Почетна / Друштво / ЗОНА СУМРАКА – Хулигани, држава и друштвени консензус

ЗОНА СУМРАКА – Хулигани, држава и друштвени консензус

Филип Родић ЗонаПише ФИЛИП РОДИЋ

Наплата пореза је једна од суштинских компетенција државе. Држава и само држава мора да наплаћује порез, а грађани порез морају да плаћају. Препуштање некоме другоме да порез наплати, или немогућност наплате показали би недвосмислено да је држава постала немоћна. Исто је и са насиљем. Један од основних прерогатива државе је монопол на насиље и због тога не сме ни по коју цену да било коме препусти ту могућност. То би значило крај државе

Доскорашњи премијер, а одскорашњи мандатар за састав нове владе, Александар Вучић јавно је ових дана изјавио да држава нема „довољно снаге“ за борбу против хулиганизма, јер за то не постоји неопходан друштвени консензус. „Ако ме питате зашто немамо довољно снаге за то, па немамо довољно снаге зато што је потребан друштвени консензус за неке ствари“, рекао је он на конференцији за новинаре 24. маја и додао да о томе „ни реч“ није написао у свом експозеу, иако је део о борби против криминала и корупције „већ завршио“.

„Није то тешко питање у смислу опредељења у ком би вам сваки идиот од политичара изговорио: ’Да, наша борба против хулиганизма је потпуно јасна ствар, то ћемо ми да спроведемо’ и на крају ником ништа. Веома је тешко да о томе говорим. Ако о томе будем говорио, то ће значити да ћемо то да спроведемо, ако не, извинићу се свима за то што немамо довољно снаге да то урадим“, рекао је Вучић.

[restrictedarea]

Политичар оваквог калибра никада не би смео себи да дозволи да нешто попут наведеног каже, и то из више разлога. Прво, спорно је његово помињање „друштвеног консензуса“. За разлику од политике прикључивања Европској унији, у коју се он заклиње, или потписивања разних споразума са НАТО, око којих заиста не постоји друштвени консензус, и где је за прво друштво заиста дубински поларизовано и подељено, док се овом другом већински жестоко противи, код питања борбе против хулиганизма тешко да би могло постојати неко неслагање у народу. Ко би при здравој свести икада могао да каже да се противи борби против хулиганизма? Осим, наравно, самих хулигана, али они нису мерило здраве свести. Борби против овог феномена могли би, евентуално, да се супротставе неки моћни људи који имају интерес у постојању оваквих група, али они свакако не могу припадати држави, и ако такави, хулигани с краватама, постоје, држава им се мора свим силама супротставити и са њима се најбруталније обрачунати. Или, ако нема снаге за то, да их пусти да наплаћују порез.

Друго, ако не постоји консензус у самој власти, захваљујући мандату који је добио од народа и убедљивој победи на изборима Александар Вучић, ако жели, може да га створи. Довољно је да за то именује петоро министара – унутрашњих послова, правде, образовања, културе и спорта – који се слажу са неопходношћу искорењивања ове појаве и који би кроз своје ресоре озбиљно радили на решавању проблема. Ако је претња толика да 25.000 полицајаца у униформи, колико их има по званичним подацима од пре две године, не може да се избори са овим, онда је држава у озбиљној опасности и можда би у помоћ требало позвати војску и увести ванредно стање. Ако претња није толика, онда ми већ располажемо неопходним механизмима за борбу против ње и само их је потребно доследно спроводити. Не морамо ни да измишљамо посебну стратегију, можемо је пресликати из држава које су се избориле са хулиганизмом, попут Велике Британије. За ово је потребно ефикасно правосуђе, а ми га већ имамо, будући да је оно један од основних предуслова за чланство у ЕУ којем стремимо. Јесмо ли спремни, или не да започнемо преговоре о поглављима 23 и 24? Да ли нас на том пољу блокира Хрватска, или наше лоше судство?

На крају, да ли је могуће да је пошаст хулиганизма у Србији проблем већи од свих економских, спољнополитичких и других друштвених питања са којима се земља суочава, против којих се бори, а за које има места у мандатаровом експозеу? Ако јесте, зашто Вучић није и ово питање уврстио у свој програм? Зар не би требало да се и најтежи проблеми нађу негде у експозеу, ако не већ на првом месту? Ако није, како је могуће да држава има снаге и потребан друштвени консензус за решавање заиста тешких и тежих питања од хулиганизма, а да за ово нема? Управо због тога што мислимо да хулиганизам није највећа претња по наше друштво, верујемо да држава (са или без друштвеног консензуса) мора да заузме чврст и бескомпромисан став с тим у вези. Да ли је могуће да су хулигани јачи од државе, а њихове вође јаче од премијера? Како год било, и каква год да је ситуација, држава проблем хулиганизма мора да реши да би остала држава.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *