Почетна / Култура / Револуција у чаши воде или у океану капитализма

Револуција у чаши воде или у океану капитализма

Стрип, филм и Холивуд  

БетменПише Владислав Панов

Оно што је у актуелној свакодневици одмаклог неолибералног западног друштва по  стало најважније (једнакост свих са сваким, свеопшта расна, верска и свака друга љубав, снисходљиво покајање белог човека…), то је одавно присутно на странама популарних стр  ипова. А све ће чешће бити присутно у форми њихове екранизације и на великом екрану

Није претерано ако се каже да су стрипови инспирација за филмске ауторе практично од када је седме уметности. Први јунак из света стрипа који је послужио као отелотворење савршеног филмског хероја у неком холивудском остварењу био је чувени маскирани осветник Зоро. Од тада има више од деведесет година. Током тог времена огранак забавне индустрије који се бави филмом за анимирање најширих слојева произвео је на десетине стрип-екранизација створивши у истом трошку и од продукције стрипова и од таквих филмова изузетно комерцијалну понуду. Толику да су, посебно последњих неколико година, управо остварења настала по стрип-штиву међу најкомерцијалнијим у историји вредновања седме уметности доларима. Донела су милијарде својим творцима. Сада, а чему могу да посведоче и овдашњи посетиоци биоскопа, на реду је комбиновање најчувенијих стрип-хероја. Отуда на великом екрану у истом филму управо битке бију Супермен и Бетмен, а тај њихов судар ће се наставити новим причама наредних година. Само до краја ове деценије Холивуд ће екранизовати још најмање тридесет стрипова и то искључиво у високобуџетским остварењима.

[restrictedarea]

Алтерего обичних смртника

Није тешко, мада ни лако, одгонетнути ову појаву. С једне стране, стрипови имају савршене јунаке који су по правилу супериорни у борби за правду, државу и, разуме се, банковни конто својих твораца. С друге, међутим, они доприносе даљем утемељењу и промовисању већ дуго болно присутне инфантилности у егзекуцији и, уопште, опредељењу да се било шта снима и нуди гледалишту од стране не само такозваног мејнстрим Холивуда него и од свих његових „уметничких“, „независних“ и „озбиљних“ огранака. Стрипови су, дакле, кривци и за квалитативни позитивни помак и истовремену деградацију стваралачких стандарда у понуди такозване забавне индустрије. Ова инфантилност, додуше, посебно из угла ауторских снага Холивуда, не представља ништа лоше. Напротив. Детињасти, самозадовољни и арогантни приступ тамошњих филмских стваралаца када размишљају о новим пословним подухватима иде управо наруку онога што као инспирацију нуде аутори стрип-штива. Једноставне премисе у конституцији приче, приземни дијалози, драматургија вестерна, и све што представља лако сварљиву тематику, чини да се стрип тако лако трансформише у филм. Зато има толико наслова којима се Холивуд нада даљем мултимилионском приходу у годинама будуће експлоатације стрипова. Стрип-хероји су, мора се признати, филмичнији од свега што „оригинални“ сценаристички холивудски еснаф нуди својим послодавцима. Они су, заправо, савршени за драматургију покретних сличица. Комбинација су свакога од нас и наших снова о сопственој узвишености, неустрашивости, па и хероизма. Ти јунаци, увек као алтер его обичних смртника, по правилу и с лакоћом спасавају свет од најстрашнијих немани и негативаца. Чак и они ретки стрипови у којима није овај тип јунака у првом плану имају широким масама прихватљивије хероје од већине холивудских филмова с ликовима који нису из стрипова.

СуперменДруштвени и геј гангстерај

Оно што је у актуелној свакодневици одмаклог „просвећеног“ неолибералног западног друштва постало најважније (једнакост свих са сваким, свеопшта расна, верска и свака друга љубав, снисходљиво покајање белог човека…), то је одавно присутно на странама стрипова. Тако, рецимо, после вишедеценијског присуства црнопутог стрип-хероја на страницама овог медијума (Црни пантер), овај ће први пут коначно постати самостални целулоидни херој у високобуџетском холивудском акционом спектаклу који се припрема за 2018. годину. Појава црнопутих стрип-хероја на великом екрану, иако касни више од пола века, посебан је тријумф стрип-аутора над расним предрасудама присутним и у америчком друштву и у комерцијалној понуди Холивуда. Исто се може рећи и за стрип хероине. Осим Жене Мачке, у бујици стрип хероја који су похрлили да освану на великом платну више није било женских ликова који би самостално носили холивудски спектакл. И то ће се променити. Стрип аутори трљају руке најавом потенцијално комерцијалне и дуговечне „франшизе“ која би могла да се исцеди из авантура неустрашиве Вондер Вумен, која ће се прво појавити у наставку актуелног целулоидног двобоја Супермена и Бетмена наредне године, а после сасвим сигурно и као главни јунак. Многи тврде да су стрип-аутори америчке продукције одавно неупоредиво либералнији и „напреднијих“ назора на све социјалне теме од својих колега упослених у Холивуду. Не само да одавно не показују да су спутани расним и родним предрасудама већ су сасвим слободних друштвенополитичких назора и у вези с другим питањима. Тако, рецимо, и поред наводног свеопштег одијума на помен муслиманских чланова западног друштва, у стрип литератури нема никаквих проблема да се успешно појави јунак муслиманске вероисповести и то женског рода! О таквој комбинацији, присутној у стрипу о Мис Марвел (алијас Камала Кан), тинејџерки муслиманки која као типична стрип-хероина крстари улицама Њу Џерсија доносећи правду кад год и где год да је неопходна, Холивуд није смео ни да сања. Сада постаје извесно да ће ова девојчица пакистанског порекла осванути и на великом екрану као директна последица напредних назора стрип-аутора. Дакако, погађате, ту није крај утицаја толерантне стрип идеологије на учмали и заостали део холивудске продукције. Своје заслужено место под сунцем неолибералног холивудског откровења „правих вредности“ добијају и ликови хомосексуалци које ће радосним геј бојама омалани Холивуд почети да презентује и у делима намењеним најширем гледалачком потенцијалу своје младости. Ликови као што је геј јунак Миднајтер допринеће, како је речено, коначном преобраћењу холивудских заосталих назора с овим у вези у „позитиван приступ на живот активног геј јунака“ на великом екрану!? Иако Холивуд већ тужно дуго испуњава наметнуту мисију промоције ове врсте позитивне накарадности на којој инсистира геј лоби модерног света, утисак је да то не чини ни довољно свеобухватно, а ни квалитетно. Поменути геј херој је само један од многих, а његове су авантуре и уопште личност приказани на страницама стрипова, за разлику од ригидног Холивуда, понуђени у прихватљивој форми, без уобичајено мучног, отужног и несрећног ореола холивудског хомосексуалца који баш и није срећан што је то што јесте, а што би, дакако, морао да буде. А то јесте у оваквим стриповима. Отуда, јасно, напредним. Творци тих стрипова који се поносно потписују као пионири културне, социјалне и сваке друге узнапредованости диче се да су испред учмалог холивудског естаблишмента чији се заостали назори нису деценијама променили. Чак их називају својеврсним друштвеним гангстерима! Геј стрипови ће све то, наравно, променити набоље, па и ако та промена долази од геј гангстера.

Стрип и социјална револуција

Гај ФоксЈедну од истински позитивних ствари су стрип-аутори већ успели да успоставе чак и као својеврсну активистичку подлогу за контрареволуционарно деловање у самом ткиву капиталистичке аутократије. У том се смислу помиње истински револуционарна појава лика Гаја Фокса, односно његове чувене метафоричне маске из култног штива, филмованог чак, „В као вендета“. Његова је маска постала симбол врло занимљивог и опасног, социјалног интернационалног бунта у борби против глобализма и грамзивог неолибералног капитализма безнадежно наметнутог широм планете. Тај је бунт, баш под овом маском, стекао милионску интернационалну подршку и заштићен је етикетом иза које се крију присталице овог бунта, такозвани Анонимни. Стрип је, дакле, у овом случају, доказао сву потенцијалну моћ у окупљању својих бројних, друштвено, политички, културно и на сваки други начин изузетно разноврсних следбеника. Антиглобалистички је покрет у Анонимнима добио не само значајног лидера него заправо једину истинску критичну антагонистичну масу која се отргла од зомбификованог и припитомљеног потрошачког стада глобалистичког капиталистичког система. Велика ствар за тако мајушну појаву као што је стрип. И док се та напредна борба у овом случају води против негативног и сурово свемоћног противника, други се стрип-аутори задовољавају салонским и неискреним порукама против одређених назора сопственог друштва. Некима сметају недовољно срећни приступи у прихватању хомосексуалности, а други су опчињени настојањима да пониште неправде у расним и верским стварима. Отуд, рецимо, појава, већ филмована, а свакако ће бити поново, стрипа „Персеполис“ који се на радост напредне либералне струје Запада бави судбином иранске тинејџерке која се херојски сукобљава с непријатностима одрастања у постреволуционарном исламском друштву. Француско-амерички филм снимљен по овом стрипу је досегао до милионског аудиторијума, као и до неколико десетина фестивалских признања, па и до номинације за Оскара за најбољи анимирани филм године! Јасно је, дакле, да се потенцијал невидљивог, али и те како присутног бунта против најосетљивијих неправди савремене цивилизације крије управо у ономе што аутори стрипова нуде својим читаоцима. Без обзира како се тај бунт препознавао, колико је он истински напредан или је изманипулисан у препознавању суштинских вредности које квалитетно друштво мора да поседује, необично је да се иницијална каписла социјалног револта, ето, крије у нечему на први поглед тривијалном, детињастом и наивном као што су стрипови.

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *