Почетна / Интервју / Кнут Брo – Људи затварају очи за шаку евра

Кнут Брo – Људи затварају очи за шаку евра

Кнут БроРазговарала Мара Кнежевић Керн

Тешко је објаснити злочине људи из албанског подземља на Косову. Психијатријска стања су сигурно присутни фактор, али верујем да кључну улогу играју новац, похлепа и моћ 

Nорвешки писац Кнут Бро аутор је романа „Ендгејм“ у којем се бави откривањем истине о умешаности страних војних и паравојних одреда у распиривању ратног пожара у Босни.

Захваљујући интервјуу с Кнутом објављеном у „Печату“, ова књига је послужила др Радовану Караџићу да дође до елемената за одбрану у Хашком трибуналу, а роман „Муњевити удар“, ускоро пред српском читалачком публиком, долази у тренутку кад се руше темељи политичког суда који је ослободио све злочинце терористичке организације УЧК, занемарујући масакр почињен над српским цивилима ради вађења органа за европску клијентелу. Аутор „Муњевитог удара“ узнемирио је норвешку јавност изношењем детаља о међународној трговини људским органима у ратом захваћеном подручју Србије, на Косову. Бави се жртвама албанске мафије из осиромашених земаља Источног блока које су из сабирног центра Приштина илегално превожене у Велику Британију. Девојчице су, у почетку, коришћене као сексуално робље да би им на крају повадили органе, а оне завршиле у масовним гробницама Империје.

„Када сам писао књигу, нисам имао информацију о чак 1.666 несталих Срба са Косова, али сам последњих година много тога сазнао. По изласку романа многи су ме нападали, оптужујући ме да сам претеривао, али данас схватам да сам проблем потценио“, каже у разговору за „Печат“ норвешки писац Кнут Бро.

[restrictedarea]

Косовска мафија се поред проституције бавила и трговином органима, користећи своја познанства с представницима миротвораца. Да ли је ико икада одговарао пред енглеским судом?

Колико знам само је 2010. Committee on Legal Affairs and Human Rights поднео извештај који је описао нелегална дешавања. Након тога се више ништа није предузело, сведоци имају тенденцију да нестану или да од страха занеме.

Како сте прикупљали информације за овај потресни роман?

Ову књигу сам писао 2009, па не бих могао да изнесем све детаље, али сам претежно користио документацију доступну на интернету, укључујући изворе с којима сам био у контакту. Већину њих сам навео на крају књиге… Наглашавам да сам крађу органа поменуо кад нико о томе није смео да говори.

Као романописац, не бавите се тумачењем глобалне политике изазивања ратова него искључиво расветљавањем улоге тајних служби на ратом захваћеним подручјима. Ипак, пошто сте норвешки ратни ветеран, у којој мери препознајете улогу страног фактора у распиривању конфликта?

Што се тиче стварања државе Косово, мислим да се ради о америчким интересима на Балкану… Пре свега због угрожавања економских интереса, а то се види на основу реакције Пентагона који се одмах осигурао грађењем нових база у Бугарској, Румунији и на Црном мору, укључујући и аеродроме. Те базе су се могле користити за операције у Ираку, Авганистану и Сирији. Војна контрола Запада на Косову је важна из више разлога. Американци су добили могућност да контролишу путеве гасовода и нафте из Каспијског мора и са Средњег истока, као и транспорт између ЕУ и Црног мора. Уз то, заштитили су трговину хероином, у међувремену прераслу у производни погон који даје милијарде долара, након што је САД окупирала Авганистан. Косово и Албанија су главне територије преноса хероина у Европу. Сталне пошиљке оружја, наркотика, жена, деце, нафте и бензина шаљу се преко Косова у ЕУ и то се све дешава под Тачијевом владавином на Косову. Одмах по завршетку рата САД су започеле градњу Бондстила, једне од највећих војних база на свету. Али с обзиром на то да се ради о роману, а не о историјском штиву, дао сам себи право да забележим своје виђење тамошњих дешавања.

У којој мери су стране службе одговорне за примопредају косовске власти у руке мафије?

У великој мери. Многи страни новинари, укључујући и оне из Енглеске, документовали су блиске везе између немачке тајне службе и америчке ЦИА са УЧК, подржавајући их и обучавајући… Детаље о начинима снабдевања оружјем изнео сам у роману.

Према вашим сазнањима ИРА је играла значајну улогу у наоружавању УЧК , што је обављано уз помоћ бројних тајних служби. Постоји ли воља – како у војсци тако и међу политичарима – да се преиспитају грешке и међународним мировњацима врати улога фактора мира?

Не верујем. Све је то део већег плана. Генерал Весли Кларк је још 2007. изјавио да САД већ има спремну стратегију за заузимање Ирана, Либана, Сирије, Ирака и Судана. ИСИС је створен од онога што су САД оставиле после напада на Ирак да би створиле такозвано Арапско пролеће. Њихов циљ је постигнут. И где смо данас? Мора да се реагује не НАТО снагама, већ оним Уједињених нација. Дозвољавамо себи да у високом степену прихватамо реторику са стране.

Шта је покретало трговце људским органима и њихове помагаче да учествују у том гнусном послу, те у којој мери је тај свет представљао изазов за писца?

Један познати аутор је давно рекао да је описивање зла које се догодило у стварности за писца тешко и готово немогуће због тога што нико не би поверовао да се оно о чему се приповеда заиста могло догодити. Без обзира које фантазије ми писци скујемо, увек ће нас стварност превазићи – све се то већ некад негде догодило. Имајући у виду сазнања до којих сам дошао, није ми тешко да пишем о овим догађајима, а мотив ми је искључиво жеља да расветлим истину. Најбоље стварам када сам љут, а бити љут према људима који праве оваква недела је лако. Зимус сам провео неколико недеља на Лезбосу и помагао приликом прихвата избеглица. Кроз сусрете са тим јадним људима поново сам видео шта зло може да направи.

Како објашњавате неометан прелазак британске границе толиког броја отетих жена? Ко је све морао да затвори очи и понесе на души невине жртве?

Када се крећу огромне количине контејнера, могуће је да неки од њих прођу границу неопажено, мада ми се чини да је то у најмању руку чудно… Сумњиви су остављани на паркинзима, што сведочи низ откривених контејнера с угушеним емигрантима. Ако се запитамо где су они који су требало то да открију, долазимо до улоге новца – новац решава скоро све. Људи затварају очи за шаку евра.

Из позиције норвешког војника, незадовољног понашањем ваше земље према преживелим ветеранима, храбро сте отворили питање улоге Норвешке у распиривању ратних сукоба. Може ли „Муњевити удар“ помоћи да се овако нешто не понови?

Верујем да су норвешке власти увучене у ове конфликте због свог блиског контакта са САД. Нажалост, немам илузије око тога да ли је Норвешка „нација мира“. То можете закључити из чињенице да ми продајемо оружје и шаљемо многе војнике у туђе ратове, што је довело до стварања ИСИС-а. Не верујем да се ради о злу већ о жељи за постизањем моћи и утицаја уз згртање новца. Норвешка жели да учествује и у добрим и у злим подухватима, а то је ставља у ситуацију да се често ангажује на погрешној страни.

Да ли би за вас и питање Украјине, у којој се репризирају страхоте виђене на Косову, могао бити изазов?

Још увек не. Тренутно приводим крају рукопис који се тиче догађаја на Балкану. У новој књизи пратим путеве новца много дубље него у претходним романима.

Да ли професионални војник може да искључи емпатију, савест, критичку анализу? Какве механизме користе „добри војници“ кад се врате кући и покушају да живе „нормално“?

Ми војници који се враћамо са служби плаћамо данак медијским манипулацијама у рођеној земљи. Војници који су ишли напоље да се боре из позитивних побуда, много година касније схвате да идеја за коју су се борили уопште није била племенита. Због тога је ветеранима још теже да живе са својим траумама.

Да ли би ова књига могла да помогне онима који би морали да се позабаве жртвама ратне машине – било као агресори било као бранитељи?

Песимиста сам и поводом тога. Увек ће бити људи који ће ићи напоље у један или други „рат солидарности“. И увек ће бити моћних људи који ће то искористити. Ако моје књиге могу веродостојно да прикажу колико мало херојства има у рату, задовољан сам. Али верујем да је сасвим супротно. Млади момци од 20 до 25 година никада не верују да ће смрт или муке баш њих да погоде. Увек им се чини да се несрећа дешава другима, све док их саме не стрефи. А тада је већ касно. У Норвешкој смо ипак направили неколико добрих корака у правцу бриге о војницима после рата, али има још много да се ради.

Које сте трауме најчешће сретали код снајпериста? Да ли су ти људи способни за етичко вредновање својих поступака? Да ли се ради о садистима или једноставно људима који само „раде свој посао“?

Неки су, наравно, садисти, али већина то није. Једном приликом сам срео пилоте војних ловаца Ф16 који су побили много људи. Причали су како нису имали проблем да испусте бомбе. Али када су неколико година касније почели да размишљају шта се десило пошто су те бомбе експлодирале, настали су проблеми. Верујем да је исто и са снајперистима. Они имају велико растојање од жртве и виде само „слику“. Они не виде особу коју убијају. Не пре него што прође неколико година и почну да размишљају о том чину.

Ко је посебно заслужан што је ова књига преведена на српски језик?

Да није било интересовања др Зорице Сарах Митић, књига никада не би изашла на српском језику… А што се тиче норвешке читалачке публике – добио сам неочекивану позитивну реакцију људи који су се препознали. Били су задовољни што сам написао „њихову“ причу. У међувремену сам добио и неколико непријатних писама од косовских Албанаца, али то није било горе од оног што сам очекивао. Медији нису отворено критиковали, већ се послужили прећуткивањем. Моје књиге нису поменуте у медијима, нестале су са полица књижара и нису биле предмет књижевне критике.

Ваша књига се не брани само истином него и несумњивим литерарним вредностима.

Моје књиге су настале на основу дуготрајног истраживања и много рада на припреми оног што ће се појавити у функцији откривања истине за коју тврдим да никад није црно-бела. Само писање је због тога за мене много лакше имајући у виду задатак који сам себи задао – да опишем стварност што је могуће верније. Судећи према реакцијама публике, вероватно у томе помало и успевам.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *