Све за мене, ништа за друге!

Шта нам говори документарац „Реквијем за амерички сан“

Ноам ЧомскиПише Владислав Панов

Цитирајући суштинску мудрост о капитализму чувеног економисте Адама Смита изречену још пре два и по века, данашњи је бард међу интелектуалном елитом Запада, цењени амерички професор Ноам Чомски у актуелном документарном филму састављеном од његових интервјуа, „Реквијем за амерички сан“, до танчина објаснио процес којим се баш уз помоћ ове, у наслову цитиране, флоскуле дошло до онога што представља капитализам данас, посебно амерички, али, нажалост, и овај инсталиран код нас – у Србији

Да ли резултат плана или случаја, али на америчком и светском тржишту су се у исто време појавила два велика документарна филма, у приступу и егзекуцији другачија, но који на суштински једнак начин, узбудљивим аргументима и доказима, успостављају рачун просечном Американцу за његову најпре веру у чувени балончић саткан од неодољивих лажи, знан под именом „амерички сан“, а онда и у све оно што се извитоперено окренуло против њих, а требало је да чини мноштво благодети њиховог савршеног „начина живота“. О једном смо писали и наша га је публика недавно гледала на „Белдоксу“. Реч је о остварењу „Кога следећег напасти“ Мајкла Мура. Други је дело тројице режисера (Питер Хачисон, Џаред Скот и Кели Никс) који су у распону од четири године уприличили компактну причу од од интервјуа чувеног америчког интелектуалца, професора лингвистике на масачусетском Институту технологије и једног од кључних демистификатора „идиле“ савременог западног света Ноама Чомског (87). „Реквијем за амерички сан“ већ својим насловом говори довољно о томе шта вас очекује ако му посветите пажњу. Филм је, иначе, замишљен као последње предавачко дело времешног интелектуалца пред камерама документарног филма. Чомски је, међутим, на срећу његових поборника, али и „раје“ која би ради сопственог опстанка морала да чује шта све о њиховом робовском животу има да им каже, и поред дубоког заласка у девету деценију живота и даље веома агилан и вољан да отвара очи сународницима, па се после овог остварења појавио у још неколико других, одржао је бројна предавања на свом универзитету, и као гост на другим, а био је и говорник у многим телевизијским емисијама.

[restrictedarea]

Претварање сна у кошмар Упорни и марљиви борац за људска права левичарског опредељења одавно важи за трн у оку десничарским политичким моћницима, а као истакнути борац против пљачкашке западне економије, глобализма и експлоатације радника од стране њихових халапљивих и незајажљиво похлепних послодаваца, био је на непрестаној мети најмоћнијих владара из сенке и владајући структура са обе стране океана. Најжешће противнике, наравно, има у сопственој земљи, где се више деценија гаји патолошки страх од левичара и социјалистичких друштвених вредности чији је он током каријере постао храбри симбол. У „Реквијему за амерички сан“ Чомски на известан начин заиста испоручује своје знање, политичке ставове, објашњава историју и устројство глобализованог капиталистичког света као да је реч о својеврсном његовом аманету. Овај је филм, отуда, испред десетина других у којима је током каријере упорно и храбро водио битке против капиталистичких ветрењача. Свеобухватнији је, исцрпнији и комплекснији. Свакако пошто је састављен од неколико интервјуа, односно предавања чувеног професора који заједно чине вишеслојну анализу заједно са историјатом узрока и последица глобализације и њеног претварања америчког сна у бескрајни и туробни кошмар. За оне који желе, умеју и воле да чују овакву истину „Реквијем за амерички сан“ је просветљујући материјал уз помоћ кога ће лакше разумети зашто су сви дивни снови данас у пракси, на социјално-политичкој јави западног света, постали страшни кошмари за најшири слој људи који су од устројства америчког капиталистичког сна о савршеном животу непрестано принуђени да подносе све његове несавршености и безбројне неправде. Али амерички сан и те како постоји! Међутим, у њему ужива тек један проценат популације. Онај у чијим је незаситим рукама преко деведесет посто друштвене вредности. Онај делић тог процента који је свету наметнуо и успоставио нови „поредак“ робовања газди, који је инсталирао глобализовани „нервни систем“ капитализма којим су укинута сва права, сви принципи модерног правичног друштва, а сви морални назори подређени профиту. И док Мајкл Мур у свом горе споменутом филму на крају, детектујући сличну друштвену неправду, покушава да резимира да су сви дивни друштвени и политички принципи створени на америчком тлу, али су у међувремену прегажени у трци за зарадом, те да данас постоје тек понегде и само изван Сједињених Држава, дотле предавања Чомског пред камерама „Реквијема за амерички сан“ овај проблем подробно анализирају, хронолошки успостављају и историјски коментаришу до најситнијих детаља. Чомски прича у свом препознатљивом стилу искусног професора, без глуме, афектирања и лажне духовитости семинарских „стручњака“. Он је, напротив, свесно једноставан, смирен, уверен у своју обавештеност и знање. Та самоувереност, потпуно изван честе арогантности америчких интелектуалаца, импонује и сасвим лагано преноси идеје и поруке овог стручњака чак и до најслабије образованих и обавештених.

Ноам Чомски ПостерКонцентрација богатства и моћи Његово је излагање у овом филму смештено у оно што према његовом веровању представља суштину неолибералног капитализма који тренутно у својим безобзирним и халапљивим канџама држи победоносно већи део света. Реч је о такозваној концентрацији богатства и моћи. А како до ње долази Чомски је показао кроз десет етапа-принципа који се силом, плански и на што ширем простору намећу као системска одлука у капиталистичким државама. Дакако, посебно америчком друштву јер је тај процес ту и инициран и најбруталније заведен, па и најуочљивији. Он се одвија по принципу што је могуће већег ускраћивања демократије, као једног од најнапреднијих принципа модерне цивилизације, у оном буквалном смислу да представља владавину народа кроз његов притисак на власт. Тај се притисак на разне начине, међутим, интензивно анулира од моћника који би да се богате и када се ова редукција адекватно обави, окончана је прва и најважнија етапа у поменутој концентрацији богатства и моћи у рукама мањине. Други је корак процес који Чомски назива „уобличавање идеологије“, или најотвореније гушење слободарских покрета, демократских начела и свих врста организовања који би могли да засметају владавини великог бизниса. Следи трансформација терета које свако друштво има у смислу пореских намета и то тако да су велике корпорације потпуно ослобођене пореза, што им омогућава енормну акумулацију капитала, а на штету већине која због овакве „расподеле“ пореза губи приступ практично свим социјалним потребама. Због тога није чудан Муров документарни опус кроз који се он фрапира над социјалним давањима у још некорумпираним западним капиталистичким демократијама где су здравствена заштита, социјална давања и школство доступни без накнаде свим грађанима. У Америци је то одавно само сан. Не, наравно, онај амерички коме је Чомски посветио свој реквијем. Тај је сан, сећа се пред камерама филма славни професор, последњи пут практично био део америчког друштва током педесетих и шездесетих година прошлог века када су га сањали чак и црнопути радници у фабрикама јер им је заиста омогућавао да од плате живе као људи, а не како је данас – као робови.

Солидарност – недопуштени луксуз Наредни корак у поменутом процесу је интензивно чишћење друштва од слабости које би се појавиле услед солидарности међу грађанима. У наметнутој похлепи, беспоштедној трци за зарадом и борбом за пуко преживљавање солидарност је недопуштени луксуз. С друге стране, ни државне институције више не смеју да имају било какав солидарни дух нити повластице за своје поданике због чега се разарају пензијски фондови и преко ноћи приватизују друштвени органи који би требало да служе народу, а не профиту. Код нас се то зове транзиционим императивом јер, као, свима ће нам бити много добро када нам друштво у њихово боље сутра поведу капиталисти заинтересовани искључиво за висину своје зараде. Много је, иначе, сличности са одмаклим процесом девастирања америчког демократског друштва од стране корпоративног капитализма са свим што се одвија код нас због чега је овај филм и професоров реквијемски покушај да се масама отворе очи и те како драгоцен. Дерегулација банкарског система, претварање привреде у сервисе могула на челу финансијских институција, јединих чији је интерес заштићен од власти, трансформисање економије оваквих земаља у игру с новцем на берзама, а не у поштену утакмицу производних компанија, даљи су кораци у овом процесу, истиче Чомски. Један од императива у овом делу процеса Чомски је назвао „обуздавањем руље“ што се најефикасније обавља с једне стране уништењем синдиката (само седам посто радника у америчком приватном сектору је удружено у неки облик синдикалног организовања, а Американци се и даље диче да су измислили синдикате!), а с друге перфидном индоктринацијом која друштво претвара у стадо потрошачких манијака којима је једина на уму бесомучна куповина „модерних ствари“. То покорно стадо нема времена да размишља о свом животу, те се и не буни, а све своје интелектуалне и егзистенцијалне потребе задовољава у тржним центрима. Звучи вам познато? Наравно, такав живот многи воде и код нас убеђени да је баш то битисање знак прихватања западног просперитета. А претварање „руље“ у безумну масу потрошача уз помоћ нових божанстава у виду маркетиншких компанија и њихових гуруа који им свакодневно испирају мозгове, један је од завршних корака у процесу претварања света у стални и раскошни извор прихода незаситих „очева“ потрошачке цивилизације. Чомски је у неколико наврата цитирао мудрости чувеног шкотског економисте и филозофа Адама Смита, који је још пре два и по века поставио темеље за зидање управо ове и овакве економије у којој, као библијске заповести, његов постулат „све за мене, ништа за друге“, у животу и раду прихватају нове пословне ајкуле с врха лествице у друштвеним хијерархијама модерног капитализма. И, на крају, уз овај страшни саможиви, бездушни и нечовечни принцип Чомски свету поручује да се он може победити једино одлуком да се он заиста промени. А та ће се одлука, јер је ствар толико проста, спровести у дело решеношћу да се она примени кроз озбиљно и свеобухватно удруживање. Само удружени сви који више не желе да буду део стада и „руље“ на којој се зарађује, биће у стању да се ослободе ланаца корпоративних робовласника и да коначно отворе врата благодетима америчког сна и у својим животима.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *