„Досије икс“ – Истина више није „тамо негде“?

Пише Владислав Панов

Недавно у свету приказани серијал од шест нових епизода чувене серије „Досије икс“ одушевљено је дочекан од милиона поклоника широм планете иако је његова концептуална вредност и доминантна улога – да буде прамера тоталитарне демократије западног света којом се вреднује и испољава све што је значајно или барем профитабилно и у шта се мора веровати без поговора

Oд званичног и наводно неопозивог завршетка чувене серије „Досије икс“ прошло је четрнаест година. Од другог филма којим је ова серија наставила да живи на великом екрану и уз помоћ кога су „разјашњене неке кључне ствари“ у причи серије прошло је осам. Ипак, статус култног обожавања које је „Досије икс“ досегао широм света уопште није нарушен. И далеко од тога да је серија заборављена или бар превазиђена. Негде у рангу слично бројног, опседнутог и вешто организованог ткива публике, као и у случају филмског серијала „Ратови звезда“, овај који је „Досије икс“ пуних десет година држао на завидној висини и на тему рејтинга и статуса, није нимало оштећен поменутим протоком времена. Зато није чудно да је настала помамна јагма публике с обе стране океана када је објављено да десети циклус ове серије, иако тек у форми мини-серије од шест епизода, стиже на мале екране. ФБИ агенти Дејна Скали и Фокс Молдер специјализовани за „онострано“, бизарно, чудно, али и за сваковрсно завереничко, добили су прилику да поново заведу милионски гледалачки потенцијал. Мерење каже да је прву повратничку епизоду гледало чак шеснаест милиона Американаца. Што је вишемилионски пребачај бројчаног стања присутних гледалаца последње епизоде оног што је требало да буде заувек завршна сезона овог серијала.

[restrictedarea]

Ствари су поново на месту Нови иако епизодама прескромни серијал (претходни циклуси су имали између петнаест и двадесет епизода) требало је да „постави ствари на своје место“, вешто попуни тематске недоречености целокупне серије и намести позорницу за допуњавање заплета за будуће наставке. Међутим, у новим епизодама озбиљно изгладнелој публици сервирано је даље усложњавање кључних момената радње уз драконски преокрет у њој којим је покушана промена перспективе на коју су гледаоци навикнути. „Досије икс“ је био ту да публику поново заустави (уз манипулисање њеним осећањима и носталгичним жељама) уз јунаке с којима је прошла део живота. То, наравно, није могуће, али јесте нова масна зарада на рачун етикете „Досије икс“. Разуме се да је зато придодато ових нових шест епизода које никада није требало да се десе, и то све са истим протагонистима и кључним ауторима потписницима претходних двестотинак епизода.

Зашто је „Досије икс“ стекао тако снажни и дуговечни култни статус? Прави одговор на то питање се крије у немогућем одгонетању дилеме око тога зашто је интелигентнији део светског телевизијског аудиторијума толико опчињен теоријама завера, мистериозним моћницима из сенке који заиста покрећу свет, па и ванземаљским силама које су нас неприметно покориле, а што је све од почетка био део арсенала којим је „Досије икс“ освојио поклонике. И док су ови досијеиксовски стандарди од првих епизода доминантни у причама серијала у њој били присутни из можда нешто другачијих намера аутора, код публике није било никада скривених мотива и нејасних љубавних порива према свему што је долазило из „кухиње“ творца серије Криса Картера и његових помагача (кључни су свакако Винс Гилиген и Френк Спотниц, касније обојица самостални аутори нових успешних остварења као што су „Чиста хемија“ и „Узвратни ударац“). Све њихово им је било драго, у све њихово су желели да верују и све њихово да подржавају.

Истрајно монтирање страха Можда је ипак најбоље бити свестан времена у коме је настао „Досије икс“ и оног током кога је потом тако моћно владао. Из дубине почетка деведесетих година минулог века „Досије икс“ посматра у данашњу публику међу којом је и мноштво оних који нису били рођени када је ова прича почела, а свакако је много оних који би требало да су је прерасли. Порука серије, ванвремена или, још боље, надвремена, идејни је костур приче манифестован у пионирској борби главних јунака с мистериозним мрачним силама из таме људског рода које су вечито спремне на жртвовање свих нас и свега нашег зарад њихових интереса, планова и профитабилних завера. На таквој позорници савремене цивилизације „Досије икс“ је један од кључних актера који су послужили да се успостави свеприсутна индукција плашења најпре америчких поданика поменутих сила, а онда и преосталих широм света. „Досије икс“ је заправо постао прамера тоталитарне демократије западног света у којој можда и нема места за праву демократију иако се њом сви њени промотери и инсталатери страствено диче. Али има за стално присутни страх од свега и свакога што чини живот модерног човека ма где се он обрео у победничком западном свету. Кроз десет сезона и тачно 207 епизода ове серије лансиран је прави ватромет материјала за држање у трајном стању потпуног страха сваког појединца. Ванземаљци, корумпирана и бездушна власт која им служи и у чије име тајновити зупчаници унутар зупчаника покрећу и заглављују овај свет по сопственом такту и диктату, језиве сподобе „оностраног“, али и те како на овострани живот утицајног света, мистерије и завере моћних организација и групација, неправда и обмана као принципи, све су то постулатни састојци „Досије икс“ феномена. Ова је серија одиста моћно утицала на своје гледаоце који су уз њу волели да се плаше, да воле, одрастају и старе сви убеђени у свеприсутну опасност од свега чиме их њихова власт дарује и чиме их држи у поданичкој кроткости. Огромна је, заправо, то улога за једну серију. Крис Картеров „Досије икс“, иако најпре производ за пуњење џепова и изданак за узор такозване комерцијалне забавне индустрије, носи у себи ту утицајну погонску силу којом је могуће профилисати укусе и преусмерити животне жеље масе која пиљи у мале екране. Никако нису случајни чувени слогани ове серије који управо илуструју поменути процес навођења сваког појединачног интереса у тај један заједнички, односно у трајно монтирање доминантно постојећег страха. „Истина је тамо негде“ примарни је мото серије, али за њим нимало случајно иду и остали, једнако публици драги, као што су „Ником не веруј!“, „Све умире“, „Веруј у лаж!“, „Поричи све“, „Све лажи воде до истине“, „Веруј да би разумео“…

Сваки од ових вештих слогана за интригирање, па и инфицирање подсвести делује као мантра неког јефтиног секташког говора којим се „допире“ да бића масе и утиче на њено испољавање. Али у њима нема ничега јефтиног. Серија „Досије икс“ је израсла у утицајно средство за борбу против безбрижности и самовоље појединца. Публика мора да схвати да су око свакога од нас гомиле лажи, да нас власт вара, искоришћава и презире. Препуштени смо сами себи, а „истина је тако далеко одавде“, шта год она представљала. Комбинација тако тешких тема с оним до плиткости и простаклука једноставним, црнохуморним или само духовитим, десет је година пролазила као напредно надахнути садржај једне од најомиљенијих телевизијских серија икада овенчане са преко сто награда широм света укључујући и најпрестижније од њих, „Еми“ и „Златни глобус“. Уопште не треба сумњати да су страхови деведесетих, у међувремену набубрели, безнадежност и изгубљеност новомиленијумског живота у првим годинама двехиљадитих, добили посебно вешт промоциони третман у епизодама које се баве свим могућим теоријама завере којима се препознаје миленијумско мноштво оних убеђених да је заиста „истина тамо негде“. Агент Молдер, један од убеђених верника ове врсте, добио је положај болесно радозналог детета које се крије у свима нама, а његова партнерка Скали је трезвени скептик потпуно незаинтересован да се служи, а још мање да се понаша по горе наведеним слоганима. Ипак, обоје у најновијим епизодама управо чине оно што никада не би. Мењају своје улоге, међутим, истинска промена изостаје. „Досије икс“ наставља тако где је заустављен. А његова улога да обмањује, учи страху и заверама, паранојама и томе да је сваки отпор у суштини сувишан и немогућ, као да никада није била неопходнија и животнија. Данашњи је свет баш такав да је лако замислити да га реално водимо у завереничким вилајетима „Досијеа икс“. Истина није тамо негде. Ње напросто више нигде нема…

[/restrictedarea]