана за улазак у ЕУ постепено опада, да би према најновијим истраживањима Канцеларије за европске интеграције Владе Србије пало на само око 40 посто“. „Треба очекивати да ће руска ’мека моћ’ сигурно расти и да ће бити све осмишљенија и није искључено да, у одсуству западног присуства, може да има све већи одјек међу грађанима Србије“, констатује се поприлично невесело а чита са једнаким задовољством.

Соња БисеркоЗакључци и препоруке? Укратко, потребно је ставити читав Балкан под америчку шапу, а то значи, са Балкана избацити сав руски утицај. Речима аутора зборника: „Стабилизација Балкана није могућа без свеобухватног и што бржег заокруживања безбедносног, политичког и економског оквира. За регион је од суштинске стратешке важности да буде под истим кишобраном како би се спречило његово распарчавање на више интересних сфера које би служиле за надметање великих сила… Треба убрзати европске интеграције за све земље региона како би се зауставили регресивни трендови који прете окретању Русији. Неуспели и неодговорни лидери због своје корумпираности и ауторитарности већ траже подршку Москве која им то радо пружа. Србија спада у важан руски пункт… Имајући у виду још увек нестабилну оријентацију Србије евроатлантским интеграцијама, неопходно је убрзати њено институционално везивање. Украјинска и мигрантска криза показале су фрагилност западне политике на Балкану, и зато је неопходно чвршће везивање региона за евроатлантске институције.“

Додајмо овоме да се и у најновијем „Хелсиншком билтену“ (бр. 125, мај 2016) говори о нестабилној оријентисаности Србије евроатлантским интеграцијама: „Уколико премијер настави са двоструком игром и балансирањем (и Русија и ЕУ), Србија ће брзо завршити у ћорсокаку, што значи већу сарадњу са Русијом и одлагање европске будућности.“

СТРАТЕШКА СЛАГАЛИЦА Е, сад. Као што већ рекосмо и показасмо, све ове анализе застрашујућег раста руског утицаја у Србији садрже и позив, мање или више експлицитан, на сузбијање тог утицаја и његових главних актера. Тај позив није упућен српској јавности – она је безнадежно наклоњена Русији – нити актуелним властима које су и саме окривљене за ширење непожељног утицаја Русије (уместо да, јел’, шире љубав према америчким притисцима, бомбама и отимању делова земље) већ је позив упућен, јер и нема коме другом, онима који су и најзаинтересованији да Русије на Балкану не буде уопште. И који против Русије већ раде увелико што, уосталом, сасвим уверљиво демонстрира и текућа НАТО војна вежба у Пољској, „Анаконда 16“. Имајући у виду и ту вежбу, и недавно активирање антиракетног штита у Румунији, и почетак изградње сличног штита у Пољској, и увлачење Црне Горе у НАТО и протесте у Македонији и у Републици Српској у чију је организацију своје прсте уплео и Џорџ Сорош, неформални амбасадор америчког интереса у читавој посткомунистичкој Европи, нема места сумњи да ће се на дневном реду наћи и Србија. О томе смо већ писали, то смо већ најавили. Извештајима ЦЕАС-а и Хелсиншког одбора исцртана је сада мета какву смо и предвидели, а није је било тешко предвидети.

Нов моменат у овој геостратешкој слагалици – у којој се све, баш све врти око борбе Америке против Русије, а све остало представља пуки изговор и маску – нов дакле моменат, уочен захваљујући оним позивима на акцију против ширења руског утицаја у Србији, представљају замеци спонтаног окупљања разноразних грађанистичких активиста који привидно немају баш никакве везе са америчким наумом да отерају Русе и њихове савезнике са Балкана већ су тобоже руковођени, ти грађанистички активисти, племенитим побудама да нам свима буде боље и да живимо у демократском и правно уређеном поретку у коме ћемо процветати као што смо – зар не? – процветали и после 5. октобра 2000. који нас је, како то лепо рече ЦЕАС, „бар извео на прави пут“, а он се сада налази под (недопустивом) ревизијом…

ne-davimo-beograd-2-low-res-1ДОЛАРСКИ АКТИВИСТИ Елем, „спрема ли се грађански покрет у Србији?“, пита се овог уторка радио који је основала ЦИА, Радио „Слободна Европа“, наводећи примере иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ на чији је позив на протест – због нелегалног рушења у Савамали – „више хиљада грађана изашло на улице“, „Подржи РТВ“ која је „успела да мобилише грађане који су се окупили да изразе незадовољство политичким притисцима на јавни сервис Војводине“, „сличан пример показује и Ниш, где су се грађани побунили против партијског кадрирања у јавним предузећима“, а „у ред су стали и грађани Краљева који су на последњим изборима у локалној скупштини обезбедили пет мандата представницима асоцијације ’Локални фронт’ који се боре против корупције и траже транспарентност локалних власти“. „Да ли ови примери показују да се у Србији спрема нови, грађански политички фронт који тражи промене?“, пита се „Слободна Европа“ у опширном прилогу о грађанима-политичарима окупљеним мешавином племенитих и комуналних мотива. Па се цитира Ђокица Јовановић из Удружења председника скупштина станара, „чији се активисти боре за грађанску контролу јавних предузећа у Нишу“, који „каже да су промене система неопходне“, новинарка из иницијативе „Подржи РТВ“ Сања Кљајић „наглашава да се у Србији тренутно урушавају демократске институције“, Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања надовезује се оценом да је „урушавање институција делом резултат корумпиране државе“, „Владимир Маровић из краљевачког ’Локалног фронта’ сматра да је формирање грађанског фронта у Србији неопходно“ јер је „претећа моћ власти и трагична немоћ опозиције са друге стране. Ни једна ни друга опција свакако нам не одговарају и мислим да су обе опције истрошене када је у питању добробит самих грађана. И то је још један разлог зашто се нужно намеће грађанско самоорганизовање“, а на све то се, закључком, надовезује Андрија Стојановић из иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ који „наглашава да овакав савез не би смео изневерити очекивања грађана“: „У овом тренутку треба почети промишљање и рад на идеолошком, идејном увезивању тих иницијатива из којих ће настати конкретне акције и решења за проблеме на локалу, а након тога и на нивоу државе.“

Све дакле делује као низ аутентичних иницијатива људи које су на акцију покренули локални проблеми, прави, како би то Американци рекли, grassroots покрети изникли одоздо, из народа. Да ли је баш тако? Да ли је реч о аутентичном народном бунту који покрећу независни појединци?

Извесну сумњу у овако невино, а уз то и романтично објашњење уноси податак да је домаћин трибине „Грађанска самоодбрана“, о којој је амерички Радио „Слободна Европа“ имао цитирани опширан прилог, било Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), што је „Слободна Европа“ пропустила да спомене у свом извештају; пропуст утолико интересантнији што су финансијери НДНВ-а већ спомињани НЕД и Фонд браће Рокфелер, покровитељи оних извештаја о расту руског утицаја у Србији и (америчкој) потреби да тај утицај нестане без трага.

Сумња постаје утолико јача чим се мало провери независност оних независних локалних активиста. Чини се, наиме, да и нису баш толико независни, да и није само реч о „неколико грађанских иницијатива, насталих независно једна од друге у разним деловима земље и различитим поводима“, „нека врста грађанске самоодбране од дегенеративних политичких и друштвених процеса који угрожавају људска и грађанска права, владавину права, медијске слободе…“, како их је у позиву на трибину представио НДНВ.

Нови Сад РТВЂокица Јовановић из нишког Удружења председника скупштина станара, тако, био је 5. маја први говорник на семинару Хелсиншког одбора за људска права у Србији, одржаног „у оквиру пројекта ’Српски идентитет у 21. веку’“ – у оквиру тог пројекта изашао је и цитирани зборник радова „Потка српског идентитета – антизападњаштво, русофилство, традиционализам“ – „који се реализује уз подршку Фондације за отворено друштво“ Џорџа Сороша, а учесник је, говоримо и даље о Ђокици Јовановићу, и пројекта „Против заборава“ Центра за културну деконтаминацију међу чијим финансијерима је, опет, Сорошева Фондација за отворено друштво. Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (Бироди)? Биродијев партнер је, ех, поново Фондација за отворено друштво, што се и може пронаћи на интернет сајту Биродија. Владимир Маровић, „Локални фронт“ из Краљева? Донатори нису наведени, али медијску подршку му, истиче „Локални фронт“ на свом сајту, пружа „Истиномер“, иза кога (наводи се на сајту истиномер.рс) „као непрофитног пројекта, стоји удружење грађана ЦРТА из Београда“, при чему су донатори тог удружења, поново, Сорошева Фондација за отворено друштво, Фонд браће Рокфелер, НЕД, УСАИД, амбасада Велике Британије у Србији… Андрија Стојановић, „Не да(ви)мо Београд“? Оснивач је удружења грађана „Тачка комуникације“ међу чијим су партнерима и УСАИД и „Траг фондација“, а „Траг фондацију“ финансира, поред осталих, и Фондација браће Рокфелер… Додајмо да је „Не да(ви)мо Београд“, баш као и иницијативу „Подржи РТВ“ уосталом, баш као и борбу против руског утицаја у Србији, подржала и већ спомињана Иницијатива младих за људска права, међу чијим финансијерима су, као што већ рекосмо, и НЕД и Фонд браће Рокфелер…

Све у свему, евидентно је да су везе међу оним независним грађанским активистима заправо поприличне, из чега се и рађа основана сумња да ово њихово окупљање и није тако спонтано као што нам се представља. Узимајући пак у обзир чињеницу да их повезују управо они који би да Србију лише сваке везе са Русијом осим ако та веза није преко нишана, збиља је тешко одупрети се утиску да су грађанисти баш сада активирани како би припомогли, што свесно што несвесно, остварењу америчких циљева који с нашим интересима, па и прокламованим интересима активираних грађаниста, имају везе утолико што су им по правилу супротстављени директно.

После нове демократске опозиције Србије чијем смо окупљању присуствовали после недавних парламентарних избора, догађа ли нам се сада и формирање модификоване верзије некадашњег Отпора, као тачке окупљања свих оних корисних идиота – већином добронамерних а незадовољних појединаца, иначе, несвесно упрегнутих у корист туђег интереса – које већ нису успеле да окупе партије демократске опозиције Србије? Понавља ли нам се историја наших заблуда? Забога, ваљда смо нешто успели да научимо из сопственог искуства, а и Русија (и Кина, не заборавимо је) данас, срећом, није оно што је била пре 16 година…

 

5 коментара

  1. слободан

    Мој колега,демократија је,
    љуби цуру,не питај чија је.

    И,нисам мајстор да направим буре,
    ал сам мајстор да освајам цуре.

  2. РАДОСЛАВ

    ЗАШТО РУСО ФИЛ ЗАШТО СРБО ФИЛ?? Ако смо генетски славени ако нам је иста вера православна ако нам је ћирилица исто писмо и ако нас у целој историји увек исти нападају и рат воде увек али баш увек против СРБА И РУСА онда је нормало дасмо заједно у одбрани од истих АНГЛО-САКСОНАЦА и њихових сателита.

