Почетна / Свет / Мајданске сузе за европске визе

Мајданске сузе за европске визе

Украјински националистиЗа „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Кијев и даље игнорише споразуме које је Порошенко потписао пред Меркеловом, Оландом и Путином – уставна реформа, аутономија Донбаса, слободни избори, амнестија, остали су мртво слово на папиру

Америка и Русија треба додатно да смање своје нуклеарне потенцијале, саопштио је председник САД Барак Обама, али и изразио жаљење што Москва „не изгледа заинтересовано“ за ову идеју. Заиста чудно – само неколико дана после постављања првих елемената америчке антиракетне одбране (ПРО) у Европи, недалеко од руских граница, Москва није заинтересована да слаби саму себе. Руси никако да забораве Хирошиму и Нагасаки и чињеницу да су Американци први и једини у свету употребили атомско оружје против друге земље. Када Обама, уочи овонедељног самита Г7 у Јапану, одбије да се извини за ове нападе који су покосили стотине хиљада цивила – речима „било је то ратно време и морају се доносити тешке одлуке“ – он истовремено не даје ни најмању гаранцију да се то „тешко време“ неће поново догодити.

[restrictedarea]

ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ Овакво понашање се у дипломатији назива – двоструки стандарди. Док се ми наоружавамо и опкољавамо вас, ви треба да одбаците оружје, смените вашу „корумпирану“ власт и дочекате нас ослободиоце црвеним каранфилима. Руски председник Владимир Путин је још пре више од девет година у Минхену поручио вођама из Вашингтона да Москва више неће пристајати на двоструке стандарде, али Американци не одустају од амбиције да га на то приморају.

Ако неће Путин, има добровољаца на другим странама. На пример, у Украјини. Ако је судити према изјавама министара унутрашњих послова Француске и Немачке Бернара Казнева и Томаса Мезијера, Кијев тешко може да рачуна на безвизни режим са Европском унијом у скорије време. Кијевски мајданисти се буне и протестују због „двоструких стандарда“, али су се својом вољом уплели у коло са онима који су такво понашање патентирали као технологију владавине глобалним масама. Додуше, веома примитивне, но јефтине и ефикасне технологије. Потребно је само мало долара и нешто авиона и ракета.

„Сада није време“ за решавање питања безвизног режима за Украјину, поручио је министар Казнев. „Ово питање не може бити решено у наредним недељама и месецима. Француска то не жели“, јасан је био Француз. Његов немачки колега је изговор нашао у „мигрантској кризи“, па ће визна либерализација сачекати док не буде усклађен ЕУ механизам њеног хитног и упрошћеног укидања – у случају потребе. Европска комисија је такав механизам предложила и он је одобрен на министарском нивоу. Како је објашњено, овај воли ме – не воли ме дипломатски механизам неопходан је због укидања виза за нове кандидате, међу којима су Украјина, Грузија, Турска и „Репубљик Косова“.

Нова звезда украјинске политике, недавно постављени први потпредседник Врховне Раде Ирина Герашченко, није крила гнев због сврставања њене земље у исти пакет са наведеним „евроатлантским партнерима“, сматрајући такво понашање двоструким стандардима. „Украјина је испунила све тачке акционог плана за визну либерализацију. У тим тачкама није било ни речи о везивању за Турску, уз све поштовање према овој пријатељској земљи. Сваки покушај да се одложи безвизни режим, биће покушај да се демонстрирају двоструки стандарди према Украјини“, објавила је Герашченко на свом фејсбук налогу. Да све буде још горе, она је изјаве Мезијера и Казнева, да на безвизни режим треба још чекати, упоредила са 2008. годином, када су Немачка и Француска блокирале позив Украјини и Грузији за чланство у НАТО.

„Била је то највећа могућа грешка. Надамо се да су не само Украјина него и земље ЕУ извукле поуке из својих грешака“, не одустаје евромајданка Ирина. А шта ако, ипак, није по среди грешка већ намера? Шта ако је јануарски став низа европских земаља да Украјина мора још да сачека због „недовољне ефикасности у борби против корупције“, и даље снажно присутан у Бриселу? Да ли је случајно што овакве изјаве дају баш представници Париза и Берлина, који су – заједно са Русијом – гаранти Минских споразума чију пуну примену Кијев већ месецима опструира? И да ли је, на крају крајева, Украјина заиста жртва двоструких стандарда, или је једноставно било сувише наивно очекивати да ће ико озбиљан на Западу држати своје обећање према држави-распаду?

Ирина ГерашченкоНЕПРАВДА ПРЕМА КИЈЕВУ Болна опомена стигла је недавно из Холандије где је чак петина бирача (односно 60 одсто изашлих) на референдуму рекла велико „не“ украјинским евроинтеграцијама. У том смислу, ако Вашингтон изврши притисак на Брисел да зажмури на корупцију и криминал у Украјини и ипак одобри визну либерализацију, то не значи да Кијев има зелено светло за пуноправно чланство. Баш зато је и усвојен механизам упрошћеног блокирања безвизног режима, како би Украјини и другим шампионима демократије и људских права, свака земља у сваком тренутку, и по свом нахођењу, могла да извуче уши.

То је заиста велика неправда према Кијеву, који је испунио све што је Вашингтон од њега тражио. Свргнули су оружаним пучем легално изабраног председника државе, па га умало нису убили. Несрећнику су главу спасли руски командоси који су га покупили хеликоптерима са обале мора. При томе су на Мајдану и око њега побили неколико десетина, што својих што Јануковичевих присталица. Па су онда живе спалили још педесетак људи у Одеси, тек да потврде приврженост европским и америчким вредностима. Покренули су и велики рат, са тенковима, ракетним бацачима, бомбардерима и крстарећим пројектилима, против два града у својој земљи, са десетак хиљада погинулих и преко милион избеглица. Па су милионима својих грађана, односно етничким Русима, укинули право на матерњи језик у школама и факултетима, али и на телевизији, интернету, чак и на улици. Па су суседној и братској држави Русији увели санкције и безмало објавили рат, у потпуности блокиравши границу, да ниједан Рус не може да уђе, ни да изађе. А поготово руски новинари, који уз то могу да очекују да ће бити гранатирани.

Зато је тачно оценила Ирина Герашченко да је Украјина испунила све критеријуме и да с правом очекује награду. Питање је, међутим, по којим стандардима се критеријуми оцењују и да ли они ипак могу бити двоструки? То што су уз малу помоћ прекоокеанских пријатеља победили на Евровизији, не значи да су постали прави Европљани.

Петро ПорошенкоСТРПЉЕЊЕ СЕ ТАЊИ У Кијеву добро знају шта су двоструки стандарди и одмах их препознају, јер њихови поданици одавно уживају упола мањи животни стандард. Заиста би било више него понижавајуће да кијевски НАТО делатници који су ракетама и тенковима успешно преполовили бруто друштвени производ, а успели су чак и да значајно смање територију своје земље и изазову на двобој другу најмоћнију силу света – сада не буду награђени безвизним режимом! Да челници безвезног режима у Кијеву остану без тако важног признања, које ће славити док год су живи! Био би то живи доказ да су преварени! То се не сме десити, па макар чекали недељама и месецима, али не и годинама. Јер њихов рок трајања више се не мери годинама.

Чак и ако се то деси – а није искључено да у Паризу и Берлину још једном („али стварно последњи пут“) савију кичму – то ипак неће решити украјински проблем. Резултат ће бити само то да ће Немци, Французи и остала ЕУ братија, поред Сиријаца, Ирачана и Авганистанаца, сада добити још више „туриста“ из Украјине. У овој земљи неће бити добро све док Донбас и Кијев не седну за преговарачки сто и не почну стриктно да спроводе споразуме из Минска. А то у Кијеву нико не помишља да уради. Они кују планове за „ослобођење“ територије од сопствених грађана, за нове фронтове и офанзиве, али игноришу споразуме које је њихов председник потписао у присуству Меркелове, Оланда и Путина. Уставна реформа, аутономија Донбаса, слободни избори, потпуна амнестија, све то је остало само мртво слово на папиру. Па се чуде што им многи у Европи не верују.

Руси на све то гледају прилично мирно и са дубоким жаљењем. У шта се претворила братска земља. Тајкунски кланови и паравојне формације секу државу комад по комад, под будним оком Ујка Сема, а однедавно и турског султана. Остаје само да се види до када су спремни да трпе сами Украјинци, а поготово они оријентисани ка Русији. Засигурно, њихово стрпљење неће вечно трајати. Пред собом имају пример народних република са истока Украјине, које су за само неколико месеци успеле да протерају НАТО башибозук са своје територије. Ако Мински споразуми не почну да се примењују, оружани инциденти и кршење примирја постаће свакодневни, па више неће моћи да се спречи обнављање ратних дејстава.

У том случају, метеж може лако захватити читаву Украјину и то у Кијеву добро знају. Зато су им очајнички потребни било какав успех и подршка са Запада. Макар у виду визне либерализације. Парадокс је, међутим, у томе што мајданске вође желе да путују у Европу, а без визе не могу ни у Донбас, ни на Крим. Двоструки стандарди, па то ти је. Нека мајданцима пасоши ипак буду увек спремни, јер кад им „руски туристи“ буду долазили – неће тражити визу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *