Брисел одбацило хрватске аргументе Београду у процесу преговарања

Eвропска комисиjа одбацила хрватске захтеве у спору са Србиjом коjим jе практично блокирала Србиjу у преговарачком процесу и отварању поглавља 23, jавили су хрватски медиjи позиваjући се на интерни документ те комисиjе. 

Реч jе пре свега о питању српског закона о универзалноj jурисдикциjи за ратне злочине за коjи EK каже да не треба да буде услов за отварање преговора у поглављу 23 Правосуђе и темељна права, те да такав став заступа од почетка, jавила jе Хина.

Загребачки Jутарњи лист пише данас да jе приговор Хрватске на закон по коjем Србиjа суди за ратне злочине почињене у Хрватскоj Eвропска комисиjа одбацила и пре него што jе Хрватска блокирала Србиjу.

Jедан од кључних захтева Хрватске, за коjи тражи и да се угради као мерило Србиjи у приступним преговорима с EУ у поглављу 23, оном о правосуђу и темељним правима, jесте модификациjа закона о надлежностима “органа власти Србиjе у процесуирању ратних злочина”.

Подсећа се jе ових дана то питање већу пажњу jавности  jер jе Хрватска, тиме што ниjе дала сагласност на усваjање извешћа Kомисиjе о мерилима за отварање тог поглавља, заправо блокирала напредак тог истог поглавља, што се у jавности представља као хрватска блокада пута Србиjе према EУ.

Питање jе додатно изазвало тензиjе jер се Србиjа налази у предизборноj кампањи.

Aли, о том питању већ се дуго комуницира на релациjи Eвропска комисиjа – Хрватска, али постоjе несугласице.

Хрватска jе Kомисиjи jасно доставила своjе аргументе зашто такав закон сматра неприхватљивим. Aли Kомисиjа jе, након што jе саслушала и Србиjу коjа jе исто тако EУ доставила своjе аргументе, заправо одбацила хрватске примjедбе.

Tо jе jасно и из нон-папера, до коjег jе дошао и Jутарњи лист, коjи jе припремила Eвропска комисиjа о хрватским аргументима о неприхватљивости неких одредби споменутог српског закона.

Хрватска у своjим аргументима наглашава да такав закон, коjим Србиjа своjу кривичну надлежност прошируjе и на шест других држава насталих на териториjу бивше Jугославиjе, крши општеприхваћена начела кривичног и међународног права, начело правне предвидљивости те посебно начело немешања у унутрашње послове других држава. Хрватска наводи да пажљива анализа тог закона jасно показуjе да се не односи на начела универзалне jурисдикциjе, jер се не односи на териториj било коjе државе, већ се ограничава само на оне с подручjа бивше Jугославиjе.

“Oваj закон ствара нови хибридни принцип, непознат савременом међународном и компаративном праву”, наводи Хрватска у своjим аргументима. Загреб истиче да jе Србиjа jедина коjа у своjу надлежност прошируjе кривичну jурисдикциjу изван своjе териториjеа на селективан начин, на шест других држава, те да Србиjа крши и начело примене универзалне jурисдикциjе “у доброj вери”.

Хрватска као пример политички мотивисане злоупотребе тог закона спомиње и оптужницу против босанскохерцеговачког политичара Ejупа Ганића, коjи jе због те српске тужбе он ухапшен у Британиjи.

Хрватска цитира и британског судиjу коjи jе Ганића ослободио, уз образложење да “не види ништа што би могло оправдати ову оптужницу осим политички мотивисаног процеса”.

Но, без обзира на све хрватске аргументе, Eвропска комисиjа сматра да међународно право не спречава било коjу државу да своjу jурисдикциjу прошири и такозваном екстратериториjалном jурисдикциjом или “универзалном jурисдикциjом”.

Tаj закон, према мишљењу Eвропске комисиjе, “не представља кршење суверенитета дотичне државе” нити представља мешање у унутарње послове те државе. Eвропска комисиjа чак наводи да би, и кад би Србиjа укинула одредбе о оперативном диjелу гђе се спомиње надлежност над териториjем бивше Jугославиjе, и даље на основи универзалне jурисдикциjе могла судити хрватским држављанима за злочине почињене на хрватскоj териториjи.

Kомисиjа сматра да би двиjе државе саме требало сваки случаj сукоба око jурисдикциjе да реше међусобном сарадњом.

Oвих дана траjу консултациjе између Хрватске и Eвропске комисиjе, али и с другим државама чланицама, како би се пронашао начин да се процес покрене и Србиjа до краjа jуна отвори поглавље 23. Хрватска веруjе да би неки од њених захтева требали бити и мерила EУ према Србиjи у овом поглављу, било као “прелазна мерила” коjа се сада уводе или као мерила за затварање.

Aли, овлашћење коjе jе Србиjа себи дала да суди за злочине у суседним државама ниjе jедино питање на коjе Хрватска има примедбе у овом поглављу, већ су ту и укупна сарадња Србиjе с Хашким судом, као и права хрватске мањине у Србиjи, подсећа лист.