  3. Bas se autor potrudio…sa frazom”E,sad.”,(PROMENA TOKA RAZMISLJANJA…),cve vise lici na Zeljka Cvijanovica,koji vise ne lici na sebe…jer nema vise svoj stav.
    Sa kolicinom informacija,kvantitativno,autor lici na Bakareca,koji je jedan cudesan lik,koji je do juce najbrutalnije omalovacavao Vucica,a sada ga na najbrutalniji nacin-hvali!
    SHVATLJIVO,ZAR NE…ali kako shvatiti ARHITEKTU ILI GRADJEVINSKOG INZENJERA, Bakareca,koji je imao ARGUMENTE protiv Beograda na vodi,sprdao se…a sada cuti?
    KAKO JEDAN ARHITEKTA ZACUTI,SA AGRUMENTIMA, A PROJEKAT SE NECE MENJATI???
    I sada arhitekti Bakarecu ne smeta Beograd na vodi…
    NEOBJASNJIVO!
    Dakle,SAVAMALA,kao deo projekta Beograd na vodi,jeste povod sa svasta ,pa i za PATKICU.
    Zasto se plasimo patkice a ne bagera,ciji su da su?
    Zasto neko ne objasni detaljno rusenje Savamale?
    Zasto autor ne vidi da Vucic nije samo Vucic.
    A sta ako PATKICA srusi Blagojevica?
    A sta ako PATKICA srusi Vesica…i mnoge ZUTE,koje Vucic apsolutno stiti.
    MOZDA JE I VUCIC ZUTI?
    ILI JE SAMO PATKICA ZUTA?
    Ili volimo ZUTU stampu,da nam farba realnost?
    Da nisam Srbin,zlonamerno bih umro od smeha za Srbijom,ovako,umrecu dobronamerno,zbog tuge,koliko smo pokvareni,podmitljivi,bez kicme,prevrtljivi i glupi…i ne zelimo da vidimo prave uzroke sopstvene propasti.
    Nije Vucic uzrok srpske propasti,NIJE NI PATKICA…
    ALI SHVATIMO,OBOJE SU NA ISTOJ STRANI…SA RAZLICITIM ULOGAMA!

  4. Manju demokratiju ima Amerika nego Rusija. Ali plaćenici ne gledaju to. Sama faca Milićke i Biserko,tera me na povraćanje. Nikada nisam voleo plaćene darodajke.

  5. Tacno,… ali sta se cini godinama na ovom planu, imali smo iskustvo sa globalisticnkim nesnosnim mirisom,…jesmo li sta naucili, znamo li da kontramo….samo prica…..i to je nesto, ali nedovoljno….

    Nego, gosn Vucela , Vi ste zaghovornik renesanse Srbije i jacanje nase otadzbine Srbije, slazemo se svi.
    Ne volite Jugoslaviju, normalno , bilo je grsaka, tada je bilo dobrih ali i losih stvari, pa se u Beograd naselio sav sljam iz nekadasnjih republika, koji prikriveno pokusavaju da i dalje vladaju Srbijom, kao da jeovo Jugoslavija?

    Vi bi mogli konretno da odigrate za Srbiju, bar jedno poluvreme,….prvo je da se stadion JNA vrati Vojsci Srbije jer jenaslenica i vlasnik, a JNA je nastala iz Vojske Kraljevine/Knezevine Srbije….nekada bilo, …sad so mi naslednici imovine, dosta nas cerupaju.
    Imamo tendeciju u drzavi i sportu da svez izbegao kadar iz Jugo republika i dalje umislja kao da je Srbija Jugoslavija?… prema tome hvataju se za svaku jugoslovensku rec….????

    Za pocetak je potrebno da se JSD Partizan u svo uvazavanje preimenuje u sporstko drustvo Srbije, jer je u Srbiji i Srbija je gradila to zdanje i red je da se jednom cuje glas Srbije i da se nazovu sve kljucne institucije sa prefiksom Srbija/Srpski….i da se klone svi foliranti iz bivsih republjika….
    Dakle nema Jugoslavje, svaka joj cast, sada je Srbija i trebalo bi da se kljcne institucije nazuvu po zemlji u kojoj su, nekada Jugoslv\avija, danas Srbija.

    Lepa je bila Jugoslavija , svi su pobegli od Jugoslavije samo je ponosna Srbija cuvala i cuba ponos i Jugoslavije i Srbije, neka tako ostane.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *