Смех и наш тегобни егоизам

После 45. Дана комедије у Јагодини

Пише Рашко В. Јовановић

Од 20. до 27. марта, у Јагодини је изведено седам сценских остварења у избору Иване Вујић, која је настојала да се на овогодишњим Данима комедије прикажу различити комедиографски жанрови. Како је, погледавши тридесет и две представе, селекторка нагласила, било је то трагање за комедијом – нашим савремеником, a њен избор, био је и драматуршки усаглашен самим распоредом извођења на фестивалском програму

Све је почело Стеријиним Родољупцима, веселим позорјем у пет дејствија за које се може рећи да је трагикомедија, као и да је комад писан данас, јер открива, како Вујићева тачно уочава, „нашу тегобну непроменљивост и егоизам“. Пошто је истакао да се у овом делу само представљају страсти и себичности, Стерија додаје: „А да моја намера није с отим љагу бацити на народ, него поучити га и освестити га како се и у највећој ствари умеју пороци довијати, сваки ће благоразуман родољубац са мном бити сагласан.“ Завршетак фестивала донео је Клаустрофобичну комедију Душана Ковачевића, дело и данас актуелно иако настало пре тридесетак година, којим писац успева да прикаже како позориште потказује живот. Између ова два дела остварена је велика парабола, која је обухватила низ жанровски различитих комада, поред осталог и два популарна страна водвиља, затим представу која доноси Ћопићеву пројекцију наше стварности, као и један покушај приказивања домаћег комедијског текста из седамдесетих година прошлога века на начин савременог ријалитија. Дело немачке романтике Разбијени крчаг увешће гледаоца у правосудну проблематику; како доћи до правде на суду у условима поштовања друштвене хијерархије и ограничене слободе грађана. Проблем непрестано актуелан и у нашем судству чини ово класично дело и те како занимљивим.

[restrictedarea]

ЧАРИ СЛОБОДНОГ МИШЉЕЊА Селекторка Ивана Вујић, која је посао обавила колико савесно у вредновању одабраних представа, толико и стваралачки у поимању друштвених околности под којима се приређује фестивал, у пропратном коментару каже: „Комедије које чине избор овогодишње селекције представници су слободног мишљења и наде да ће разум савладати страсти, али да грађанска слобода данас неће бити слобода тржишта.“

О двема најбољим представама на фестивалу већ смо писали. Родољупце у извођењу београдског Народног позоришта, у режији и сценографији Андраша Урбана, жири је са разлогом прогласио за најбоље остварење овогодишњег фестивала. „Не одступајући од текста комедије, редитељ Андраш Урбан указивао је на чињеницу да је стварност неприлична и страшна, а не њено тумачење. У том смислу, ослањајући се на праксу Брехтовог театра, доста је користио сонгове Ирене Поповић Драговић компоноване на стихове Стерије, Ђуре Јакшића, Јована Хаџића и Стевана Владислава Каћанског, као и властиту сценографију, зачињену мноштвом недвосмислених симбола. Не би ли извођење довео у непосредни савремени контекст, редитељ је аранжирао да када се на позорници зачују имена многих актера наше политичке сцене, из времена након Титове смрти па све до наших дана, ’родољупци’ на сцени, наравно, сваког понаособ поздраве одобравањем. Такође, он ће резонера Гавриловића пре краја представе ликвидирати да не би причао истину о родољубивим поступцима и преобраћањима ’родољубаца’, док ће Еден, син бившег нотароша Жутилова, иначе сасвим маргинална личност, испод паноа на којем пише ’Flu from Belgrade’ почети механички да понавља празне ватрене пароле што их је слушао од ’родољубаца’. Мишљења смо да су то сувишне редитељске интервенције у овој иначе доброј представи.“ Ову оцену изнели смо својевремено поводом премијере Родољубаца (Печат, бр. 394). Тада смо истакли и да је глумачки ансамбл окупљен у овој „хорској комедији“ мајсторски остварио све задатке, те се стога не треба чудити што је ова представа добила Награду „Мија Алексић“, али и специјално признање за остварену колективну игру.

ПОТКАЗИВАЊЕ ЖИВОТА Верна јагодинска позоришна публика, која је, из вечери у вече, до последњег места испуњавала дворану и после представа поздрављала извођаче, највећи број гласова (4,83) доделила је Клаустрофобичној комедији Душана Ковачевића, у извођењу Звездара театра из Београда и режији Дарка Бајића – дакле, освојила је Награду „Миодраг Петровић Чкаља“. Нема сумње да је фабулу ове комедије Ковачевић вешто градио, успевши да оствари ефектну синтезу лирских и драмских елемената, али и спој животних ситуација у оквиру којих се пише драма. Критика је већ уочила како у овом драмском тексту позориште потказује живот, проналазећи у њему изненадну лепоту које је он иначе лишен, док ружне ствари, којих никада није лишен, представља још ружнијим. Поводом извођења овог Ковачевићевог дела већ смо писали (Печат бр. 404) истакавши и да је драматуршки поступак у Пиранделовом духу ван сумње полазна основа на којој писац бриљантно преплиће сагледавање елемената уметности, и то сценске, у стварности живота, са обратним процесом у којем животна стварност дође и на позоришну сцену. Са задовољством смо могли да гледамо управо како се стварни животни догађаји преплићу са призорима комада што је настајао пред нама на сцени. Глумци су се са очигледним ангажманом прихватили тумачења улога.

Комедија о сеоском судији Адаму, иначе кривцу, који хладнокрвно председава судском поступку против неправедно оптуженога Рупрехта, имала је веома повољну рецепцију на овогодишњим Данима комедије у Јагодини. Реч је о представи Југословенског драмског позоришта из Београда – Разбијени крчаг Хајнриха фон Клајста у режији Игора Вука Торбице, који је инвентивним редитељским поступком са одличном глумачком екипом оживео ово најбоље дело немачке романтичне комедије засновано на драматургији парадокса, приближивши га на прикладан и веома привлачан начин савременим гледаоцима. Био је то један од разлога што је Торбица проглашен за најбољег редитеља. Награђени су и глумци из ове представе: Небојша Глоговац за улогу Адама и Владица Милосављевић за улогу Госпе Марте Рул. Додајмо да је Разбијени крчаг освојио и награду за костиме Јелисавете Татић Чутурило, као и за сценографију Бранка Хојника.

ПУБЛИКА ВОЛИ ВОДВИЉЕ Пажњу публике привукла су и два водвиља. Први, Прс’о француског писца Ремија де Воа у режији Оливере Ђорђевић, извело је Народно позориште „Тоша Јовановић“ из Зрењанина. У одлично уиграном ансамблу Јован Торачки као Жорж истакао се финим и дискретним карикатуралним поступком због којега је и добио Награду „Никола Милић“ за најбољу епизоду. А Шабачко позориште приказало је водвиљ Реја и Мајкла Кунија Кидај из моје кухиње, који је режирала Андреа Ада Лазић. Ову инвентивну и динамичну представу публика је веома лепо примила.

Својеврсно освежење фестивалскога програма донела је комедија Милана Јелића Јелисаветини љубавни јади у адаптацији и режији Марка Мисираче и извођењу Књажевско-српског театра из Крагујевца. Народно позориште из Ужица подсетило је Одумирањем међеда на драмско стваралаштво Бранка Ћопића. У адаптацији Олге Димитријевић и режији Немање Ранковића гледали смо представу која нас је тек понекад запахнула ћопићевским духом.

 

…И ЈОШ У СЛАВУ КОМЕДИЈЕ

У оквиру фестивала као пратећи програм, поред осталога, приређен је Међународни симпозијум Комедија наш савременик, којим је председавала селекторка, професорка Ивана Вујић. Овај симпозијум, на ком је поднето петнаестак саопштења, требало би да подстакне размишљања о оснивању Института за изучавање комедије и комичкога театра у Јагодини. Изложбу Путујућа позоришта у Србији од друге половине 19. века до 1945. године, отворену 20. марта, приредио је Музеј позоришне уметности Србије из Београда. У Народној библиотеци „Радислав Никчевић“ представљен је 23. марта портрет глумице Бранке Пујић, истакнуте интерпретаторке бројних улога на Драмском програму Радио Београда, иначе чланице жирија овогодишњег фестивала. Завршне вечери приређен је у фоајеу Културнога центра и сусрет са Иваном Бекјаревом, добитником награде Фестивала Дани комедије за животно дело, уз суделовање афористичара Драгана Живадиновића Гилета.

 

[/restrictedarea]