Измишљање руског баука

Ирационална ЦЕАС–НАТО пропаганда или осврт на накарадну „студију“ о руској мекој моћи у Србији

Пише Драгомир Анђелковић

Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) објавио је 9. маја – како се у самој публикацији каже на „дан обележавања победе над фашизмом у Другом светском рату“ – студију „Широм затворених очију: јачање руске меке моћи у Србији – циљеви, инструменти и ефекти“. Док сам то штиво читао, сетио сам се једне наше народне пословице. Она гласи: „Нe дaj ми, Бoжe, oнo штo ми мajкa мисли, вeћ ми дaj oнo штo ми жeнa мисли.“ Смисао те изреке је да онда када је мушкарац негде далеко и дуго ван дома, мајка страхује да му се није нешто страшно десило, док жена сумња да развратно ужива, односно да је вара са неком другом или макар банчи са пријатељима уместо да нешто корисно ради.

ГЕОПОЛИТИЧКА ЉУБОМОРА Народне пословице, по правилу, на сажет начин изражавају неку животну мудрост иако су неретко – а у наведеном случају несумњиво – стилски и суштински пренаглашене и то у распону од цинизма до хумора. Отуда, у духу политичке коректности наше епохе ограђујем се од мушког шовинизма који из цитираног вероватно провејава, али за осврт на тзв. студију организације коју води госпођа Јелена Милић, битна је базична порука народног мислиоца која превазилази мушко-женске односе, тј. да онај ко је према неком суревњив преувеличава све позитивно што му се дешава или чак исто у потпуности умишља.
У љубоморе су, ништа мање но у страха, велике очи! У светлу тога бар делимично треба гледати на то што ЦЕАС-овци и други НАТО лобисти у Србији иза сваког жбуна виде Русе, те мисле да они ради остваривања свог утицаја сипају злато шаком и капом. Не иде им у главу да Русија, са десетоструко мање ресурса него њихови западни ментори, код нас остварује знатан друштвени утицај из једног крајње објективног разлога. Њу Срби воле јер их никада није ни бомбардовала, нити нас је гурала некоме под нож или нам је отимала део међународно признате територије (при томе Русе не треба поистовећивати са анационалним и често неруским бољшевицима из периода фазе антисрпског, ништа мање него антируског лудила, када је креиран коминтерновски приступ „српском питању“). Док су нам, с друге стране, многе западне силе, од Немачке до САД, више пута кроз историју, посредно и директно, нанеле много зла. А њихов НАТО конзорцијум и даље иде тим путем, од отмице Косова до покушаја обесмишљавања Републике Српске. Уз то мерка Војводину и Рашку област.
[restrictedarea]

НАТО ФЛЕРТ Наравно, све то сарадници госпође Милић „превиђају“, односно огољено манипулишу. Уосталом, како би и радили другачије када им је циљ да, упркос чињеницама, што сами кажу на почетку своје студије, „jaвнoсти у Србиjи прeдoче нoвe нeдeмoкрaтскe трeндoвe дeлoвaњa Крeмљa, aртикулисaнe крoз примeну рускe мeкe мoћи у Србиjи“. Те да „докажу“ да је у таквој својој политици руски естаблишмент „умeстo oтпoрa нaишao нa ширoм oтворeнa врaтa влaсти у Србиjи кoja и сaмa нe прeзa oд тaквих мeтoдa дeлoвaњa“. Скоро да помислимо да је официјелни Београд са руским ОДКБ-ом, а не са Атлантским пактом, недавно закључио споразум који том војном савезу даје низ привилегија, па су његови локални заступници побеснели.
Све у свему, у свим аспектима противно реалности, тврди се да се скоро неостаљинистичка Русија удружила са ауторитарном непредњачком, а заправо тек површно маскираном радикалском влашћу, те уз помоћ још стотинак других проруских организација – од страначких, преко НВО до медијских – убрзано увлачи Србију у поноре диктатуре, шовинизма и антизападњаштва. А Запад, хипнотисан од стране вештог Вучића, не примећује да се рађа балканска Северна Кореја или пак на тај изазов неадекватно реагује. Како се у „студији“ усплахирено каже: „Штo звaнични Бeoгрaд вишe флeртуje сa Крeмљом, тo пoлитички Зaпaд свe вишe спуштa стaндaрдe у нaди дa ћe тaкo привући Србиjу у свojу oрбиту.“

ЕВРОАТЛАНТСКИ УЗБУЊИВАЧИ „Срећом“, ту су ЦЕАС-овци који – нескромно се хвале – јасно увиђају „дa Србиja клизи кa aутoкрaтиjи и тo испрeд нoсa пoлитичкoг Зaпaдa“. Да се то не би догодило у већој мери, они уз „дијагнозу“ дају и рецепт за лечење страшне „болести“. Сажето, ево о чему се ради: „У интeрeсу дeмoкрaтски oриjeнтисaних грaђaнa Србиje je дa сe гoрe oписaнoj пoлитици, кoja сe вoди сaмo интeрeсoм aктуeлнoг Бeoгрaдa дa oстaнe нa влaсти, стaнe нa пут. И oн, aли и ширa jaвнoст у Србиjи, кao и пoлитички Зaпaд, мoрajу сe истeрaти нa чистaц у прoцeни дa ли сe Србиja крeћe кa дeмoкрaтиjи или aутoкрaтиjи и кaквa je улoгa свe jaчe нeдeмoкрaтскe рускe мeкe мoћи у тoмe.“
Разуме се, за ЦЕАС је демократија скоро синоним за чланство у НАТО, подршку војнополитичким походима Беле куће, еврофанатизам, албанофилију и слично томе. Опет, ауторитарно и недемократско је свако залагање за заштиту српских националних интереса, а поготово одбрану Косова и Метохије, очување суверенитета, одбацивање антисрпске пропагандне матрице по којој смо ми криви за све лоше из 90-их, неговање добрих односа са Русијом.

МОЋ ФРУСТРАЦИЈА Проблем је, како ствари виде ЦЕАС-ови „експерти“ за руско-српске односе у томе што – да се вратимо на оно што они у својој студији врте по сто пута – Русија ради подршке наведеном успешно примењује меку моћ. А кључне мeтoдe дeлoвaњa рускe мeкe мoћи у Србиjи су: „Свe интeнзивниjи билaтeрaлни oднoси нa нajвишeм нивoу; jaчaњe сaрaдњe Српскe прaвoслaвнe црквe (СПЦ) сa Рускoм прaвoслaвнoм црквoм (РПЦ); прoпaгaндa кoja сe шири крoз пoвeћaн брoj мeдиjских фoрми; изгрaдњa нoвe структурe зa jaчи утицaj прeкo пoлитикe сунaрoдникa, тe интeнзивнo пoвeћaњe брoja других инструмeнaтa ширeњa рускe мeкe мoћи пoпут удружeњa грaђaнa, студeнтских oргaнизaциja и пoлитичких пoкрeтa.“
Време је да кажем, уз наглашену почаствованост због тога, у контексту тзв. стоглаве трансмисије руске меке моћи у Србији – за коју се стиче утисак да ЦЕАС сматра да је ефикаснија и од руског нуклеарног потенцијала – три пута сам заступљен преко организација и медија са којима сарађујем а који се наводе. Ту сам посредно у својству колумнисте „Печата“, једног од уредника сајта „Видовдан“ и извршног директора Центра за развој међународне сарадње. И то није све. По имену се спомињем као опскурни аналитичар, уз Ненада Поповића, Емира Кустурицу и Мирослава Лазанског, посебно делотворан на измишљеној линији фронта ширења српско-руског стаљинистичког мрака. Хвала им! Био бих врло срећан да је руска мека моћ у Србији онаква каквом је приказују, а да сам ја њен важан сегмент. Међутим, као што рекох, у питању су умишљања и пуки страхови фрустриране жене из народне изреке. И још понешто, али отом-потом.

ИРАЦИОНАЛНИ РЕЗОН ЦЕАС је са агенцијом ИПСОС спровео истраживање које има за циљ да „доказима“ поткрепи убојитост руске меке моћи. Према њему иако у живoтним избoримa млaдих људи (18 дo 35 гoдинa) – од сфере забаве и културе, преко избора земље у којој би живели и радили до опредељења за страни модел према коме би изграђивали Србију –„зaпaднe зeмљe“ (EУ и СAД) упaдљивo дoминирajу нaд Русиjoм, она је предмет већинских геополитичких симпатија. „Упркoс дoминaнтнo пoзитивниjeм oднoсу прeмa Зaпaдним мoдeлимa живoтa, млaди људи имajу пoзитивнa oчeкивaњa oд прeтпoстaвљeнoг сaвeзa сa Русиjoм. Вeћинa их пoдржaвa присуствo руских вojних бaзa у Србиjи (57 прoцeнaтa) и дaje пoдршку рускoj спoљнoj пoлитици (64 прoцeнтa). Вeћинa вeруje дa би сaвeз сa Русиjoм унaпрeдиo мoгућнoсти зaпoшљaвaњa, путoвaњa и шкoлoвaњa, дoлaзaк стрaних инвeстициja, пoлитичку стaбилнoст у зeмљи и рeгиoну, пa чaк и дeмoкрaтизaциjу зeмљe и слику o Србиjи у свeту.“
Такав, како се каже, „кoнфликт рaциoнaлнoг и ирaциoнaлнoг“, oчиглeднo је пoтхрaњeн „слaбoм oбaвeштeнoшћу млaдих људи“. Јасно, иза тога стоје руски и проруски пропагандисти. Тако закључују у ЦЕАС-у, а вероватно би до истог дошао, после сериозне анализе, и аналитички тим састављен од Малог Ђокице, Мује и Хасе. Ни првима није пало на памет, а ни друга „интелектуална“ групација вероватно не би до тога дошла, да се не ради о сукобу рационалног и ирационалног већ о различитим стварима. Млади, у жељи за бољим животом, маштају о богатим западним земљама које су као колонијалне метрополе вековима експлоатисале већи део света, док и данас то раде на постмодеран, неоколонијалан начин. Насупрот томе, када размишљају о националним интересима своје земље, стављају на прво место оне који су јој потврђени пријатељи и актуелни стратешки партнери на пољу одбране територијалног интегритета Србије и опстанка српског народа у њеном окружењу.
Обе перспективе посматрања су крајње рационалне само су њихови објекти различити. У првом случају ради се о личном, а у другом о националном интересу! Ирационално би било рећи супротно, на пример да Запад није богатији од Русије или да нам је НАТО чинио добро, а не зло упоредиво са оним које нас је задесило од нацистичке Немачке. Међутим, ЦЕАС ради постизања свог циља меша бабе и жабе и прави сплачину сачињену од полуистина, манипулација, па и чистих лажи. Из тога изводи закључке налик онима у вицевима о тупанима. То је формула по којој је написан обиман памфлет, лажно представљан као студија.

ПАРЕ ЊИМА ФАЛЕ Шта је истински циљ тог штива? Наравно, није оно што је речено да јесте, тј. да се упозори српска јавност. Није њој намењен ЦЕАС-ов памфлет. То манипулативно штиво је усмерено ка западним центрима моћи. Ради се о денунцирању сопствене земље и њене власти по рецепту разних достављача и сарадника окупатора из Другог светског рата. Намера је да се призове много већи притисак на Србију. Као да није довољно оно што нам НАТО–ЕУ друштво увелико чини. Ипак, ЦЕАС је прагматичан, па ако то већ није преко ноћи могуће – с обзиром на ангажованост Запада на неким другим меридијанима и с тим скопчану неспремност да отвори нови балкански фронт – задовољио би се и мањим.
Како се на крају „студије“, у „Закључцима и препорукама“ наглашава: „Пoтрeбнo je дa сe нa Зaпaднoм Бaлкaну, кaкo je тo вeћ случaj нa пoлитичкoм, мнoгo стaбилниjeм Зaпaду, a у Србиjи пoгoтoву збoг пoсeбних oкoлнoсти нa кoje Moсквa рaчунa, улoжи вишe рeсурсa у циљу прeвeнтивe и рeдуцирaњa свих нeгaтивних eфeкaтa прoдoрa рускe мeкe мoћи и других oбликa дeлoвaњa звaничнe Moсквe.“ Да скратим, ЦЕАС заправо пева стару песму групе „Моделс“: „Пaрe, пaрe, пaрe, вoлим сaмo пaрe – мojoj души нaпaћeнoj сaмo пaрe фaлe…“
Ту организацију финансира Фондације браће Рокфелер, као и низ других институција иза којих стоје разни евроатлантски центри моћи. То не раде због лепих очију било кога из ЦЕАС-а већ да би та организација служила њиховим циљевима. Но лобисти као лобисти, хтели би увек више од онога што добијају. Посебно у околностима када ми нисмо примарна мета Запада, који сматра да иако нас није баш до краја покорио, већ је много учинио у своју корист. Е, да би се бар донекле изменило његово мишљење и следствено томе искамчило „више ресурса“, конструише се небулоза о руском бауку који се надвио над Србијом. Да није њега, Срби би већ заволели „препоштени“ и до крајности „хумани“ НАТО. Овако, тумарају странпутицом русофилије.

ГЛЕН МИЛЕР То су најважнији мотиви ЦЕАС-а. У уверњу да ЦИА и сличне фирме још нису успеле да изанализирају најновију „студију“ госпође Милић, те због ње готово сви нису претрнули од страха и потом отворили широм очи – пишем овај текст. Надам се да су поменути и даље уљуљкани у снове да смо поражени, па не обраћају будну пажњу на „Печат“. У противном уздржао бих се од разоткривања банално лукративних побуда ЦЕАС-а. Не зато што ми је драг већ стога што је за српску ствар користан. Својим агресивним и неаргументованим приступом та НАТО лобистичка организација и њена предводница нанесу више штете својим послодавцима него цео стварни или измишљени, није сада ни битно, проруски и руски блок у Србији. Довољан је један ТВ наступ госпође Милић да НАТО има веће негативне последице него да се на њега обруши 100 тзв. проруских организација и медија.
За крај још нешто. Да завршимо као што смо почели – једном народном изреком. Она гласи: „У лажи су кратке ноге.“ Као што лажно представљају циљеве свог најновијег пројекта (као и малтене све друго чиме се баве), тако ЦЕАС-овци добро знају и шта је истина. Причају искривљене приче које им користе, али подсвест их издаје. Довољно је поменути једну ситницу која сведочи да је тако. Као што сам већ рекао, истакли су да се њихова „студија“ у интегралном виду појављује на Дан победе над фашизмом, тј. 9. маја, и због тога је посвећују легендарном џез музичару, мајору америчке војске током Другог светског рата, Глену Милеру. Е па на Западу као Дан победе, у контексту политике релативизације кључне улоге СССР у коалицији која је поразила нацистичку Немачку, обележавају 8. мај. Опет, 9. мај се ту слави, због Шуманове декларације којом су инициране евроинтеграције, као „Дан Европе“ (иако то може да буде само дан ЕУ пошто та унија обухвата свега око 45 одсто територије нашег континента, док само на Русију отпада 40 процената Европе).
За ЦЕАС је 9. мај оно што уистину и јесте и како се обележава у Русији, иако то НВО предузеће ради за оне који прекрајају истину. Омакло им се, али ипак резултат тога је за похвалу, а пре или касније, када се на пример буду бавили пропагандом у корист Запада у вези са Сиријом, попустиће им самоконтрола и у вези са нама, па ће им се и ту омаћи нека истина која ће противречити сржи њихових сада актуелних лажи о Србији и Русији. А што се тиче Глена Милера, ако ЦЕАС-овци то не знају, да их поучим, њега су у Београду ослобођеном од нациста наши грађани први пут могли да слушају у филму „Серенада у долини сунца“, приказаном 22. октобра 1944. године. Иако је амерички, тај филм је имао руски титл, јер су нам га донели Руси. Да тако заокружимо врзино коло ЦЕАС-ових пропагандних бесмислица! Када би Глен Милер, који је крајем рата страдао у авионској несрећи, имао гроб, он би се у њему, због штива које му је Јелена Милић посветила, превртао!
[/restrictedarea]