Почетна / Свет / Месец дана до смака света

Месец дана до смака света

Борис Џонсонза „Печат“ из Лондона Дејан Лукић

Два фронта – „брегзит“ и „антибрегзит“ – воде обрачун прса у прса, за сваког грађанина и сваку од 28 милиона породица у Уједињеном Краљевству

Ако Велика Британија 23. јуна на заказаном плебисциту одлучи да напусти Европску унију, отвориће се све уставе небеске и библијска киша ће – четрдесет дана и четрдесет ноћи – да потапа све што стоји и што се миче на британском Острву. Судњи дан ће да се обруши из васионских висина; на сретно „Зелено острво“ стровалиће се тушта и тма свакојаких искушења, а једно од драматичних биће „масован, неконтролисан прилив убица, терориста и отмичара из Турске, Албаније, Македоније, Црне Горе и Србије“…

[restrictedarea]

ПРЕТЊЕ АПОКАЛИПСОМ Ова сличица представља наратив приче о страшилима пред британско „бити или не бити“ (у ЕУ), а стоји у некој врсти манифеста фронта који тражи од Британаца да у четвртак 23. јуна нипошто не гласају за „бај, бај“ Бриселу.

Ако се британски пук тог 23. јуна не призове памети – иде даље предсказање апокалипсе – оно што потоп не потопи, спржиће Сунце; на пољима Британије неће да остане ни травка, а оно мало људи којима је суђено да преживе докрајчиће „економски шок“ (прогноза државног Трезора): плате преживелог остатка ће да се стрмоглаве, цене станова ће да скоче, осуђени да преживе, напросто, ће да осиромаше до просјачења… Страшно.

„Брегзит“ (раскид са Унијом) покренуће велики, глобални економски колапс, а све то и још много чега страшног изазваће потпуни хаос у досадашњем међународном економском и политичком поретку. Глобална (економска) криза ће да широм отвори врата „геополитичким сукобима“; тероризам ће да добије нови ветар у једра; на Британију и Европу насрнуће талас лумпенпролетаријата са свих страна, како би објавио крај једном од набољих светова од како је света и века.

 

ЕУ ИЛИ СМРТ До референдума о „бити или не бити“ у Унији остало је мање од месец дана, а ова страница из скрипта о Судњем дану метафора је приче која се заиграла на Острву, у бици за душу и глас сваког живог Британца пред плебисцит. Два фронта – „брегзит“ и „антибрегзит“ – тренутно воде обрачун прса у прса, за сваког грађанина и сваку од 28 милиона породица у Уједињеном Краљевству.

Британска влада, онај њен еврофилни део са премијером Дејвидом Камероном и његовим шефом државних финансија Џоном Озборном на челу, располаже државном машинеријом, буџетским новцем и послушним Би-Би-Сијем. Плаше народ вампирима и машу заставом на којој, уместо мртвачке главе, само што не пише: „ЕУ или смрт“, а нико жив на може да докучи одакле Озборну, компанији евроида и њихових Нострадамуса пророчанство да ће Британија – оде ли из ЕУ – „доживети економски шок“ катаклизмичких последица; да ће, на пример, цена станова лудачки да скочи, да ће радна места да дођу у питање, да ће просечна породица до 2018. осиромашити за четири хиљаде фунти…

Домаћи фронт евроскептика одговара на ово да ће, напротив, Британија, ако се ослободи бриселске бирократске регулативе и скупе чланарине у ЕУ (Лондон у касу ЕУ уплаћује више од четири милијарде фунти седмично) уштеђени новац моћи да употреби према националним приоритетима – на побољшање, примера ради, бесплатног Националног здравственог система или, рецимо, на контролу миграције на Острво, која се, због обавеза према бриселској легислативи, отела свакој контроли…

Између емпиријских аргумената и „аргумената“ који се у предвечерје референдума ноншалантно производе у чињенице, стоји збуњена већина која 23. јуна треба да донесе историјску одлуку.

Председник владе Камерон, предводник фронта за останак у Унији, огласио се у недељном издању лондонског Тајмса да додатно заплаши суграђане како ће, ако на референдуму почине „фаталну грешку“ и баце листић у кутију „брегзита“, примити болан ударац тамо где ће највише да их заболи; да ће „брегзит“ да их финансијски осиромаши – свакога појединачно – за три одсто, а свака породица на Острву ће, за почетак, да буде на штети од 120 фунти. Цене одеће и обуће скочиће за пет одсто, плаши Камерон нацију и пита: да ли је напуштање Уније вредно оволике штете и трошка?

И као по договору, група еврофила са поља трговине и бизниса, међу њима руководиоци четири највећа трговинска ланца у земљи, нашла се подстакнута да подупре премијера, па и они прете народу како би раскид са Унијом био „катастрофа“. И они кажу да би цене вртоглаво скочиле, пратио би их пораст инфлације, вредност националне валуте би се стропоштала, а све то заједно би довело до огромног губитка радних места…

Поред скока цена и губитака радних места, главно страшило у овом плесу вампира додељено је проблему миграција. Слободно кретање људи на простору Европске уније у Британији је и иначе крупно национално питање због масовног прилива дошљака који – последично – изазива губитак посла за домаће становништво и подиже рејтинг екстремно десним, еврофобичним партијама и групама  на Острву.

Камерон

БРИСЕЛСКЕ БАНАНЕ Осам реномираних економиста из групе „Економисти за брегзит“ објавили су, такође, свој апел – својеврсну збирку „необоривих факата“ – према којима би напуштање Уније управо довело до „процвата привреде“ и то, прецизно, за 40 одсто (!) у следећих десет година, док би – каже се – цене, ослобођене бриселских тарифа, пале за осам одсто!

Будући да су у овом финишу пред референдум сва средства убеђивања и наркотизирања грађана уведена у игру, бивши градоначелник Лондона Борис Џонсон, предводник „брегзиташа“, на њему својствен, колоритан начин, покушао је да земљацима огади Унију и покаже до које мере се бриселски кафкијанци мешају у свакодневни живот грађана и на шта је све тамошња бирократија спремна како би спасла своју кулу од слоноваче. Прошле седмице Џонсон је, тако, кренуо „антиевропским“ аутобусом по земљи да проповеда колико је ЕУ отуђена од реалног живота и интереса људи и колико је далеко отишла у тој отуђености. У једном наступу помиње и исмева бриселски апсурд по коме, на пример, банане на тржишту Уније не могу да се продају ако их у „вези“ има више од три. Консеквентно, ако грађанин купи негде „везу“ од четири банане, продавац подлеже кривичном гоњењу. Прича се односи на епизоду с почетка деведесетих година прошлог века: Британија и Француска су тада захтевале (и добиле) да банане ситнијег обима из британских и француских колонија на Карибима имају код увоза у ЕУ преференцијални третман.

Две, три или четири банане у једном свежњу или не, Дејвид Камерон је одлучио да британски брод окрене према Бриселу и у томе отишао даље од свих досадашњих еврољубаца у Даунинг стриту. „Ако изађемо (из ЕУ), мир у Европи је у опасности“, узвикује са трибине утицајног „Фабијанског друштва“. Скреће пажњу да је Британија „увек зажалила када би окренула леђа Европи“, мада не објашњава зашто би излазак из ЕУ био изолација за жаљење и кајање, а поготово зашто би био casus belli, опасност по мир на Континенту? Камерон још каже да је Европска унија увек била „покретач сарадње и мира међу завађеним земљама Европе“, на шта се јавио Борис Џонсон да партијском шефу одговори како су – напротив – „недемократске“ и „хегемонистичке“ тенденције Брисела „фактор дестабилизације и растућег негативног расположења људи према Европској унији“. Политика ЕУ према Украјини је, по Џонсону, један пример те недемократске, хегемонистичке политике.

Иан Данкан Смит, бивши премијер и функционер из врха Камеронове Конзервативне партије, критикује, такође, свог шефа; а за еврофиле попут њега каже да одлазак из Уније виде као велику националну штету због наводног ризика од губитка европског заједничког тржишта: „Реалност је пак да је Европска унија, пре свега, политички пројекат чији је разлог постојања поништење или маргинализација националне државе.“ Подсећа британске еврофиле да Немачка (стална кост у грлу Британаца) држи команде Уније, те да би и због тога Британија најбоље учинила ако би 23. јуна отишла из Уније.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *