Почетна / Србија / Кампања за неколико процената

Кампања за неколико процената

Изборна кутијаПише Никола Врзић

Шта кажу истраживачи јавног мњења, а шта кладионице, десетак дана уочи избора у Србији?

Тачно седам дана пошто се овај број „Печата“ буде нашао у продаји, у Србији ће наступити предизборна тишина. Приметићемо је таман колико смо приметили и досадашњу кампању, дакле, једва. Да ли је предизборна кампања толико слична предизборној тишини због недостатка новца за вођење уочљивијих промоција странака, или због недостатка енергије углавном истрошених лидера, или због недостатка свежих идеја или пак зато што сви унапред знају ко ће бити победник, тек, кампања која ће ускоро бити за нама остаће упамћена најпре по томе што у њој нисмо ни чули ни видели ништа што би вредело да буде упамћено. Оно што смо наслутили када је изборна трка почињала, обистинило се и више него што смо слутили.

Што ће рећи да се најинтересантнија предизборна прича овогодишњих ванредних парламентарних и редовних покрајинских (у Војводини) и локалних избора тренутно своди на свега неколико процената више или мање које ће освојити странке власти и опозиције. Кад је већ тако, да видимо шта кажу истраживачи јавног мњења, а шта кладионице, макар зато што ће бити интересантно када њихове предизборне прогнозе, кроз десетак дана, будемо упоредили са изборним резултатима.

Какве резултате да очекујемо?

[restrictedarea]

ПРОГНОЗЕ И ОПКЛАДЕ ЦЕСИД-ово истраживање, спроведено последње недеље марта – пре изрицања ослобађајуће пресуде лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, што није неважно због могућег утицаја на коначни резултат радикала – Српској напредној странци дало је 53 одсто гласова, Социјалистичкој партији Србије 13 одсто, коалицији Демократске странке Србије и „Двери“ 8 одсто, СРС-у 7, коалицији Тадића, Јовановића и Чанка 6 одсто, док Демократска странка Бојана Пајтића и покрет „Доста је било“ Саше Радуловића могу да рачунају на по пет одсто гласова и близину цензуса.

Према истраживањима Срђана Богосављевића, члана Управног одбора ИПСОС-а, како је недавно рекао „Политици“, „листа коју предводи Александар Вучић има око половину опредељених бирача“, „спокојна за цензус може бити листа око СПС-а, али ће тешко поновити резултат са претходних избора“ (пре две године добили су 13,49 одсто гласова) а уласку у парламент могу да се надају и СРС, ДСС/Двери, Тадићева листа, ДС и ДЈБ, „али би ме такав резултат“ – да сви они прескоче цензус – „ипак изненадио“.

„Фактор плус“, у свеже објављеном истраживању, Вучићевим напредњацима даје 50,9 одсто гласова, СПС-у 12,3 одсто, СРС-у 7,8, ДС-у 5,7, ДСС/Дверима 5,1, Тадићу, Ч. Јовановићу и Чанку 5, а ДЈБ-у 4,5 одсто.

Додајмо и резултате једног необјављеног истраживања које је „Печату“ стављено на увид под условом да не откривамо извор. Међу опредељеним бирачима, СНС има подршку њих 44,1 одсто, СПС 11,8, СРС 9,4, ДС и ДСС/Двери по 7,2 одсто, Тадић и савезници 6,9 одсто, док је ДЈБ на 4,8 одсто гласова.

А шта кажу кладионице? Судећи по квотама кладионица „Меридијан“ (изабрали смо је методом случајног узорка), СНС има нешто веће шансе да буде испод 49 одсто гласова него изнад те бројке (на прошлим изборима имали су 48,35 одсто), СПС је око 11 одсто, СРС би требало да има преко 6,6 одсто, ДС мање од 6,2 одсто, Чеда/Борис/Чанак око 6,1 одсто, ДСС/Двери око 5,9 одсто, а ДЈБ-у се прогнозира преко 4,5 одсто гласова док је могућност да ће прећи цензус фифти-фифти. Интересантно, ДС-у се у овој кладионици дају нешто веће шансе да остане испод цензуса него СРС-у, Тадићевој коалицији и ДСС/Дверима.

ФАКТОР ИЗЛАЗНОСТИ Све у свему, дакле, оно што смо знали и унапред, уз покоју недоумицу. СНС-у се приписује и више и мање него на претходним изборима; СПС-у углавном нешто мање него пре две године, што би могао да буде ефекат одласка ПУПС-а из коалиције са СПС-ом и Јединственом Србијом; СРС је, изгледа, сигурно изнад цензуса, чему, али с дозом стрепње јер их има и у близини цензуса а истовремено и у зони статистичке грешке, могу да се надају и ДСС/Двери; од проевропске тројке – ДС, Тадић/Јовановић/Чанак и ДЈБ – понеко би могао да остане испод цензуса, за шта највећу шансу има покрет Саше Радуловића. Како сада ствари стоје, о њиховој ће судбини одлучивати и излазност; што она буде већа, шансе су мање за странке у близини магичних пет одсто гласова. Док ће коначан састав парламента, што је заправо једино и важно, осим од резултата избора и због Донтове формуле којом се гласови преливају у посланичке мандате, зависити и од процента бачених гласова, оних који су остали испод цензуса, а који ће се прелити, највише, убедљивим победницима предстојећих избора.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *