Исцелитељ из Кремља

Милорад Вучелић / главни уредник

Познато је да Русија полако, али енергично исцељује свет од неправди и суровог диктата једне велесиле која већ три деценије, углавном силом, а ређе милом, ради по свету шта јој и када јој падне на памет. Болесни се, природно, радују помоћи у оздрављењу, а они који сеју болести, бомбе и заразе озбиљно се љуте. Дакле, то јесте познато, али непознато је оно чиме је медијски недавно била засута српска јавност, па су њој, али и целом свету, наметнута била нека шокантна питања која сада, у наставку текста, наводимо.
Да ли је председник Русије Владимир Владимирович Путин само обичан лекар или специјалиста? Да ли је он биоенергетичар, травар, нутрициониста или пак упражњава неку другу грану алтернативне медицине? Где Путин ординира и да ли је тачно да му је ординација у самом Кремљу, или је у његовој резиденцији, те да ли се прегледи и дијагностицирања одвијају увек пред телевизијским камерама? Којим данима прима пацијенте и ко издаје упуте за преглед код њега? Бави ли се руски председник било чиме другим осим медицине и обавља ли он било какав државнички посао?
И на крају крунско питање: од чега болује српски премијер Александар Вучић, обавља ли и он неки државни посао и брине ли он о било чему другом сем о сопственом здрављу? Јер да не болује од нечега, зашто би се у Москви сретао са познатим исцелитељем Путином и о чему би њих двојица причали ако Путин није лекар, а Вучић није оболели? Па, неће се ваљда са Путином причати о највећим државним питањима и геополитичким проблемима Балкана и о положају Србије! Зна се где се и са ким се о томе прича!
Лако је погодити да су у добром делу наших медија ова питања постављена после сусрета Путина и нашег премијера Александра Вучића у Москви. Забављени и напросто преокупирани трагањем за одговорима на ова питања, ни уредници ни директори јавног телевизијског сервиса нису нашли за сходно да извештај о државном сусрету на највишем нивоу уврсте на централно место у информативним емисијама. Мало је фалило па да се овај извештај сврста у неку специјализовану емисију о здрављу.
Укратко, да није било речи о Вучићевој наводној болести и наводном прегледу, бројни медији у Србији не би се ни бавили сусретом Путин–Вучић. Али то је само део истине.
Опште је познато да на хиљаде баснословно плаћених аналитичара и кремљолога досад нису предвидели ниједан битан Путинов политички и државни потез, као и то да су се баш сваки пут њихови политичари нашли затечени оним што су он и Русија учинили. Из целог света нису то могли да учине, али су зато наши аналисти и уредници медија лако и брзо проникнули у Путинове науме. Путин је, наиме, по њима, примио Вучића са списком предлога за састав српске владе и није се задржао само на министрима него је зашао и у дубину и предложио и неке државне секретаре и ниже чиновнике у одређеним министарствима. Интимно је признао Вучићу да не може просто да заспи а да не стави неко име на списак и на тај начин олакша Вучићу посао. Тако, каже Путин, пукне му дан и пошто нема нарочитог посла, а по нашој народној пословици беспослен поп и јариће крсти, он кадрује по Србији и помаже Вучићу, а при томе још жели да све то обзнани пред телевизијским камерама. Тако је миц по миц Вучићу саставио и издиктирао састав целе владе, што српски премијер, као познати нерадник, иначе обожава.
Шалу на страну, ако је о шали уопште реч, највећи део политичке јавности и медија у Србији учинили су све да уситне и минимализују огроман значај сусрета нашег премијера са највећим државником времена у којем живимо, о чему се подробније можете информисати из текста Николе Врзића „Порука Владимира Путина“ у овом броју „Печата“.
Овим поводом нису изостали ни више него необични, али карактеристични коментари једног од избора до избора прелетача посланика који се још увек издаје као независни аналитик. Он је упорно пребацивао српском премијеру одсуство руске подршке и на том одсуству покушавао да гради и уједињује патриотски опозициони блок. Имао је претензије, овај наш посланик, да попут Маркса некада, сада сачини Манифест патриотског блока. Ни мање ни више. Руски фактор је био високо позитивно вреднован и значајан, а његово учешће и присуство на Балкану и у Србији од битне важности. Помислио би неко да иза тога стоји озбиљан увид и вредносна процена заснована на некој методолошкој апаратури а изнад свега и некакво чврсто уверење. Међутим, наш новопечени посланик и аналитик ујединитељ сада се осећа изневереним – од Русије и Руса. Путин се срео са Вучићем и на тај начин га подржао а изневерио њега – Ђорђа Вукадиновића. Нека је то од највеће или велике користи за Србију, али Руси и Путин нису испунили његова очекивања и морају се стрпати у кош лоших. И не само то, Путинова подршка је сада само разлог да се, и без њихове помоћи, сруши Вучић, а никако шанса да се преиспита властити став, изврши анализа прилика и установи могућа грешка у закључивању.
Багери и фантомке у Савамали са правом изазивају пажњу и јавни интерес и траже званично разрешење. То право је непобитно.
Невоља је у томе што у тој бризи за дешавања у Херцеговачкој улици у Београду предњаче они који су на почетку овог миленијума багером, рушењем и паљењем Скупштине Србије, као легално подигнутим објектима, обележили свој долазак на власт. Над фантомкама се највише згражавају они који су их навукли огрезлим криминалцима да би отели или ликвидирали дојучерашњег шефа државе. Због њих и њихових недела које су још називали „револуцијом“ нас и данас прогоне авети двехиљадитих а не деведесетих. Западне ли их, поново ће дозвати и багере и фантомке не би ли реализовали пројекат звани „6. октобар“. Западне ли их, поново ће подићи и злогласну црну Сорошеву песницу на све оне који су били и остали за правну државу и владавину закона и институција. Треба само гледати са колико непоштовања и ниподаштавања данашњи истеривачи правде последњих година говоре о српском Уставу, па ће њихова искреност у залагању за правну државу и поштовање уставног поретка бити јаснија.