Приче о закопаном благу

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

Вратите се на напуштена имања. Можда баш ви док орете, копате пронађете давно закопани ћуп злата

У недељу, 24. априла, на велики хришћански и православни празник Цвети одржаће се у држави Србији парламентарни избори. Сви пунолетни држављани Србије имају право да гласају. Право ваља искористити и по слободној вољи одабрати за кога ће се гласати. Важно је знати да смо сви производ  прошлости, родитеља и учитеља, а да сами обликујемо сопствену будућност. Док не изађете на биралишта, ево неколико реченица из далеке прошлости. Из римског доба.

ДОК ЈЕ ИМПЕРИЈА ТРАЈАЛА… Римска империја је обухватала скоро читаву Европу, те велике делове aзијског и aфричког континента. Западна Европа, Пиринејско, Апенинско, Балканско полуострво Блиски исток, Мала Азија, Кавказ били су у саставу Римског царства. Логично,  временом су се границе мењале. Царство се понекад смањивало, новим освајањима повећавало. Било је, нарочито на периферним деловима, побуна, устанака, као и упада народа и племена која су живела ван граница царства, али је империја опстајала. Велика империја је захтевала сталну, огромну војну силу како би се власт Рима поштовала на целој територији. За велику војску потребан је и велики новац.

[restrictedarea]

До новца се може доћи на неколико начина: ковањем, тада није било папирног новца, те штампање није долазило у обзир; порезима и ратним пленом, то јест пљачком (свака сличност са данашњицом је случајна). Зато је Рим држао сталну војску чији је задатак био да чува власт у царству и преузима походе ван граница истог под изговором да спречи „дивље“ народе да нападају „демократски“ Рим, да пљачка не би ли обезбеђивала неопходне приходе. Поред колективне пљачке сваком легионару била је дозвољена и лична пљачка, а после двадесет година служења у војсци легионари су добијали – уместо пензије, јер тад их није било за разлику од данас – земљу у трајно власништво. Оваква организација легија давала је добре резултате и империја је трајала, све док се није урушила сама од себе. Једноставно, постала је превелика, скупа за издржавање и нестала је.

За наше подручје је важно то да су се северне међе Римског царства налазиле на Дунаву где су боравиле сталне граничне јединице. Прилично велика територија која се простирала од данашњег Београд до Видина и обухватала је и јужно залеђе од наведеног правца.

Римске легије су одређено време проводиле у појединим регијама, а онда су по службеној дужности премештане у друге области царства.

 

НЕИСПУЊЕНИ САН Приликом покрета и селидби легионари су покретну имовину носили са собом. Због дугог путовања ношење личних ствари није било једноставно, а златни и сребрни новац, осим што је вредан, и тежак је. Тада, Богу хвала, нису постојале државне или приватне банке – јер да их је било, потрага за закопаним благом била би бесмислена – и новац се није имао где оставити. Зато су га легионари закопавали на само њима знаним местима и то обично у крајевима где су мислили да се трајно населе кад заврше војнички позив. Бирали су места богата изворима са термалном и лековитом водом, благородне жупе где се могла гајити винова лоза. Они су у наше крајеве и донели винову лозу. Бање са лековитим изворима биле су им потребне како би лакше подносили костобољу и реуму зарађену током војничког живота, а вином су лечили напаћену душу.

Већини легионара миран живот после ратовања је остао неиспуњени сан. Нису успели да се врате по закопано благо. Како су место где је благо закопано чували као највећу тајну, није било никакве шансе да их у то доба неко открије. Закопано благо је надживело оне који су благо закопали.

Временом, крајеви где су некад боравили римски војници насељени су народима, који су преживели римску владавину или су се доселили после краха империје. Две хиљаде година касније приликом обављања сасвим обичних земљорадничких послова – орања, преоравања, копања бунара или темеља за зграде – давно закопано благо излазило је на светло дана.

Вратите се на напуштена имања. Можда баш ви док орете, копате пронађете давно закопани ћуп злата. Зато пробајте. Ако сте без посла, у снази, а жељни сте лепог живота, ништа вас не кошта да кренете у потрагу за закопаним благом. Могу вам помоћи утолико што ћу навести области у Србији где се са више вероватноће него у другим крајевима може пронаћи благо из времена Римског царства. То је област Трстеника – Врњачке Бање – Гоча – Александровачке жупе са периферним крајевима. Затим уз Дунав од Смедерева до Кладова са јужним залеђем и подручје Прокупља, Куршумлије и реке Топлице. Срећно вам било.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *