др Мирјана Анђелковић Лукић: Прећутани геноцид осиромашеним уранијумом (други део)

Разговарала НАТАША ЈОВАНОВИЋ

Само на територију Косова  и Метохије током НАТО бомбардовања 1999. пала је 21 тона осиромашеног уранијума, што је попут две и по атомске бомбе којом је збрисана Хирошима 6. августа 1945. године. С обзиром на то колико је муниције са осиромашеним уранијумом бачено на тако мали простор као што је Србија, али и других разорних пројектила, др Мирјана Анђелковић Лукић истиче да се може рећи да Косово и Метохија јесу нова Хирошима. То су, према њеним речима, потврдили и немачки атомски физичари Х. В. Габријел и др Д. Шалх у раду Measurement of Radioactivity of Soil Samples from Serbia, Part 2.

Ако су приликом бомбардовања загађени земљиште, вода и ваздух, да ли то значи да је осиромашени уранијум увелико у ланцу исхране, и како се од тога можемо одбранити?

У то не треба сумњати. Људи из Врања су сведочили да су уплашени за здравље своје деце, да се плаше купања, јер сматрају да је вода већ загађена осиромашеним ураном. Врање је један од локалитета често гађан муницијом са ОУ, тачније брдо Пљачковица и репетитор који се тамо налазио.

На вратима клинике у Барију пише: Здравствена контрола италијанских грађана који су радили на територији БиХ и Космета. Сматрате ли да би цела Србија требало да се тестира?

Тестирање такве врсте не постоји. Било је својеврсно праћење здравља на ВМА у Београду, али је после 2005. прекинуто, јер само активан састав војске и цивили запослени у том сектору једном годишње иду на систематски преглед. До 2005. регистроване су особе изложене ударима авиона А-10, али како су сви ветерани давно или отерани у пензију или помрли, потреба за оваквим прегледима је престала да постоји. Такви прегледи су скупи и захтевају квалитетну медицинску опрему.

Доктор Мaсимо Ђaни, хeмaтолог из Нaционaлног институтa зa рaк у Милaну, упозорaвa дa јe довољaн сaмо јeдaн удисaј у трeнутку eксплозијe дa би урaн ушaо у тeло. Опaсност постоји и у зaтровaној природној срeдини, хрaни и води, aли јe то спорији процeс. Први симптоми болeсти сe покaзују измeђу јeднe и пeт годинa. Овaј доктор јe огорчeн нa војнe стручњaкe зa којe кaжe дa су „… умоболни војни мозгови који и дaнaс производe муницију сa ОУ и нaрeђују њeно коришћeњe, a нaучникe хумaнистe одaвно су проглaсили зa лудaкe, јeр покушaвaју дa их спрeчe дa зaрaдe милионe долaрa и поробe мaлe нaродe!“

[restrictedarea]

О чему сведочи чињеница да су радиолошки најзагађенија подручја на потезу  Пећ–Призрен–Ђаковица?

Према подацима ВЈ, у току агресије, авиони А-10 су на простору Косова и Метохије дејствовали на око 85 локација, а најинтензивнија дејства била су у рејонима Призрена, Урошевца, Ђаковице, Дечана и Ђураковца. Подаци у извештају генералног секретара НАТО-а и предвиђене мере заштите и медицинског надзора припадника КФОР-а указују да је НАТО на КиМ врло интензивно употребљавао муницију са осиромашеним ураном (према НАТО-у испаљено је око 31.000 пројектила, а према проценама ВЈ око 50.000 пројектила).

Рaзлози бомбaрдовaњa СРЈ нe могу сe смaтрaти „хумaним“, нити рaди „спaсa“ aлбaнског стaновништвa. Јeр дa јe тaко, нe би сe жeстоко бомбaрдовaлe ОУ бaш онe тeриторијe нa КиМ нa којимa претежно живe Aлбaнци и рeјони Бујaновцa и Подујeвa, гдe тaкођe живи много aлбaнског стaновништвa. Ово изaзивa сумњу о покушaју систeмaтског уништeњa будућих гeнeрaцијa aлбaнског стaновништвa, чији јe прирaштaј мeђу нaјвeћим у свeту.

Да ли је тема материјалне, моралне и кривичне одговорности НАТО-а икада истински покренута?

Бомбaрдовaњeм СР Југославије НAТО јe прeкршио бројнe мeђунaроднe конвeнцијe, рeзолуцијe и протоколe УН и то: Конвeнцију о дeловaњу нa животну срeдину донeту 1977. године, Конвeнцију о зaштити свeтскe природнe бaштинe из 1982, Стокхолмску дeклaрaцију о животној срeдини из 1972, Додaтни протокол бр. 1 у Жeнeвској конвeнцији у облaсти зaштитe жртaвa мeђунaродних рaтних конфликaтa из 1949. године, Конвeнцију о зaбрaни употрeбe одрeђeних убојних срeдстaвa, Бeчку конвeнцију о зaштити озонског омотaчa, Монтрeaлски протокол о супстaнцaмa којe оштeћују озон (из 1987, сa измeнaмa из 1997) и Рeзолуцију Поткомитeтa зa прeвeнцију дискриминaцијe и зaштиту мaњинa Комисијe УН зa људскa прaвa из 1996. и 1997. годинe.

Имајући све ово у виду, поставља се питање одговорности држава које су самовољно бомбардовале СРЈ, а и питање ратне одштете једног дана мора да дође на дневни ред.

У књизи „Дарови Милосрдног анђела“ истакли сте да је НАТО против СРЈ водио специфичан радиолошко-нуклеарни рат, уз дугорочно загађење еко-система и покушај затирања живота на овим просторима. Са каквим све генетским мутацијама још можемо да се суочимо?

Очигледно је да је минули рат имао више циљева, за агресора једнаких по важности, али је за нас најстравичнији онај који се односи на угрожавање живота и здравља читавог једног народа на овим просторима. Бомбардовање СРЈ, дивљачко, сурово и нехумано, проузроковало је велике патње и погибељ народа, рушење и уништавање материјалних и културних добара, као и једну од највећих еколошких катастрофа двадесетог века на просторима Европе, чије ће последице осећати и будуће генерације.

Као последица бомбардовања наших простора, повећан је број оболелих од злоћудних болести међу нашим становништвом и становништвом Републике Српске, али и међу војницима НАТО-а смештених на просторима Балкана. Паника је захватила Европу због појаве леукемије међу војницима стационираним у Републици Српској и на Космету, где су НАТО пилоти бацали пројектиле с осиромашеним ураном. Лекари из Косовске Митровице упозоравају да је број малигних болести међу становништвом у односу на време пре 1999. повећан за 200 одсто. Посебно су угрожени млади људи, војно ангажовани током бомбардовања. Нажалост, у Србији влада мукла тишина о овом проблему, негирају се доминантни ефекти осиромашеног урана и хемијских агенаса на пораст карцинома у нашој земљи. Не постоји централизована статистика која би пратила повећање броја оболелих од малигних болести међу припадницима војске и полиције војно ангажованих на Косову и Метохији.

У јавности се још увек спекулише о броју убијених људи приликом НАТО агресије, а неке НВО су чак изјавиле да је број жртава који се помиње претеран. Каква су ваша сазнања?

Људи из НВО могу да причају шта хоће зато што знају пословично немаран однос државе Србије према својим жртвама. Баш због тога је један човек, књижевник Бранимир Б. Станојевић написао потресну књигу сведочанство о погинулима. Улажући огроман напор стизао је до свих бомбардованих места и побројао све мртве и сместио их у књигу „Милосрдни анђео или књига мртвих“ („Никола Пашић“, Београд, 2008). По евиденцији овог хуманог и у свом раду истрајног писца, укупан број погинулих цивила, војника и полицајаца, као и киднапованих и несталих током 1999. године је 3.600 људи. Све је уредно пописано, име и презиме, година рођења, где је погинуо, тако да овде нема места за било какве спекулације и негирања извесних НВО званичника о броју жртава у НАТО агресији.

НАТО је на нашој територији извршио злочин против човечности, екоцид и геноцид, јер од његових „дарова“ сваке године умре много људи, не само од карцинома већ и од других болести које се могу довести у везу са бомбардовањем, као повећање аутоимуних болести, разне алергије, тешкоће с дисањем, све више деце с астмом.

Званичници Србије покушавају на различите начине да умање одговорност НАТО агресора због повећања обољења. Увек се ту нађе неки лекар који наш број оболелих сврстава у статистичку цифру оболелих у Европи и свету, и убеђују нас  да то није последица бомбардовања него општа појава у свету, чиме аболирају злочине НАТО-а на нашим просторима.

Хоћете да кажете да данас живимо својеврсну инверзију стварности?

Да ли нас то у Србији неко убеђује да нам је НАТО пријатељ, онај који нас је седамдесет осам дана жестоко бомбардовао и загадио наше просторе и побио толики народ? Постали смо окупирана земља оног тренутка када нам је пети октобар ушао у куће, кад смо мислили да ће све да се преокрене, јер је Милошевић био главна кочница прогресу и диктатор. Тако постадосмо једина земља у свету која је киднаповала председника државе и отпремила га у Хаг да тамо сконча. Од тог тренутка били смо приморани да извршавамо све захтеве из ЕУ и НАТО-а, да ловимо наше официре и генерале који су се супротстављали агресији НАТО-а (све саме чланице ЕУ са САД на челу).

Све док Србија не отресе са својих плећа гомилу економских крвопија различитих фела и све док економски не ојача, бићемо потплаћени робови. Србија не заслужује да је светске и европске фукаре израбљују и арче њено богатство и младост, Србија је земља богата, на добром положају, могла би и сама без „страних инвестиција“. Не може ово да траје довека. Живот је синусоида, преокрети су могући. Набоље. Верујем у то.

Били сте сведок сарадник одбране у случају Радована Караџића. У којој мери је ваше сведочење узето у обзир?

На вештачењу, заправо експертизи као судски вештак одбране господина Караџића, радила сам непуне две године, да бих крајем 2012. отишла у Хаг да сведочим. Била сам део нашег трочланог експертског тима који је, у зависности од своје специјалности, био задужен за поједина поглавља оптужнице. Зорица Суботић, судски вештак за балистику, радила је на побијању оптужбе у случају Маркале 1 и 2, а Миле Попарић био је задужен за вештачење снајперских дејстава у Сарајеву. Мени, као судском вештаку за експлозивне материје, пало је у задатак да се бавим проблемом бомбардовања Сарајева наводно просторним бомбама, што је један од претплаћених и омиљених хашких експерата у својој експертизи тврдио. Тај вештак је професор на Машинском факултету у Сарајеву и био је у скоро свим вештачењима против српских генерала и официра, свуда где је било коришћено неко оружје, он је био позиван и наравно вештачио је против окривљеног. Дакле, он је тврдио да су на Сарајево српске снаге са Романије испаљивале тзв. просторне авио-бомбе пуњене посебном врстом експлозива који, кад се ослободи из облоге, ствара експлозиван облак и продире у све отворе нападнуте локације, зграде, на пример, и да од тога нема склоништа. На основу доступних и релевантних докумената доказали смо да је то пристрасно и нетачно мишљење, да није поткрепљено никаквим материјалним доказима са терена, па су на крају наводне просторне бомбе избачене из оптужнице.

Какви су ваши утисци о самом суду, Радовану Караџићу, те како коментаришете недавно изречену пресуду?

У Хагу сам боравила скоро недељу дана, средином децембра 2012. Тамо постоје одређени протоколи чије захтеве вештак-експерт мора да испуни. Тако је предвиђено да се разговара са тужиоцем пре сведочења, како би се упознали са вештаком пре његовог уласка у судницу, а после тога сам имала обавезу да се сретнем и са господином Радованом Караџићем. Било је предвече, негде око пет сати по подне, дан је већ увелико окраћао, а поготову на северу Европе где се брже смркава, кренули смо адвокат одбране и ја према Шевенингену. Сам Шевенинген је суморно место у коме чаме наши највиши функционери, генерали и официри. То место је постало уклето за Србе, тамо се Срби изненада разбољевају од најтежих болести и умиру.

Дакле, пролази се као кроз сваки затвор, строга контрола. Ишли смо, тако ми се чинило, кроз бескрајне ходнике и безбројна врата која су се за нама треском затварала, да би нас стражар увео у омању просторију где смо сачекали првог председника Републике Српске Радована Караџића. Дошао је са кутијом испод мишке, послужењем, у танком џемперу и фармеркама, са уметнички разбарушеном фризуром. Био је добро расположен. С њим смо попричали према програму који смо имали адвокат и ја. Председник нас је послужио кафом и неким слаткишем. Кад сам одлазила, поздравила сам се с њим и пожелела му здравље и успешну одбрану, а он ми је рекао да, ма шта буде с њим, Република Српска постоји и постојаће. Тако смо се растали. Следећег дана смо се видели у много званичнијој улози, пред судијама и тужиоцима Хашког трибунала. О њима збиља немам шта да кажем. Ко је иоле пратио било које суђење Србима могао је да стекне мишљење о томе какав је то суд и против кога је установљен. Тамо је свако невин док се не докаже да је Србин, да цитирам нашег познатог адвоката. Наравно, одбрана господина Караџића се озбиљно припрема за улагање жалбе на пресуду која је прилично климава и неутемељена на доказима.

[/restrictedarea]