Асоцијација на Луцифера

Пише Мара Кнежевић Керн

Интернационални празник Дан Планете Земље биће прослављен уз ритуалне мантре из Агенде 21: има нас превише, људске активности производе „гасове стаклене баште“, почнимо да живимо на „одрживи начин“…

На питање шта ми то у ствари прослављамо 22. априла одговара Констанца Кимбеј, амерички писац и адвокат са стажом у филијалама УН. Она је 22. априла 1970. у Мичигену присуствовала првој прослави ове „најсветије“ од свих „светиња“ Новог доба, у организацији Ајре Ајнхорна (Једнорога – надимак потекао од директног превода његовог немачког презимена) „Њу ејџ суперстара“, подржаног од стране моћних корпоративних играча.

 

ПАРАВАН ЗА ЗЛО Овај самопрокламовани борац за заштиту природе и лидер хипи покрета преузео је улогу ватреног еколошког активисте да би након масовних „спонтаних“ демонстрација амерички Конгрес већ у децембру 1970. основао ЕПА агенцију, која је временом постала параван за бројне злоћудне активности усмерене против човека и Планете. О Ајнхорновом кредибилитету говори податак да се седам година касније обрео у криминалној хроници, након убиства своје девојке, због чега издржава доживотну робију.

Стивен Леви је у књизи „Једнорогова тајна: Убиство у епохи водолије“ цитирао делове Ајриног говора упућеног масама, из којих се види права природа Новог доба: „Психопате, попут мене, појављују се у тренутку промена друштва“, поручио је са трибине, изјавивши при томе да Чарлса Менсона доживљава као брата.

Констанца Кимбеј је у Ајнхорновој књизи пронашла списак циљева њу ејџа, међу којима и онај о редукцији светске популације на два милиона до 2000. године.

У том светлу заиста пророчански звуче речи Џона Ленона који је рано схватио ко влада светом: „Уверен сам да наше друштво воде лудаци за лудачке циљеве… мислим да нас воде манијаци до манијакалног краја“.

О правој природи УН – „домаћина славе“ Дана Земље – говори и име издавачке куће The Lucis Trust која штампа и дистрибуира материјале Уједињених нација. Ову фирма је као Lucifer Trust 1922. регистровала Алис Бејли (1880–1949), која је прва употребила термин њу ејџ. Касније је променила име у Lucis Trust не би ли прикрила асоцијацију на Луцифера.

Седам година након конституисања УН теозофско друштво је објавило њену књигу којом најављује развој људског интелекта: „Докази развоја људског интелекта дуж потребних пријемних линија (припрема за Ново доба) могу се видети кроз планирање различитих нација, као и кроз настојање УН да формулишу светски план…“ Све је очигледније да се тај „развој“ препушта експертима за генетичку модификацију људских бића, мајсторским радионицама за промену свести, за коју је коначно куцнуо час.

[restrictedarea]

 

ЊУ ЕЈЏ МИСТИЦИЗАМ Под окриљем УН, брачни пар Фостер и Алис Бејли оснива званичну невладину организацију World Goodwill – За добробит човечанства, а ова окултна НВО добија највећу подршку од генералног секретара УН Дага Хамаршелда (1953–1961), као и У Танта (1961–1971). У то име Шри Чинмој, гуру Новог века, објављује да су УН „Богом изабрана институција за тумачење и спровођење божје воље“.

Вилијем Јасперс, аутор „Религије Новог светског поретка“, окарактерисао је механизме одлучивања и спровођења политике УН као „уврнуту и дијаболичну повезаност са њу ејџ мистицизмом“.

На веб-сајту The Aquarian Age Community (Друштво у знаку Водолије) – спонзорисаном од стране УН – могу се пратити трагови Агенде за 21. век која као основну претпоставку напретка предвиђа „поправљање човека“. Из наслова текстова објављених на овом сајту многе ствари постају јасније: Нови светски поредак и рад у УН, Светски спиритуални учитељ, Езотеријска заједница и УН, Припремање за повратак Светског спиритуалног учитеља…

У књизи „Глобална тиранија… корак по корак“ Јасперс тврди да су УН „под утицајем организоване, конспиративне делатности моћних снага одлучних да изграде – комад по комад – свемоћну глобалну владу“.  Међу бројним ограничењима људских права планира се и одузимање природних права родитеља на сопствену децу, контрола популације путем одлучивања одозго ко ће и када имати право на рађање…

Кључна реч регионализација – омиљена и код наших политичара – представља неопходну карику за успостављање глобалне диктатуре и глобалне владе, која увелико преузима команду преко ИЦЛЕИ (International Council for Local Environmental Initiatives), на чије активности, иако је финансиран нашим новцем, немамо ни увид ни утицај.

 

ИНСТРУМЕНТИ ЗА МАНИПУЛАЦИЈУ Један од моћних инструмената за манипулацију и глобалну доминацију представљају самити против климатских промена. Британски физичар Ендру Џонсон подсећа на родоначелника теорије о „глобалном отопљавању“ Џејмса Лавлока, аутора Гаиа теорије, који је – након пет деценија – јавно признао да је паника око отопљавања коју је изазвао била непотребна и да су се његове најцрње прогнозе о увећању присуства CO₂ у ваздуху показале претераним.

Поставља се питање: колико је његов „аларм“ био инспирисан новчаном помоћи добијеном 1954. од Рокфелер фондације, као и у којој мери је ова фондација помогла успон канадског милионера Мориса Стронга, ватреног заговорника теорије о загревању Планете.

Стронг је започео каријеру у УН, где је срео Рокфелера, након чега је почео његов вртоглав финансијски успон. Екологија је постала његов заштитни знак, па је под окриљем УН организовао климатски самит у Рију, на ком је први пут обзнањена Агенда 21 – сет упутстава за живот у форми глобалне заповести. „Одрживи развој“ је постала нова мантра и погонско гориво за низ самита посвећених „глобалном загревању“.

Ендру указује на делове Агенде из којих се види да иза свега стоји новац који ће харачлије прикупљати уз помоћ „економских инструмената за присилну промену понашања конзумената, укључујући таксе и казне за неадекватно понашање према природном окружењу“. Ове даџбине се у Британији убирају од 1992. иако нико није израчунао колико се енергије утроши на производњу соларних панела или ветрењача, предложених као начин за смањење употребе фосилног горива.

У члану 10 Агенде предвиђа се „интегрални приступ планирању и коришћењу земље“. О чему се ради може се видети у пракси: у САД хапсе људе који „противзаконито“ узгајају храну у свом врту.

У члану 27 Агенде стоји налог за јачање улоге НВО, „као партнера за одрживи развој“, што је довело до дубиозних умрежавања ових организација које опстају на нетранспарентним фондовима.

Након анализе свих сегмената овог глобалног плана Роса Коире у књизи „Иза зелене маске“ открива механизме којима се постиже жељени консензус око најбизарнијих предлога.

Анонимни аутори Агенде сами себи дају дозволу за увођење рестрикција у свим областима живота, користећи Делфи методу базирану на одлукама „експертских тимова“, што је у последње време узело маха и у Србији.

Делфи метода је систем одлучивања који се ослања на одлуке експертског панела. Стручњаци добијају упитнике које испуњавају у неколико рунди, преиспитујући претходне одговоре у односу на одговоре осталих из групе, подстицани да ревидирају свој поглед на предмет истраживања, приближавајући се „исправном“ одговору.

 

ЕКСПЕРТИ НЕ ВОЛЕ НЕУГОДНА ПИТАЊА Резултати Делфи методе одлучивања о виталним проблемима друштва говоре о успешном умрежавању Србије у глобалну Агенду – од „консензуса“ о обавезној вакцинацији неограниченим бројем вакцина, преко укидања донорских картица уз проглашавање читаве популације донорима.

Управо је на насловној страни угледних дневних новина најављено да Србија започиње експерименте са фетусима: редизајнирање, „поправка“, усклађивање с наруџбама будућих богатих клијената… Да ли су и они Делфи методом одлучили да се с нашим новцем поиграју генима, или се ради о страној донацији? Да ли је коцкица у мозаику њу ејџ новочовека положена „експертским декретом“ о изнајмљивању материца, чиме би „производња“ експерименталне „побољшане“ људске расе била олакшана? Да ли су Делфи методом одлучили да производња генетички модификованих људских бића није етички спорна?

Ко повлачи конце у овом луткарском позоришту, што се пред јавношћу размеће апелима на хуманост и цивилизацијску обавезу. Ово наметање унапред осмишљених планова и директива Коаре назива „корпоративни фашизам2, питајући се да ли се – при уласку у тунел што води у Нови светски поредак – морамо, као појединци, одрећи свих својих права, као што су то морали људи на уласку у нацистичке концентрационе логоре. Да ли појединац има вредност само ако је третиран на нивоу ћелије, која постаје део много већег надређеног организма. Шта бива ако одбијемо сарадњу (добровољно донорство, генетичку манипулацију потомства, вакцине за које нико не преузима одговорност…) може се видети из односа према филмском великану Роберту де Ниру, који није успео да прикаже филм „Вакцинисани“ зато што постављање питања о штетности неких састојака у вакцинама, као и опасности од ничим ограниченог броја дечјих вакцина није укључено у Агенду 21. Експерти не воле неугодна питања.

[/restrictedarea]