Саву натерали да тече узводно

Због Јасеновца у Загребу кољу „Вјесник“ и истину

ЖртвеПише Никола Мартић

„Крунски доказ“ у бомбастично најављеној премијери документарца „Јасеновац – истина“, уз чије поруке се сврстала хрватска држава – да је истина о страдању стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома у Јасеновцу „контроверзна“, јесте заправо јефтина и неспретна монтажа на насловној страни „Вјесника“ из 1945. године. Зуроф: стратегија је да најпре смање обим злочина у Јасеновцу да би га онда потпуно негирали

Због „истине“ о Јасеновцу у Загребу под нож је морао и сам „Вјесник“.

Аутор филма „Јасеновац – истина“ Јаков Седлар је, као доказ да је страдање у Јасеновцу само комунистички мит, предочио насловну страну „Вјесника“ из 1945. године на којој пише да је „Многе лешеве из јасеновачког логора Сава донијела до Загреба“. Река Сава је, каже аутор коментаришући наслов у „Вјеснику“, те лешеве могла да донесе до Загреба само ако је текла узводно. Наслов сугерише сам по себи, сматра аутор, да је и истина о Јасеновцу са којом се он обрачунава – контроверзна и да он мора да каже „праву истину“. А прилика му се брзо указала, и то не први пут (Седлар је, наиме, истим мотивима и истом методологијом правио и документарац „Госпа“ о „чуду у Међугорју“).

Проблем са Седларовом „истином“ у филму „Јасеновац – истина“ је, међутим, у томе што је аутор био довољно блесав да помисли да нико неће отићи у документацију и утврдити да у „Вјеснику“ у броју од тог датума таквог наслова једнославно нема и да он постоји само у филму. Седлар је мислио да нико ко се разуме у новине и документацију неће поставити питање зашто је овај наслов иначе чудно, сасвим незграпно и неграфички преломљен, и то изнад текста који нема никакве везе са Јасеновцем (?!). А такви, неповерљиви су се ипак нашли. Они су утврдили да постоји оригинални примерак „Вјесника“ са идентичним садржајем насловне стране, али са потпуно другачијим главним насловом. Показали су да је понуђени Седларов „доказ“ заправо обична монтажа, и један одвратни, безочни и типични примитивни, провинцијски, приглупи пропагандни фалсификат и ново прљаво усташко насиље над жртвама – срамна кољачка „иронија“ поводом чињенице да су Срби у незабележеном броју после 1941. године поклани реком Савом плутали у Србију. У филму је, иначе, истакнута наглашено позитивна улога кардинала Алојзија Степинца, човека који је у овај пакао на земљи донео благослов Свете столице.

Фалсификат из филмаПрава насловна Вјесника

[restrictedarea]

Злоупотреба симбола

Али није овај филм само у функцији насиља над сећањем на јасеновачке жртве већ и насиља над јавношћу, и то не само хрватском.

У манипулацији је, да би била што уверљивија, искоришћен сет најјачих симбола, чак и у припреми позорнице на којој ће нови „докази“ и „истина“ бити промовисани. Тако је ово остварење, са лажима о геноциду над Србима, радила продукцијска кућа која је у свој назив ставила име једног од најпознатијих Срба – фирма се зове „Тесла филм“. Затим је то „дело“ премијерно у Хрватској приказано у биоскопу са именом које се везује за вредности толеранције и људских права – у „Еуропи“. Па како онда да публика не поверује оваквом филму који амнестира Хрвате за геноцид над Србима, када иза њега стоји име Србина Николе Тесле, а његова премијера је везана за Европу?

Ова манипулација је имала и своју међународну димензију. Претпремијера је била у Тел Авиву, да би пројекције уследиле, сасвим пригодно, у САД и у Немачкој.

Своју улогу у свему имала је и актуелна неоусташоидна хрватска власт. Загребачкој премијери је, да би свему била дата и званична државна нота и посебан државни ауторитет, присуствовао министар културе Хрватске Златко Хасанбеговић, познат и по симпатијама за НДХ и фотографији са усташком капом на сплитској риви из 1996. године (објављена у усташком листу „Независна Држава Хрватска“!). Хасанбеговић, чије је смењивање тражио и Центар „Симон Визентал“, том приликом је изјавио како „су овакви филмови корисни“ јер расветљавају „контроверзна мјеста из хрватске повијести“. Истина о Јасеновцу, дакле, за хрватску власт више није истина. Она је контроверзна, и мора да се редефинише, а ако за то недостају чињенице – фалсификоваће их, док ће сви претходно побројани ауторитети и институције бити злоуопотребљени као подршка тој манипулацији.

У овом нечасном послу брутално је инструментализована и израелска држава јер је загребачкој премијери филма „Јасеновац – истина“, подвлачећи значај тог догађаја, присуствовала и израелска амбасадорка у хрватској престоници Зина Калај Клеитман. Будући да се због свега овога званични Тел Авив нашао у не малој неприлици, амбасадорка се накнадно обратила јавности писаном изјавом достављеном медијима. Своје присуство загребачкој премијери филма она је објаснила знатижељом (хтела је да „види филм зато што је она потомак породице коју је погодио Холокауст“) и према његовом садржају се негативно одредила („селективно приказује историју, вређа осећаје људи који су изгубили своје најмилије у Јасеновцу“).

Реакције Јевреја и Срба

Овај догађај је изазвао талас незадовољства међу Србима и Јеврејима у Хрватској. Ријечки „Нови лист“ је најавио да су представници Јевреја у Хрватској одлучили да „због релативизације усташтва“ бојкотују централну комеморацију у Јасеновцу 22. априла, најављујући да ће, у складу са јеврејском традицијом, комеморацију организовати сами. Разлог за овакву одлуку је и лоша сарадња са Спомен-подручјем Јасеновац. „Хина“ преноси да се после одлуке Координације јеврејских општина да бојкотују комеморацију, на исти корак одлучила и Верска заједница „Бет Израел“ у Хрватској.

Ефраим ЗурофОвим корацима јеврејске заједнице у Хрватској придружило се и Српско народно веће, а онда је потпредседник хрватске владе Томислав Карамарко изјавио да је све сем „уједињења у поштовању према жртвама“ само „јефтино политикантство“. Поруку је послао Србима, не и Јеврејима, али Јевреји ваљда знају да се то односи и на њих, као и шта им је чинити у суочавању са оваквом накнадном вербалном агресијом.

Шта то хрватски усташоиди бране и чему то Срби и Јевреји пружају отпор? Кључ је у изјави председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић. Као и аутори филма и она сматра да постоје „они који преувеличавају јасеновачке жртве“. Они би, каже Китаровићка, да преувеличане жртве Јасеновца искористе „како би се нанела колективна кривица хрватском народу“, што она одбацује. Грабар Китаровићка каже да „модерна Хрватска није настала на усташком режиму НДХ“ и тиме се конфронтира са родоначелником нове Хрватске Фрањом Туђманом. Туђман је говорио да су се усташе у Другом светском рату ставиле на страну сила Осовине како би у склопу Европе, којом су доминирале те силе, хрватски народ „први пут у повијести добио своју државу“ и да је НДХ „израз повијесних тежњи хрватскога народа“.

Немогуће је одвојити данашњу Хрватску од НДХ ма колико на томе ових дана из тактичких разлога инсистира председница Хрватске. На свој начин, и веома речито, ово сведочи и актуелно амнестирање усташтва у Хрватској. Усташе су одувек имале исти циљ: истребљење и прогон Срба и увек су то остваривали само уз подршку спонзора њихове „независности“ са Запада.

Ради илустрације усташке „политичке агенде“ за остварење свог сна о слободној, независној (тј. „неовисној“, чак је и сам назив НДХ на српском језику!) и етнички чистој Хрватској, треба само прочитати једно италијанско сведочење о учешћу хрватских свештеника у геноциду над Србима током Другог светског рата. Наиме, италиjански лист „Ил Темпо“ обjавио jе 9. септембра 1953. године податак из документациjе Министарства одбране о учешћу хрватских фратара у покољу Срба. У њему се наводи да се „21. маjа 1941. године поjавише пред командантом дивизиjе ’Сасари’ у Книну три особе, међу коjима отац Шимић, францисканац. Оне изjавише да су од загребачке владе одређене да преузму цивилну власт у тоj покраjини. Италиjански генерал их запита коjи би био правац њихове политике. Отац Шимић беше таj коjи jе дао одговор: Убити све Србе у наjкраћем времену. Командант дивизиjе ’Сасари’ ниjе веровао своjим ушима. Тражио jе да то понови. А оваj: Убити све Србе у наjкраће могуће време. То jе наш програм. Ја се чудим – одговори високи италиjански официр – да се не схвата ужас тога предлога и да баш jедан свештеник, усто jош францисканац, долази да то изjави… Ниjе било средстава да се они одврате, тим пре што jе наредба из Рима гласила, ’не мешати се у локалну политику’. И они започеше.“

Још треба рећи да је овај хрватски „тисућљетњи циљ“ оствариван увек уз подршку западних спонзора – некада су то биле силе Осовине и Ватикан, а пола века касније НАТО играчи. У време НДХ Србе су слали у јасеновачке и друге бројне јаме или, просто, поклане реком Савом у Србију; а у „Олуји“ и „модерној“ Хрватској, која баштини „вредности“ НДХ, оне које нису побили, згазили тенковима или спржили авионским бомбама – протерали су у Србију у потресној тракторској колони.

Захтев да се Срби одрекну себе

На крају, мисле усташоиди и њихови савремени покровитељи (никада не треба губити из вида да је оваква Хрватска члан ЕУ и НАТО и да је Колинда Грабар Китаровић на функцију председнице дошла директно с једне од највиших функција у НАТО), ако је ова савремена хрватска држава настала истовремено и на злочину над Србима и у име европских „људскоправашких“ вредности, дакле нечега што је и са становишта неолибералне Европе „добро“, зашто би онда усташка НДХ, на чијем је историјском и вредносном наслеђу настала савремена Хрватска, била зло. Ако је у НДХ и било неког зла, мисле усташоиди и њихови покровитељи, то је проблем који ће решити пропагандисти убеђивачким стратегијама и јефтиним фалсификатима у корпоративним медијима и документарним филмовима типа „Јасеновац – истина“, у којима се кључни документи производе на лицу места у складу са пројектованом „истином“. Уосталом, само тако је могуће објаснити и најављено канонизовање Степинца. Савремени Запад подржава овакву манипулацију. Уосталом, шта друго на Балкану подржава тај неолиберални свет? Зато истина о Јасеновцу мора да се уподоби вредносном поретку коме је већ уподобљена и истина о Рачку, Сребреници, Маркалама…

Како би поткопали жилави српски отпор тој манипулацији, од Срба се тражи да се окану прошлости, као да колективна жртва тих стотина хиљада невиних људи, жена и деце није део нашег архетипа, наш идентитет. Они траже да се одрекнемо сами себе.

Ако истина о НДХ буде оспорена, лакше ће се примити и „истина“ да су „агресори“ Срби у „Олуји“ отишли својом вољом за Србију (ваљда су том логиком и својом вољом многи од њих на том путу и убијани, гажени и спржени). Ефраим Зуроф, тим поводом, каже да када у Хрватској једном смање обим злочина у Јасеновцу, следеће је да их потпуно негирају, и додаје да би канонизација Алојзија Степинца помогла онима који желе да искриве слику о Другом светском рату и Холокаусту. „Нико не зна где ће овај процес водити и како ће се ствари одвијати. Једноставно морате бити пророк да бисте то знали. Ово је очигледно нешто веома опасно и нешто што треба зауставити“, упозорио је Зуроф.

Дух је изашао из боце

Ово насиље над истином о Другом светском рату, о којој говори Зуроф, део је геополитичких кретања на прелазу два миленијума, када је у име неолибералне глобализације порушен и поредак изборен у судару са фашизмом. У том рушењу је срушена и истина међународне заједнице суверених држава изборена у Другом светском рату и још се замењује истином светског друштва које настаје у процесима неолибералне глобализације. А Јасеновац је само део тог глобалног вредносног пресвлачења.

Да је дух изашао из боце говори и то да је у Сплиту, поводом годишњице оснивања нацистичке НДХ, прошле недеље прослављена и 25. годишњица девете дивизије Хрватских оружаних снага и да је на овом скупу затражено да се злогласни усташки поздрав „За дом спремни“ заштити законом. Један од говорника је, како јављају агенције, рекао да се „сан о хрватској слободи закратко остварио 1941. године оснивањем НДХ“.

Пророчки стихови Јована Дучића из песме „Сину тисућљетње културе“ о нашем западном суседу, нажалост, све су актуелније: Још безбројна гробља затравио ниси, а крваву каму у њедрима скриваш, са вешала старих нови коноп виси, у сумраку ума новог газду сниваш.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Srbija jednostavno nema ni drzavnu ni nacionalnu politiku.
    Srbija je zemlja koja na neobjasnjiv nacin dozvoljava svojim ubicama,da nam ne samo kroje ekonomiju,vec da nam kroje samu istoriju i samu buducnost.
    U NJIHOVOJ VERZIJI BUDUCNOSTI,NEMA MESTA ZA SRBE I SRBIJU,KOJU POZNAJEMO.

    Srbija neprekidno,i danas, ide u neku “zajednicu”,pri cemu se na tom putu klize kao kocka leda na vreloj ringli.Samo zadnjih 100 godina potvrdjuju sve ove tvrdnje.Srbija nestaje na tom putu.

    Bili smo zrtve genocida u Prvom svetskom ratu,ubijali su nas puskom,kamom,vesalima,bioloskim oruzjem,masovnim epidemijama…ipak,preziveli smo,pobedili smo,imali uvazeni status u svetu saveznicke koalicije i u samoj svetskoj istoriji…i doziveli da sve to padne u vodu,posle svega 5 godina,nakon rata.

    Srpska politika je dozvolila apsurd da,kao drzava pobednica i konsolidovana drzava,udje u “zajednicu” sa svojim dusmanima i da ,recimo, Ante Pavelic,ekstremista i dotadasnji clan “Ciste stranke prava” (od Srba,etnicki,CISTE STRANKE hrvatskog PRAVA,na ubijanje)…udje u skupstinu u Beogradu 1927.g.,kao clan “Hrvatskog bloka”?
    Pa samo kompletna budala to moze da dozvoli,istorijski i drzavotvorno gledano.

    Mozete li zamisliti Srbiju nakon strasnog Prvog svetskog rata i hrvatske ekstremiste ,koji se odjedanput sire Beogradom?
    BEOGRAD POSTAJE I NJIHOVA PRESTONICA!
    Mozete li zamisliti da samo nekoliko godina nakon strasnog Prvog svetskog rata,u Beogradu imate ekstremistu Antu Pavelica,mrzitelja Srba i klasicnog ustasu…i jednog srpskog patriotu,Arcibalda Rajsa,koji U ISTO VREME,kumi i moli srpsku politicku “elitu” da se dostojno obelezi 10 godina od proboja solunskog fronta?

    Pa naravno da Srbi nista ne mogu da ucine u svojoj kuci,jer uvek dopustaju,iz razloga totalnog otsustva drzavne i nacionalne politike,da im unistitelji svih boja rovare po institucijama u Beogradu.

    Treba li potsecati na ISTO STANJE posle Drugog svetskog rata?
    Jos manje vremena je proslo od stasnih zlocina u Jasenovcu,ni 5 godina…a Srbi su hrlili u strasni zagrljaj svojim dojucerasnjim i vecnim ubicama…opet neki zagrebacki “kadrovi”,pola veka u Beogradu…
    Naravno da je sve kasnije cinjeno da se srpska istorijska tragedija relativizuje,a Srbi postanu nesvesni svoje istorije i svoga stradanja.

    Danas opet…OPET JE SVE ISTO,Beograd vrvi od hrvatskih “privrednika” i diplomata,jer se sada realizuje ekonomska okupacija,ali,postoji jos strasniji zadatak tog visevekovnog zloslutnog “hrvatskog faktora u nasim zivotima”,a to je PROMENA ISTORIJE,sto znaci,da ne samo da oni nisu cinili genocide ,i to najmanje u Prvom i Drugom svetskom ratu i gradjanskom ratu devedesetih,vec da je Srbija ucinila genocid nad njima?!

    Sve to kroz NOVU ZAJEDNICU,ako nije ZAJEDNICA SHS,AKO NIJE ZAJEDNICA JUGOSLAVIJA…SADA JE TZV “EVROPSKA ZAJEDNICA NARODA”-EU,gde ce Srbija stici,ako ikada stigne,bez ruku,bez nogu,bez glave,bez srca i bez duse.NI IME JOJ NECE IMATI.
    To je cena za Srbe i Srbiju,njenog clanstva u novoj “zajednici”.
    Ne zaboravite,hrvatska istorija Srbe u Hrvatskoj i BiH,naziva Vlasima,( a u Srbiji SRBIJANCE),dakle,za njih NEMA SRBA…koje je SPC ,po njima,posrbila…
    Nemojte se zacuditi ako nas prime u uniju,kao Vlahe,jer,ako nesto moze da se “posrbi”,moze i da se “razsrbi”.

    Sta uraditi,danas,ODMAH?

    Ne obelezavati godisnjicu jasenovackog genocida i drugih zlocina nad Srbima u kinotekama,vec na stadionima i trgovima,po skolama i crkvama…
    Sve intelektualne snage,licnosti i institucije,staviti u funkciju da se narodu pomogne u definiciji istorije i zla nad Srbima,cime ce se narod naoruzati moralom i svescu o potrebi izgradnje a ne razgradnje nacionalne svesti kod Srba.

    Uraditi milion drugih,sitnih i krupnih stvari u tom kontekstu…i sve do projekta “Beograda na vodi”,koji treba REDEFINISATI,ali momentalno…
    Treba otkazati projekat Arapima,zahvaliti im se…treba taj SAVSKI amfiteatar,koji je na reci Savi,koja nas toliko potseca i opominje…predati najboljim Srbima,sportistima,umetnicima,
    knjizevnicima,pevacima…ALI I SRPSKIM PRIJATELJIMA,De Niru,Bob Dilanu i svima koji postuju Srbe…
    Treba napraviti streliste Jasna Sekaric,terene Novak Djokovic,biblioteku i muzej sa najboljim eksponatima,POLITICKU AKADEMIJU ARCIBALD RAJS…nacionalni restoran,koncertni poluotvoreni amfiteatar,gde ce se odrzavati razne manifestacije i potsecati na nas moral,duh,energiju,vrednosti…
    Sve sa manje para ,a pokazati kulturu i snagu jednog naroda.
    Gde,ako ne u sred Beograda…KADA,AKO NE SADA…a ne da nam donose neke hibridne planove na 30 godina i pravimo “Najnoviji Beograd”,luksuznu spavaonicu…bez smisla,bez ukusa i bez poruke ko smo,jer takvih projekata ima na sve strane sveta,i to,na bezlicnim mestima.
    Pustite besmislene kule i gradove,DAJTE NAJBOLJIM SRBIMA DA SE ISTAKNU U SVOJOJ ZEMLJI I DA NAM POMOGNU DA OPSTANEMO.

    Ne zaboravimo,OVO JE ZADNJA FAZA,nema vise ponavljanja istorije.
    Nemci ne samo da mogu da menjaju sadasnjost i buducnost,oni mogu da menjaju i proslost.
    Optuze li nas za genocid,KUPE LI NAS HRVATI…to je znak da nema vise nikakvih istorijskih faza.
    To je kraj za Srbe i Srbiju,koju poznejemo.
    JOS GORE I OD SAMOG NESTANKA JE,DA NESTANEMO PONIZENI I OPTUZENI!

    • O stanju (dela) nacije, ukratko, u 2 citata :

      ” Srbin je lud, Srbin je proklet
      jednom ga ubijes, on ‘oce opet ”
      (Bora Djordjevic)

      „Народ који бира корумпиране, лажљивце,
      лопове и издајице није жртва. Он је саучесник“
      Џорџ Орвел

    • Genijalan komentar, koji je cini se bacen na neplodno tle. Osim jednog odgovora, nista. Ni sta. Sramota.

  2. Херман Нојбахер (књига “Специјални задатак Балкан” – Hermann Neubacher, Sonderauftrag Südost 1940-1945)

    “Рецепт за провославне, који је применио усташки вођа и поглавник, председник Независне Државе Хрватске, Анте Павелић, подсећа на најкрвавије религиозне ратове: „Једна трећина мора да постане католичка, једна трећина мора да напусти земљу, а једна трећина мора да умре!” Последња тачка програма била је и спроведена у дело. Када усташке вође причају о томе да су заклали милион православних Срба – укључујући бебе, децу, жене и старце то је онда, по мени, претеривање и самохвалисање. На основу извештаја који су стигли до мене, процењујем да број невиних, ненаоружаних, закланих Срба износи око 750.000.

    Када сам, по ко зна који пут, у Главном штабу ставио на дневни ред извештај о истински ужасним стварима које се одвијају у Хрватској, Хитлер ми је овако одговорио: „И ја сам поглавнику казао да није могуће само тако искоренити ту мањину, јер је она, једноставно, превелика!””

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *