Почетна / Србија / Финиш битке за Војводину – много жучи и отрова

Финиш битке за Војводину – много жучи и отрова

ПајтићПише Бранко Радун

Оптерећена бројним аферама у последњих 16 година неспутане власти у Војводини, Демократска странка и Бојан Пајтић изгубили су сав легитимитет који су имали

Осим парламентарних избора који имају свој ток, посебну специфичност у овом изборном циклусу представљају покрајински избори у Војводини. Како већ 16 година АП Војводином владају Демократска странка и њени партнери, очигледно је да су многи изузетно нервозни јер ће највероватније напустити своје фотеље. Неко ће се запитати откуда толико агресије и нервозе, пре свега у редовима демократа, кад губитак фотеља није и смак света. Али за неке ће и бити, јер је врло вероватно да неће изгубити само власт и привилегије већ и слободу. Да је свима очито како брод ДС-а у Војводини тоне, показује и понашање његових коалиционих партнера, Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка и Савеза војвођанских Мађара Иштвана Пастора, који праве дистанцу од лидера ДС-а Бојана Пајтића.

ОПУСТОШЕНА ВОЈВОДИНА После толико година власти ДС-а у Војводини, салдо је поразан. Опустошена економија, пљачкашка транзиција, поклоњена земља тајкунима с једне стране, а с друге, сепаратистичке тенденције и мимо неуставног Статута које су удаљиле покрајину од остатка Србије. Тешко је побројати све промашене пројекте који су потрошили огроман новац, али и будућност грађана, као и опасне одлуке које су довеле до тога да је Војводина „држава у држави“ и само на неколико корака од сецесије. Све то уз подршку оних кругова у иностранству којима треба још слабија Србија и власт осетљивија на притиске и уцене.

[restrictedarea]

Расположиви документи тзв. „владе Војводине“, као и јавно објављени подаци, стварају слику непрегледног мора муљања и злоупотреба са бројним аферама. Поставља се питање да ли је покрајинска власт била толико неодговорна и неурачунљива, или је пак свесно ушла у махинације како би извукла новац грађана који је завршио на приватним рачунима. Из афера које су избиле у јавност, а то је тек врх леденог брега, могли смо видети велику бахатост која говори о уверењу да ће исте бити заборављене и никада расветљене. Другим речима, ова бахатост је била заснована на претпоставци да ће актуелна власт ту бити јако дуго, довољно да се избришу или нестану трагови.

Занимљива је чињеница да годинама нико није ни смео да говори о тим махинацијама, а када је и то дошло на ред, медији су остали необично незаинтересовани. Као да је невидљива рука штитила актуелну покрајинску власт од лупе истраживачког новинарства. Занимљиво да се скоро и није десило да на конференцијама за новинаре челника ДС-а медији упитају о тим аферама иако су оне биле познате и око њих су се водили судски спорови. Ове теме потпуно су игнорисали и медији који се промовишу као независни, и који се поносе „истраживачким новинарством“. Објашњење се вероватно крије и у извештајима о огромном новцу који је домаћим медијима и НВО сектору стизао са Запада, о чему је и „Политика“ писала недавно. Основни принцип медија је „вежи коња где ти газда каже“. А овима је газда очигледно ван Србије.

Одговор покрајинских политичара који окружују Пајтића није било разрешавање афера, или изношење аргумената на основу којих се може закључити да су сумње неосноване. Они су систематски и упорно избегавали да објасне догађаје о којима је јавност обавештена. Једини одговор биле су претње кривичним тужбама за непостојећа кривична дела клевете и узнемиравање јавног мњења против свих који им приписују афере. Дакле, није узнемиравање јавности ако пропадне „Развојна банка Војводине“, али јесте ако се о томе говори и пише. То је заправо покушај поновног увођења титоистичког вербалног деликта од стране покрајинских власти које баштине „наслеђе“ титоистичких аутономаша и ауторитарног и антидржавног устава из 1974. године.

 

КРИЗА ЛЕГИТИМИТЕТА ДС-а Отварање или прецизније тек „начињање“ појединих афера којих има заиста много, довео је до кризе легитимитета владајућег ДС-а. Подршка јавности пала је на ниво борбе за цензус. Коалициони партнери почели су да се дистанцирају и да траже „друге опције“. Но Пајтић је ипак успео да све то преживи. На који начин? Комбинацијом притисака према коалиционим партнерима и оним што иде уз то („знамо шта сте радили прошлог лета“), са подршком коју је имао на Западу.

Стога је разумљиво што су покренуте афере и судски процеси имали мали медијски одјек. Демократе, са јаким упориштем у медијима и у страним амбасадама, успевали су да спрече ширење истине, па чак и постављање питања о појединим аферама. Покрајина је кроз своје фондове доделила огромна средства бројним компанијама, а да се о том новцу није домаћински водило рачуна. Занимљиво је да су давана средства за технолошки развој, која су често испарила, а да при томе технолошки развој и не спада у надлежности АП Војводине. Новац грађана је арчен из фондова који су гашени или преименовани по принципу „шибицарске технике“. Неретко је новац, добијан на тај начин, бивао „заборављен“, а уместо њих су установљене нове, сличне установе, чак са сличним именом и истим разлогом и делатношћу попут Фонда за капитална улагања АП Војводине и Фонда за развој АП Војводине. Новац потрошен у нове технологије није донео нове технологије, нити нова радна места, на шта су се обавезивали примаоци финансијске помоћи. Ради се о огромним средствима, којима су могле да се модернизују и опреме болнице или школе у Војводини.

Субвенције су добијале компаније које нису директно враћале дуг у новцу већ и у роби или услугама, што је био додатни простор за махинације. Прималац субвенције није био обавезан да положи ефикасна средства обезбеђења за враћање дуга, а банкарске гаранције захтеване су тек од 2011. године. Поднето је најмање 15 кривичних пријава против Пајтића и његових сарадника. Пракса је показала да предузећа корисника субвенција, обухваћена пријавама, нису испунила ниједну од својих уговорних обавеза, а добијен новац потрошила су за неутврђене сврхе. Приватна предузећа чији су случајеви описани или су у стечају, или су ликвидирана. Сумњу повећава и то што органи нису водили судске спорове против власника тих предузећа која нису вратила субвенције. Нису издавани ни налози буџетској инспекцији да изврши контроле (не)наменског трошења буџетских средстава у субвенционираним предузећима. Ништа није предузето да се на неки начин смањи штета, и барем делимично наплате дугови који су достигли енормне цифре.

 

БЕСКРАЈНЕ АФЕРЕ Наведимо само неке од афера о којима говоримо: Афера Дандy, афера Празна фирма, афера Зобеx, афера Ецо Фантом, афера Ужичка веза, афера Двострука превара, афера Соколац, афера Вино у Црвеном крсту, у којој је субвенција Винарији Звонко Богдан враћена у вину (6.000 боца) коме се губи траг, афера Нестали погон у Оџацима у којој на крају ништа није остало од погона у који је уложен новац… Субвенције су компаније „враћале“ у којекавој неконкурентној, па и непотребној роби. Тако су покрајинске институције добијале „робу“ попут апарата за депилацију, прецењених туристичких возића и стотина хиљада четкица за зубе, све до мртвачких ковчега. Процењује се да су на тај начин нестале десетине милиона евра.

Но да није све тако комично (премда су цифре више него озбиљне) говори и афера Каменица 2. Када је 2008. положен камен темељац, Пајтић је изјавио да ће нова болница „Каменица 2“ у Сремској Каменици коштати 20 милиона евра, и да ће бити завршена 2009. године. Онда се о „Каменици 2“ није причало неколико година. Затим је завршетак радова одложен за 2013, па за 2014. годину. Нажалост, болница још не ради. Укупна вредност инвестиције у међувремену се са 22 милиона евра попела на 31 милион евра, а по свему судећи, ако се икад заврши набавка и инсталација опреме, нова болница ће на крају коштати скоро 40 милиона евра. Ко ће одговарати за то што до сада није набављена опрема и што су пропали бројни тендери, чиме је изгубљено драгоцено време за хиљаде тешких болесника којима се могло помоћи?

Све ово је тек мали део оног што ће оставити у наслеђе садашња покрајинска власт оној која ће доћи после избора. Готово сигурно ће окосница нове покрајинске владе бити у рукама напредњака. Пред њима ће бити тежак посао чишћења Аугијевих штала од наслага корупције и немара. Мера у којој ће успети да се избори с тим „смрдљивим наслеђем“ у будућности одредиће подршку грађана Војводине. Тек, само ако буде консолидовано функционисање покрајинских институција, и ако буду разрешене барем неке од већих афера, Војводина ће моћи да крене напред.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Kada je naslov „kakav je“ , onda je briga za očuvanje preostalog integriteta Srbije – beznačajna!! Ovi na fotki, niti su zainteresevovani za to, niti im je u „programu“, niti nešto osećaju za Srbiju! Nekada je to bila /možda/ ideološka borba, možda želja za solidarnošću, ekskluzivom, slobodom /koja je dovoljno postojala/ …. ali taj pokret studenata i „slobode“ je imao sasvim drugi smisao, te davne 1968, imao je reformu univerziteta i autonomiju, želju za više demokratije i slobodu javne reči! Ovi „embrioni“ politikanstva, su pretstavnici formiranja „beogradskog pašaluka“, koji PO NJIHOVOM Srbija zaslužuje! Pouka – čuvajte se ovih „srba“, jer to su veći neprijatelji, nego oni spolja!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *