Како зауставити Трампа?

На ужас републиканског естаблишмента, неконвенционални милијардер Доналд Трамп практично је обезбедио своју председничку номинацију. Његова наредна – и главна – препрека биће, по свему судећи, Хилари Клинтон

Пише НИКОЛА ВРЗИЋ

Доналд Трамп, The Donald, помпезни милијардер који непрестано и са поносом истиче да није политичар, али у политичкој кампањи учествује, потенцијални председнички кандидат испред Републиканске партије коме се читав естаблишмент те странке противи, вероватно да се није ни усуђивао да пожели уторак у Индијани какав је управо добио: не само што је на тамошњим прелиминарним изборима у оквиру Републиканске партије – на којима се бира кандидат ове странке на предстојећим председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама – победио, и не само што је победио убедљивије него што му је било ко прогнозирао, и не само што је Трампов пут ка освајању републиканске председничке номинације сада и математички, безмало, осигуран, већ су из кандидатске трке због пораза испала и оба преостала супарника Доналда Трампа, Тед Круз и Џон Кејсик.

[restrictedarea]
ПУТ КА НОМИНАЦИЈИ Трамп је у америчкој држави Индијана – у којој су претходно Круз и Кејсик склопили савез двојице против једнога (Трампа) – до ногу потукао обојицу. Освојио је преко 53 одсто гласова (Круз је добио око 36, Кејсик нешто више од седам одсто), и, што је заправо много важније, сходно тамошњим изборним правилима, добио је (барем) 51 делегата који ће на завршној републиканској конвенцији у Кливленду бити обавезни да гласају за Трампову председничку номинацију. Трамп је досад сакупио 1.047 оваквих делегата (другопласирани Круз дошао је до бројке од 565, Кејсик до свега 153), а за победу у првом кругу гласања потребно му је 1.237 делегата. До 7. јуна, када се циклус прелиминарних избора завршава, гласаће се још у 9 америчких савезних држава; у игри је још 445 делегата и само Доналд Трамп.
Републикански партијски естаблишмент – неоконзервативци, војни и финансијски лоби какав је присутан и у Демократској партији – Трампову су председничку номинацију, у почетку схватану неозбиљно, најпре мислили да спрече успехом сопствених кандидата. Један за другим, међутим, отпали су најпре Џеб Буш, па Марко Рубио, а затим је и последња, и то изнуђена нада естаблишмента, Тед Круз, још пре месец дана остао без математичке шансе да се домогне оне магичне бројке од 1.237 делегата. Због тога, прешло се на план Б: требало је да се Трамп задржи испод овог броја делегата – отуда и онај споразум Круза и Кејсика – како би гласање отишло у други, трећи… круг, у којима делегати више нису у обавези да гласају за Трампа већ су слободни да то учине по сопственом нахођењу, то јест слободни су и отворени за корупцију и лобирање и да на крају изаберу кандидата који ће естаблишменту бити по вољи. Трампов тријумф у Индијани, међутим, овакав план је пореметио, пошто њујоршког милијардера више ништа (ако прилике остану регуларне) не може да спречи да освоји већину већ у првом кругу гласања на конвенцији.

КОНТРОЛА ШТЕТЕ И шта сада? Споменута је могућност измене правила на самој конвенцији како би се Трампу, буквално, украла номинација, међутим, то није реално; не зато што су на овакву пљачку и правно насиље нарочито гадљиви него зато што би то могло озбиљно да им се обије о главу због подршке коју Трамп ужива – овогодишњи прелиминарни избори у Републиканској партији већ су успели да привуку највише гласача у историји, а Трамп ће до краја циклуса постати и кандидат који је на прелиминарним изборима у Републиканској партији освојио више гласова од било ког свог претходника.
Тако да се пред незадовољнима, то јест пред онима који би пошто-пото да спрече долазак Доналда Трампа на чело Сједињених Држава – већ га проглашавају за „кандидата Кремља“, у чему вероватно лежи добар део објашњења његове непривлачности за вашингтонски естаблишмент – сад углавном налазе две могућности. Једна је да на председничким изборима, пошто нису успели да спрече Трампову кандидатуру, гласају за Хилари Клинтон (освоји ли номинацију Демократске партије, а изгледа да хоће), као што отворено најављују многи, међу којима и изузетно утицајни Роберт Кејган: „За овог бившег републиканца, а можда и за друге, једини избор биће гласање за Хилари Клинтон. Партија не може да буде спасена, али држава још може.“ И друга, да, по узору на Теда Рузвелта 1912. године – као што сугерише портал „Политико“ ове среде – Републиканска партија из срца свог естаблишмента изнедри још једног председничког кандидата који ће се супротставити и Трампу и Клинтоновој. Не да би их победио него да би спречио Трампа да то учини.
[/restrictedarea]