Фантом из нуклеарке

КО ВЛАДА УКРАЈИНСКОМ ЕНЕРГЕТИКОМ

Пише  ЗОРАН  МИЛОШЕВИЋ

Стручњаци за енергетику упозоравају, поводом информација да је фантомска приватна компанија преузела контролу над нуклеарним централама у Украјини, да онај ко контролише 50 одсто државне електричне енергије контролише и сву привреду

Власт у Кијеву разгневила је синдикате и раднике енергетског сектора потезима који, како они верују, воде ка томе да се национална компанија „Енергоатом“, под чијом су надлежношћу нуклеарне електране ове земље, прода новој фирми обавијеној велом тајне ЗАО СП „Укрелектроват“.

Синдикат и радници украјинских централа већ су штрајковали 26. априла и 31. маја 2016. године. Око 2.000 радника „Енергоатома“ планирају, како кажу, и напад на зграду председника и премијера Украјине, јер су узнемирени и збуњени ћутањем надлежних, при чему јавност упозоравају да може доћи чак до нуклеарне несреће са несагледивим последицама. Синдикалци мисле да власт ради на томе да се „Енергоатом“ доведе до банкрота и прода. Као аргумент за ове тврдње износе предлог закона подељеног посланицима Врховне раде (парламента) о продаји „Енергоатома“ приватном сектору, при чему је министар енергетике хтео да превари синдикат. Наиме, са запосленима и синдикатом овог предузећа припремио је предлог новог закона, који су радници прихватили, а Ради је на усвајање поднео неки други, потпуно измењени. Тај предлог пак предвиђа да уколико „Енергоатом“ не може да плати дугове, мора да прода део акција повериоцима како би избегао затварање. Све, дакле, иде ка томе да нова и тајновита компанија постане власник „Енергоатома“, чиме би стекла и контролу над целокупном нуклеарном енергијом у Украјини.

[restrictedarea]

ОДАКЛЕ ДУГ „ЕНЕРГОАТОМУ“? Синдикат „Енергоатома“ мисли да су дугови према ЗАО СП „Укрелектровату“ вештачки створени, тј. дугови су сумњивог порекла, при чему је ова компанија непроверљива, фантомска фирма. Друго питање је у чијем интересу „Укрелектроват“ ради?

Према подацима украјинских медија све је почело 1996. године када је „Енергоатом“ потписао уговор са офшор-компанијом из САД „Еј-Си-енерџи холдинг“ о достави нуклеарног горива, при чему није у потпуности платио услуге. Ова фирма је дугове „Енергоатома“ у износу од 100.000 долара продала 2000. године компанији „Укрелектроват“ која је дуговања покушала да наплати преко суда. Пресудама бројних судова, при чему на рочишта правни заступници „Енергоатома“ нису ни позивани, дуг је са каматама надуван на нешто више од пет милиона долара. Године 2012. суд је обавезао „Енергоатом“ да плати ову суму, али пресуда није могла да се изврши због мораторијума на банкротство „Енергоатаома“. Јануара ове године украјинска Врховна рада је укинула овај мораторијум, али је председник Порошенко уложио вето на овај закон. После тога „Укрелектровату“ је успело да заплени рачуне, тј. новац компаније.

Украјински синдикалци истичу да се ради о криминалној схеми која је довела „Енергоатом“ до ивице опстанка, јер му је, на основу захтева приватне компаније, а због дуга од пет милиона долара (што је смешна сума у овом послу), заплењен сав новац у износу од неколико милијарди долара. Сумњу изазива не само неоправдани раст дуга за 50 пута, већ и компанија „Укрелектроват“ са непознатим власницима. Суштина је у томе да ко стекне контролу над „Енергоатомом“ стиче контролу над Украјином. Ко влада електричном енергијом у Украјини може да диктира услове свим осталим предузећима и грађанима.

КО СУ ТАЈНИ ВЛАСНИЦИ? У Украјини постоји неколико верзија о томе ко је стварни власник компаније „Укрелектроват“. Прво се тврдило да иза свега стоје Арсениј Јацењук (премијер Украјине, 2014–2016) и главни спонзор његове партије Николај Мартиненко, који је више година водио Комитет Врховне раде за питања енергетског сектора, нуклеарне политике и нуклеарне безбедности.

У антикорупционој емисији („Наш новац“) телевизије ZIK, коју води Денис Бигус, емитованој средином априла изнета је сасвим другачија верзија. Наиме, налог за заплену акција „Енергоатома“ потписао је актуелни председник Украјине Петро Порошенко. Зато експерти мисле да иза свега стоје локални олигарси и Американци. Овај став подржавају и синдикалци, који говоре да иза свега стоје „интереси наших олигархијских структура повезаних са Американцима“. „Амерички траг“ је заиста вероватан. Компанија која треба да преузме „Енергоатом“, што је за неверицу, регистрована је у Дњепропетровску и води се као „Украјинско-америчко предузеће са страним инвестицијама“ са седиштем у једном приватном стану. Поред тога, познато је да Американци већ низ година покушавају да истисну „Росатом“ са украјинског тржишта, јер желе да продају своје гориво нуклеаркама у Украјини, а такође да у Чернобиљу изграде властита складишта за чување потрошеног нуклеарног горива. На овом послу се посебно ангажовала америчка компанија „Вестингхаус“, која се бори да потисне Русе из овог посла, тврдећи да је руска технологија небезбедна, при чему је стварност сасвим супротна – гориво „Вестингхауса“ је већ више пута изазивало различите хаварије. Ипак, према подацима начелника за нуклеарну безбедност јужних украјинских нуклеарних централа Владимира Ростовског, Украјина у шест централа користи америчко гориво, а према плану до 2018. године све нуклеарке треба да пређу на ово гориво. Поред тога, почетком 2016. године Украјина је потписала са Американцима уговор о изградњи централног складишта за чување потрошеног нуклеарног горива, како би престали да користе услуге „Росатома“. Уговор је потписан са америчком компанијом „Холтек интернешенел“, а место за складиште је, како смо већ поменули, Чернобиљ. Уговор није обелодањен, али се незванично сазнаје да „Енергоатом“ треба да плати Американцима 300 милиона долара за опрему до 2020. године.

„Енергоатом“ нема новца за инвестиције које захтевају Американци. Зато влада Украјине иде на опцију приватизације, а потом на подизање цене струје, која је тренутно најнижа у Европи.

ОПАСНОСТ ОД НОВОГ ЧЕРНОБИЉА Проблеми са украјинским нуклеарним централама почели су са обуставом преузимања потрошеног нуклеарног горива од стране руске компаније „Росатом“ због неплаћања, саопштио је директор ове компаније Олег Крјуков, додајући: „Ово је криминална и корупционашка схема. Овако није било чак ни 90-их година прошлог века, када је украјински ’Енергоатом’ такође имао велике дугове, али влада није дозволила заплену рачуна.“ Директор „Росатома“ је уверен да ће се сарадња наставити уколико Кијев измири своје обавезе.

Систем сарадње је следећи: Кијев годишње Русији плаћа 160 милиона долара за преузимање и прераду потрошеног нуклеарног горива, а прва рата се плаћа у мају, што се није догодило, па Русија није преузела гориво. Тако се појављује проблем чувања радиоактивног потрошеног нуклеарног горива. Украјина нема техничких могућности за стално чување овог горива, већ само за привремено, у чију функционалност сумњају стручњаци за атомску енергију будући да су из украјинског „Енергоатома“ отишли стручњаци, те да нема новца да се оно ремонтује како би на дужи рок чувало потрошено нуклеарно гориво. Према познатим плановима Украјина је хтела да изгради привремено складиште 2012. године, али је све одложено услед недостатка новца.

Други проблем је плаћање услуга „Росатому“. Наиме „Енергоатом“ има новца, али је он заплењен (као и део имовине). Заплена је извршена на захтев „Укрелектровата“ ради исплате дуга од пет милиона долара, чиме је фактички блокиран рад највеће украјинске енергетске компаније. Поред тога, Русија неће доставити ново нуклеарно гориво уколико Украјина не плати.

Треће, уколико се не реши питање складиштења потрошеног нуклеарног горива и доставе новог, појављује се питање безбедности како објеката тако и становништва, јер може доћи до несреће са несагледивим последицама не само за становништво Украјине. Портал vz.ru консултовао је стручњаке за нуклеарну енергију који су потврдили да све иде у прилог тези да ће се у Украјини догодити други Чернобиљ.

Украјинци решење виде у обустављању рада нуклеарних централа, тј. због штедње нуклеарног горива почели су да заустављају њихов рад, под изговором ремонта. Тренутно (стање од 30. маја 2016) од 15 украјинских нуклеарних блокова девет не ради. Све иде ка томе да ће украјинске нуклеарне централе престати са радом, а оне обезбеђују од 50 до 60 одсто електричне енергије ове земље.

[/restrictedarea]