Почетна / Зелене стране / Експеримент вакцинама против колере

Експеримент вакцинама против колере

ХеликоптерПише Мара Кнежевић Керн

Шта стоји иза ургентног настојања америчке компаније да добије сагласност за експерименте генетички модификованом вакцином у Аустралији, где већ 35 година није било епидемије колере

Аустралијска јавност је 2013. била шокирана вешћу да компанија PaxVax, са седиштем у Калифорнији, захтева од њихове владе лиценцу за медицинске експерименте с вакцинама „на 1.000 одраслих Аустралијанаца, укључујући и децу“. Предмет испитивања су генетички модификоване вакцине са живим бактеријама колере.

САГЛАСНОСТ ЗА ЕКСПЕРИМЕНТЕ Засуто мејловима огорчених грађана, Регулационо тело за генску технологију било је принуђено да постави на свој сајт умирујућу информацију да „сагласност за експеримент још није дата“. Одлучна да по сваку цену тестира свој производни програм, компанија PaxVax је, упркос противљењу научне јавности, 2016. добила лиценцу за запрашивање из авиона области Квинсленд и Викторија ГМО вакцином са живим бактеријама колере. Шта ће се током ове кампање запрашивања догодити са трудницама и њиховим нерођеним бебама, може се закључити из изјаве произвођача да „не постоје докази о безбедности вакцине за фетус“.

Имајући у виду да аустралијска Commonwealth Serum Laboratory (CSL) од 2003. има лиценцу за комерцијалну употребу генетички модификоване вакцине против колере Orochol, поставља се питање шта стоји иза ургентног настојања да америчка компанија добије сагласност за ове експерименте у држави која већ 35 година није имала епидемију колере, а малобројни оболели су били путници пристигли из земаља где колера још влада.

[restrictedarea]

Ив Хилари из „Активист поста“ подсећа на историјат развоја вакцине против колере и каже да данас произвођачи вакцина раде са генетички модификованим бактеријама, док је у 19. веку коришћена бактерија колере изолована током епидемија ове болести. То отвара многа питања на која забринути аустралијски научници не добијају одговор. Једно од лакших односи се на чињеницу да већ постоје бројна цепива против колере, па нису јасне намере овог произвођача, тј. чему експерименти с његовом вакцином. Могући одговор лежи у чињеници да биотек компаније не могу лако да патентирају микроорганизам из природе, па производе ГМО бактерије, које након добијања патента доносе огромне зараде.

У Америци је метод избацивања вакцина из авиона коришћен током кампање вакцинисања дивљих животиња. Sanofi и огранак компаније Merial Limited користили су авионе и хеликоптере за избацивање у дивљину вакцине Raboral с живим вирусом, отровним за људе. Да запрашивање вакцинама више није тема из научнофантастичне хорор продукције може се видети из случаја 2009. у Калифорнији. Током шетње ван града у околини Анахајма, једна жена се нашла у зони запрашивања, док су хеликоптери изнад њене главе интензивно надлетали област. После излагања великој дози аеросола, жена је завршила у болници са симптомима јаке главобоље, мучнине, болова у мишићима и крстима. Лабораторијски налази су открили трагове протеина повезаног са SV-40 Simian Green Monkey вирусом, као и бројне доказе да је пацијенткиња била изложена вакцини удахнутој из ваздуха.

ФАТАЛНА, А НЕ БЕЗБЕДНА Запрашивање вакцинама показало се као метод који пружа неслућене могућности за тајне експерименте, с обзиром на то да је избегнута заморна борба убеђивања и лова на заморчиће – људе и животиње. У чланку који је објавио 2006. Yale School of Public Health, извесни Мајкл Гринвуд изјављује да се ваздушним запрашивањем одраслих комараца вакцином може смањити број оболелих од вируса Источног Нила. Након те изјаве одобрено је да се ДНК вакцине и рекомбиноване вакцине могу тестирати или користити као „заштита“ од инфекције.

У борби за превласт на тржишту вакцина издвојило се пет најутицајнијих компанија: Merck, Pfizer, Novartis, SGK и Sanofi Pasteur. Оне притискају владе да састављају календар вакцинације усклађен са њиховом понудом и њиховим комерцијалним интересом. Ту лежи одговор на једно од питања аустралијских научника: због чега се у календар уводе цепива за веома ретке болести у датим земљама. У том грму треба тражити одговор и на питање због чега се изненада нашла у понуди ГМ вакцина „гардасил“ (Cervarix), лиценцирана 2006, иако је пракса показала да штета од ње далеко премашује корист. Јапан се међу ретким државама усудио да привремено забрани увођење ове вакцине, док се не докаже да је безбедна.

У којој мери се некажњено барата неиспитаним, небезбедним вакцинама може се видети на примеру једне од експерименталних ГМ вакцина против ротавируса. Она се показала фаталном убрзо након пуштања у оптицај милион „безбедних“ доза. Тек кад су масовно почели да се пријављују симптоми озбиљних цревних болести, вакцина је повучена са тржишта. Одговорност нико није преузео.

Да компаније више брину о сопственој безбедности него о безбедности вакцина може се видети из прилога у ревији Quarterly FunVax, из јуна 2007, која обелодањује циљ пројекта ИД:149АЗ2. Произвођачи вакцина озбиљно размишљају о начинима за неопажено уношење вакцине у животни простор, како би се избегло прегањање са делом сумњичаве популације. Међу шест иновативних начина предлаже се „запрашивање с велике надморске висине, убацивање у пијаћу воду, пренос преко инсеката…“ Ове маштовите методе олакшавају посао свим учесницима у ланцу одлучивања, претварајући Планету у експериментални полигон.

Европљане који мисле да ће експеримент-колера бити извођен само над популацијом Аустралије и сиротињом Трећег света, непријатно је изненадила изјава Ниме Фарзан из компаније PaxVax да је њихов циљ „проширивање тржишта за вакцину против колере на развијене земље“. Уколико читамо између редова, долазимо до застрашујућег сценарија којим би талас избеглица са Блиског истока могао послужити као идеалан окидач за стварање панике у „развијеним земљама“. Обавезна вакцинација милиона избеглица и њихових домаћина донела би незамисливу корист онима који живе од епидемија и бриге о народном здрављу.

 

УБИСТВО ЗБОГ ПРОФИТА Французи и без колере имају довољно разлога за незадовољство политиком Министарства здравља, не одустајући од захтева да им се одговори на питање: У којој мери се политика овог министарства кроји под утицајем произвођача вакцина?

Међу питањима без одговора налази се и оно везано за скандал око несташице тровалентних ДТП вакцина. Французи хоће да сазнају ко је изазвао несташицу, с којом намером, у чијем интересу? Ова обавезна вакцина коштала је 14 евра, али су родитељи због несташице приморани да купују шестовалентну Infranrix вакцину (дифтерија, тетанус, полио, велики кашаљ, хепатитис Б) по цени од 39 евра. Очигледно се ради о марифетлуку којим је компанијама омогућена додатна зарада 25 евра по глави детета. Родитељи су на овај начин приморани да сем три обавезне вакцине дозволе да деца у пакету приме и три необавезне. У петицији потписаној од стране милион француских родитеља тражи се преиспитивање правног нонсенса по ком се родитељи кажњавају због одбијања шестовалентне вакцине, а држава се не кажњава што их незаконито приморава на вакцинацију са три необавезна цепива. Французе, пре свега њихову научну јавност која нема утицај на политичке одлуке министарке здравља, муче и адјуванси – болна тема коју министарка упорно избегава сводећи проблем на баналну дилему: вакцине за и против. На тај начин се вулгаризује читав проблем, не би ли се избегао одговор на питање: „због чега је фосфат калцијума после десетине година избачен из употребе, иако је утврђено да нема штетне ефекте“.

Проф. Лик Монтањије, добитник Нобелове награде за медицину 2008, изјављује да му се већ смучило избегавање разговора о адјувансима. „Адјуванси су ти што непрестано праве проблеме. Разбесни ме кад видим до које мере се то игнорише, у интересу политике и фармацеутских кућа… Речју: у стању су да убијају децу због профита.“ Међу адјувансима „што праве проблеме“ наводи се и формалдексид, који је Међународни центар за истраживање канцера у јуну 2004. прогласио за изазивача рака. Ту је и алуминијум – коришћен као моћан стимуланс имуног система, чије се коришћење у вакцинама може објаснити искључиво комерцијалним разлозима.

Државно веће Француске је од новембра 2012. почело да обелодањује проблем с алуминијумом, потврдивши да се оштећења мишићног ткива изазвана алуминијумом из вакцина могу појавити и 10 година од вакцинације. Француска Академије медицинских наука, као и бројни научноистраживачки центри, позивају на одговорност Агенцију за лекове, која је, уместо повећаног издвајања средстава за проучавање вакцина, ускратила средства за истраживање стручном тиму ИНСЕРМ-а из болнице „Хенри Мондор“, који већ 18 година ради на истраживању безбедности вакцина.

Оно што желе удружени родитељи Француске своди се на захтев за повратак на старе вакцине без токсичних адјуванса, у разумном броју за који мора постојати консензус свих којих се тиче, а поготово мајки – осведочених експерата за одгој и очување потомства.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *