Почетна / Србија / Опет за длаку…

Опет за длаку…

Бањалука скупПише Стефан Каргановић

Разочаравајуће слаб одзив на опозиционом митингу у Бањалуци принудио је режисере да из сценарија уклоне низ елемената замишљених да спектакуларно и на велика звона најаве пораз легитимно изабраних власти и самртни ропац институција Републике Српске

Прошлог викенда Република Српска за длаку је опет избегла испланирано покретање спирале политичког насиља као уличне објаве хибридног рата који се, пропагандним и многим другим средствима, против ње већ увелико води. Громогласно најављивана манифестација за „ослобођење Српске“, језиком страних спонзора ове лажне револуције, претворила се у неславни „flop“.

НЕСИГУРНОСТ ИЗВОЂАЧА РАДОВА Једночасовно одлагање отварања опозиционог скупа у парку „Младен Стојановић“ у Бањалуци, данима унапред заказано за суботу, 14. мај, са почетком тачно у подне, одало је несигурност извођача насталу када су пребројали све окупљене присталице и схватили оскудност сценографије у односу на примљене задатке. Организатори скривени у позадини хитно су донели рационалну одлуку о измени програма, у складу са расположивим људским ресурсима. Разочаравајуће слаб одзив принудио је режисере да из сценарија уклоне низ елемената замишљених да спектакуларно и на велика звона најаве пораз легитимно изабраних власти и самртни ропац институција Републике Српске. Овог пута, неупотребљени булдожери остали су у гаражи, а стаклена зграда Владе Републике Српске – која се налази на путањи предвиђеног јуриша „спонтано разјарене масе“ из парка на здање Народне скупштине, остала је – за сада – неразбијених прозора.

За јавност, одлагање почетка представе спиновано је наводним кашњењем аутобуса из унутрашњости који су довозили протестанте, а непланирано одсуство насиља, изнуђено релативном малобројношћу учесника, спиновано је као доказ грађанске одговорности и мирољубивих намера оркестратора преврата.

[restrictedarea]

СОРОШЕВ ПЛАТНИ СПИСАК Објављивање, непосредно пред одржавање протестног скупа, компромитујућег фотостата платног списка Сорошеве Фондације, где су проминентно наведени челници преврата са доларским сумама њихових „апанажа“, унело је фарсичну компоненту у иначе крајње озбиљну и наелектрисану ситуацију. Од укупно 486.600 долара одређених за трошкове рушења Републике Српске 14. маја, 214.000 је ишло најбучнијем подстрекачу нереда Драгану Чавићу, који је као председник РС 2004. године припремио и потписао катастрофални „Извештај о Сребреници“. Затим, 97.700 долара додељено је председнику опозиционе странке СДС Младену Босићу, а скромнији износ од 37.500 долара предвиђен је за председника општине Добој у Републици Српској Обрена Петровића, који се 2014. године пред камерама „Ал Џазире“ афирмисао изјавом да је „Босна и Херцеговина моја држава“.

У односу на очекивања обавештених посматрача, несумњиво је да је у суботу 14. маја парада пете колоне у Бањалуци – зарибала. Али скоро је подједнако сигурно да ће из те условно охрабрујуће чињенице руководство Републике Српске извући све погрешне закључке. Енглески писац Честертон својевремено је истакао да је највећи успех ђавола у томе што је људе убедио да не постоји. Уколико из тактичког неуспеха, који су рушитељи претрпели прошле суботе, буде извучен самозаваравајући стратегијски наук да је противник већ поражен, а опасност прошла, Република Српска ће се наћи у вишеструко рањивијем положају него икада до сада.

Забрињавајуће одсуство слуха за стварност, симболички илуструје један детаљ који је на многе, под претпоставком да су га приметили, могао чак деловати и симпатично. То је гест раздраганог председника Додика, на путу ка противмитингу владајуће коалиције, када је уличног хармоникаша на кога се у пролазу намерио, за свирку која му се свидела, великодушно частио – новчаницом од 100 КМ (око 50 евра). Није ли овакав председнички бакшиш скандалозно непримерен, и то у тренутку када су га, на растојању од непуног километра, његови противници цинично оптуживали за сиромаштво и глад у Републици Српској? Ова епизода покреће једно критично питање: живе ли они који су задужени за одбрану Републике Српске у реалном или неком другом, паралелном свету?

НАЈАВА НОВИХ ПРОТЕСТА Срђан Пухало, бањалучки аналитичар близак опозиционим снагама, у осврту на опозициони митинг несумњиво говори из реалног света, у коме се крећу и режисери преврата, када потврђује да ће се протестна окупљања наставити, без обзира на неповољан исход првог покушаја. И – што је кључно – он додаје да ће „бити занимљиво видети да ли ће власти и даље покушавати да парирају опозицији“ поновним организовањем сопствених манифестација: „Поставља се питање шта је следећи корак опозиције, односно да ли ће, ако буду организовали нове митинге, то бити масовна окупљања или више мањих скупова на разним местима.“ Као прави „професионални револуционар“, који се бави практичним решењима уместо да се обазире на местимичне препреке и застоје, Пухало, са свог становишта, изводи потпуно трезвен закључак: „Опозиција има више користи од оваквих митинга, јер тиме показују да нешто раде и мобилишу народ пред изборе“ („Фактор“, 16. мај 2016).

Уместо неозбиљног дружења са хармоникашима, у време када је фокусирана пажња једина шанса за опстанак народа и државе, председник Додик би требало да обрати више пажње на систематску демонтажу, са циљем геополитичког престројавања, која је у току у Венецуели и Бразилу. То је мустра онога што се њему спрема.

Економско и финансијско исцрпљивање Републике Српске биће појачано, по истом моделу који је, средином седамдесетих година прошлога века, у оквиру операције свргавања Аљендеа, успешно примењен у Чилеу, и тренутно се неупоредиво бруталније спроводи у Венецуели. Када све гране привредног живота буду успешно угушене, више неће бити потребе за индоктринацијом грађана како су бедни и гладни да би се придружили протесту – многи од њих ће то стварно и бити. Тада ћемо видети колико ће људи доћи, и на чији митинг. Када дворским пучем и издајом политичке елите председник Републике Српске буде разоружан и уклоњен, као што се то пре неки дан догодило његовој бразилској колегиници Дилми Русеф, видећемо да ли ће му бити омогућено, као поменутој госпођи, и Слободану Милошевићу пре тога, да барем одржи последњи, надахнут и антолошки говор нацији – пре него што га одведу у сумрак.

Дилетантско прецењивање сопствених могућности, упоредо са бахатим потцењивањем противника, једна је од одређујућих црта балканског менталитета. Неко добронамеран требало би да руководству Републике Српске пренесе поруку да после прошле суботе противничка страна не одустаје, као што то није учинила ни октобра 2014. године. Поред тога, да однос снага и укупних ресурса тренутно не иде у прилог Републици Српској него њеним непријатељима. И, најзад, да хибридни рат који се против Републике Српске води неће престајати све док једна или друга страна не буде политички неутралисана и избачена из строја.

Какав је план Републике Српске за успешно хватање укоштац са овом неотклоњивом стварношћу?

Препознавање ових чињеница је предуслов за пружање ефикасног, асиметричног отпора и наношење пораза противнику. Оно што је, супротно свим изгледима, било постигнуто 2014. године и у овој фази удара на Републику Српску, може се опет поновити.

Руски стручњаци из разних области друштвених наука увелико мултидисциплинарно проучавају западне субверзивне технологије и разрађују средства за њихово неутралисање. Председнику Додику би користило да их приликом следеће посете Русији позове и да на састанак понесе свеску и оловку, да запише шта ће му они рећи.

Преливање нереда

Кључна реч у свим процесима обојене револуције и хибридног рата је „увезаност“. Ништа се не одвија изоловано од других догађаја. Паралелно са планираним – али за сада из објективних разлога одложеним – уличним пучем у Републици Српској, како јавља „Дневни аваз“ од 18. маја, припреман је и масовни протест на сличне социјалне и борачке теме у Федерацији БиХ. То објашњава масовно присуство медија из Федерације у Бањалуци 14. маја, који су дошли да покрију очекиване озбиљне нереде који су – по плану организатора из сенке – имали да покрену сличну лавину и у Федерацији. Циљ је овога пута био да се нереди „прелију“ из РС у Федерацију, а не обратно као у неуспелом сценарију 2014. године. Ове оперативне подударности потврђују намеру страног фактора, који ровари са обе стране ентитетске линије у БиХ, да изведе „смену режима“ у оба ентитета и свуда инсталира нову екипу послушника, која је већ обучена и припремљена.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *