Почетна / Колумне / Четвртак и март месец

Четвртак и март месец

dragomir-antonic-BWДрагомир Антонић 

У четвртак су осудили и Радована Караџића на 40 година. Могли су и на четири хиљаде, ми Срби знамо да он страда зато што је бранио и одбранио Србе 1991. да им се не би поновила 1941. година

Сви су дани добри, али је четвртак најбољи. Ово је давно записао Вук Караџић. Вероватно је тако било у његово време. Нисам проверавао све четвртке у паметарници Срба, али ово што се Србима заломило у три четвртка заредом месеца марта 2016. или 7524 године, некако је у супротности са Вуковом забелешком.

ГЕНОЦИД У КОНТУНУИТЕТУ На првопосни четвртак 17. марта сећали смо се 2004. године и шиптарских погрома, спаљивања храмова Српске православне цркве на Косову и Метохији, убијања Срба само зато што су Срби православне вере. Следећег четвртка десила су се два, по Србе и Србију, ружна догађаја. Први се одиграо пре седамнаест година 1999. године, кад су НАТО малоумне наказе почеле геноцид у континуитету  над једном државом и њеним грађанима. Срби су били најбројнија и пожељна циљна група НАТО злочиначких планера. Највише су страдали. Нажалост од последица бомбардовања отровним уранијумом умире се и данас, а умираће се и сутра и прекосутра и наредних стотина година. Зато се њихова агресија зове „геноцид у континуитету“.

[restrictedarea]

Од отрова бачених на Србију умираће и наши чукун-чукун унуци, ако их уопште и буде. Лекари, ако и њих буде, говориће да је болест, ње ће увек бити, наследна и да су за њихове невоље криви преци. Наши потомци ће нас проклињати што смо им у наслеђе оставили опасну бољку која ће се тад звати некако другачије, само да се неки виспренији потомак не би сетио да чепрка по књигама из српске паметарнице и видео шта је истина и да су његови преци били изложени погибељним тровањима НАТО злотвора. Верујем да ове ђавоље сорте тад неће бити, али и ако буде неких рецидива  промењеног имена, нек потомци знају каква су им била права имена.

Пета колона оличена у невладином сектору и наводно независним приватним новинама, при чему сви уредно добијају дотације из буџета Србије, има задатак да користећи се свим средствима, убеди нашу децу и унуке да оно што чују од својих родитеља и деда није истина, да су књиге у којима су злочини описани лажне и да је НАТО добар чика који нам жели све најбоље. Страни фондови који им дају паре за ђубретарско ширење лажи су на интернету. Мада вам ни он није потребан јер сте писмени људи. Пета колона је видљива из авиона.

Нека вас не чуди што се спаљују архиве и књиге. Злочинци би да затру трагове. Све да се заборави. Само њихова истина да царује.

 

КОБАЈАГИ ТРАЖИ РАДОВАНА Покушали су да своја зверства сакрију пресудом др Радовану Караџићу баш на овај дан. Добио је 40 година. Могли су га осудити и на четири хиљаде, ми Срби знамо да Радован страда зато што је бранио и одбранио Србе 1991. да им се не би поновила 1941. година. Већи злочин тешко да је могао учинити. Ако бисмо вагали, можда је стварање Републике Српске једнако злочину спасавања Срба. Кад је урадио шта је урадио, прихватио је понуду Ричарда Холбрука – који је отишао у вечита ловишта одмах после разговора са својим шефом Хилари Клинтон – да се ради свеопштег мира повуче из јавности и политике, а они га неће гонити и терати у Хаг.

Холбрук и Мадлен Олбрајт су слагали. За њих не постоји дата реч. Као што је слагао и официр енглеске војске који је гарантовао безбедност др Андрији Томановићу, а овога нико више не виде нити чу шеснаест година.

У нашим најстаријим новинама је писало како је Дејвид Петреус, председник ККР фонда и власник већине медија у Србији (кога интересује више нека учука на Гуглу ККР Петреус), волео да јури Радована по Републици Српској. Облачио се у цивилно одело, стављао на главу качкет и тако маскиран у баука упадао ноћу у породичну кућу Караџића, на Палама, плашећи Љиљану, супругу Радованову. Кобајаги тражи Радована. Да није тужно, било би смешно, шта генерал америчке војске дозвољава себи. Још се тим активностима и хвали. Чега се паметан стиди… крај народне пословице знате.

Последњи четвртак у марту месецу резервисан је у Хагу за проф. др Војислава Шешеља. Србин који не само што је победио хашко чудовиште већ га је извргао руглу и општенародном смејању. Држали га 12 година у притвору. Нису могли да пресуде. Затим га избацили из затвора. Сад су наводно спремни да и без његовог присуства прочитају пресуду, коју су им газде написале. Каква год била, пресуда ће бити смејурија. Тако нам је овогодишњих мартовских четвртака. Ако ћемо поштено, ни петком се лепше ствари Србима не догађају. Издржаћемо. Нек цркну злотвори. Него у се, у своје кљусе и уз Русе. Храбро, моји драги и добри Срби. Долазе бољи дани. Часни пост траје.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *