Почетна / Уводник / Слободан Милошевић – Десет година после

Слободан Милошевић – Десет година после

Изношење ковчегаМилорад Вучелић / главни уредник

Пре неколико месеци службеници српске амбасаде у Либији Слађана Станковић и Јовица Степић били су отети а након тога убијени америчким бомбама. Посмртни остаци наших суграђана су посебним авионом и у мртвачким сандуцима прекривени нашом заставом, како и доликује, довезени у Београд и са пијететом од високих званичника дочекани, те комеморацијама испраћени на вечни починак.

Десет година пре овог догађаја – марта месеца 2006. године – у Београд је стигао ковчег са посмртним остацима у Хагу умореног председника Србије и Југославије Слободана Милошевића. Нама неколицини је допуштено да дођемо на аеродромску писту да би преузели земне остатке нашег Председника. Тадашња жута управа „Аеродрома Београд“ забранила је да било ко од нас крочи у неку од аеродромских просторија. Све је било пажљиво забрављено и аветињски пусто.

После око четрдесетак минута чекања слетео је авион који саобраћа на редовној линији а у којем је био Милошевићев посмртни ковчег. Полако, после десетак минута, почело је истоваривање путничког пртљага. Појавили су се кофери, путне торбе, пецарошки прибор, спаковани штапови за голф, ојачане картонске кутије…

И међу свим тим пртљагом на истоварној траци после неког времена појављује се и ковчег сав обмотан црном селотејп траком. Иза њега поново кофери и торбе. Траку некако заустависмо, преко ковчега пребацисмо српску заставу и букет цвећа, и прихватисмо га.

Да тако, баш тако, на вечну срамоту жутих и њихових још жућих сателита, у Београд су стигли посмртни остаци Слобода Милошевића.

Београдски жутаљи или „жујци“ зарекли су се да у Београду неће бити, нити сме бити ни гробног места ни крова под којим би се Слободану Милошевићу могла одати пошта и приредити испраћај. Тек огромним залагањем Војислава Коштунице, Драгана Јочића, Александра Никитовића и Дејана Михајлова, на чему им вечно хвала, одређено је да се грађанима омогући опроштај од њиховог Председника у Музеју 25. мај. Председнику је пошту одало преко 100.000 људи, а на самом испраћају из Београда и на сахрани у Пожаревцу било је близу пола милиона грађана Србије.

Мимоход грађанаУправницу поменутог музеја, извесну госпођу Цетинић, која је одбијала да за опроштај од Милошевића уступи простор овог музејског здања, одмах је јавно, демонстративно, примио тадашњи председник Србије Борис Тадић исказујући на тај начин и свој протест што је дозвољено да се било где у Београду Милошевићев посмртни ковчег изложи и грађанима омогући да искажу поштовање свом некадашњем Председнику.

На дан Милошевићеве сахране неколико стотина „жујаца“, главешина, донова и војника жутог картела шенлучило је и шареним балонима, циком и подврискивањем славило Милошевићеву смрт. Био је то један од најсрамнијих карневала моралних и физичких ругоба у историји Срба и што је најгоре много је њих који и данас, без стида и срама, излазе на изборе да такви какви су добију поверење грађана. Ваљда да би починили нека нова непочинства јер ни за шта друго нити су били нити јесу способни.

Није се требало чудити оваквом односу жутог картела према мртвом Милошевићу када се има у виду ужасан и бесрамни начин на који су га киднаповали из Централног затвора и незаконито, нељудски и противуставно изручили Хашком трибуналу и то на Видовдан. О томе како је овај чин изгледао и како се и данашње српско правосуђе према њему односи можете се подробно информисати из текстова који следе у овом броју „Печата“.

Испраћај

Трн у пети трансатлантске заједнице

Током претходних десет година појавило се безброј сведочанстава и доказа о процесима који су довели до разбијања Југославије и који говоре у прилог Милошевићевој, за српски народ и државу важној и позитивној, улози у овим догађањима. И поред тога, у највећем делу београдских медија немали број аналитичара и политичара се држи овешталих стереотипа којима се руже и он и Србија и српски народ. До њих као да не допиру никакви аргументи и сазнања јер они и даље раде свој наопаки посао.

У књизи високих америчких дипломата Џона Нориса и Строуба Талбота (написао је предговор) на веома отворен и недвосмислен начин појашњава се у чему је била српска и Милошевићева кривица за све што се догађало деведесетих година прошлог века:

„Натовски рат најбоље се објашњава отпором Југославије ширим тенденцијама политичке и економске реформе – а не патњама косовских Албанаца. Милошевић је толико дуго био трн у пети трансатлантске заједнице да су САД сматрале да ће он реаговати само на војни притисак. Милошевићеви вишеструки испади били су у директној супротности са визијом ’целовите и слободне’ Европе и доводили су у питање саму вредносну суштину даљег постојања НАТО-а.“

И поред тога нашом јавношћу се и даље ваља и кружи предрасуда и лаж да Слободан Милошевић није разумео значај и епохалну важност пада Берлинског зида. Са ове дистанце, а и знатно раније, дало би се закључити да је он, напротив, био један од ретких државника који су схватили шта ће се стварно дешавати не само код нас него и у свету. И шта ће се дешавати са Југославијом и српским народом. Милошевић је веома добро схватио шта за Европу и свет значи поновно уједињење Немачке, и до каквих ће све тешких последица довести њено европско вођство чега смо данас сви ми сведоци. Да ли су пад Берлинског зида и несметано ширење НАТО-а на исток правилно схватили само они који су поверовали да је крај историје која окончава либералним капитализмом! Стара кртица историја (како би то Маркс рекао) наставила је да рије, и то чини са свим актуелним последицама.

 

Раскид са Брозовом националном политиком

Слободан Милошевић 1У циљу спречавања кобних последица по наш народ, Милошевић је био и први српски политичар који је направио јасан дисконтинуитет са Брозовом националном политиком под геслом слаба Србија – јака Југославија и доследна борба против наводног великосрпског хегемонизма.

Има данас доста „жујаца“ и „жујица“ који покушавају да потпуно отклоне чак и питање о томе да ли је Милошевићева политика била погрешна или неуспешна. И којима је неповратно жао што се на веома болан начин у међународним односима – улогом Русије, па и Кине – успоставља нова равнотежа снага у свету, и што та чињеница природно намеће питање: шта би се догодило да је ова равнотежа била присутнија у југословенској кризи.

Са десетогодишње историјске дистанце, све је јасније (како се она буде увећавала, биће и све више непорециве) које су и колико велике тековине владавине Слободана Милошевића.

На легалан и легитиман начин 1990. донет је Устав Србије чиме је извршен драгоцен раскид са даљим погубним последицама уставних решења из 1974. године. Србија је поново државно и територијално успостављена, пресечена је етатизација њених покрајина које су престале да буду „чинилац федерализма“. Устав је донесен на легалан и легитиман начин и осујећени су покушаји да највиши акт српске државе буде последица „округлог стола“, баш као да Срби крећу са голе ледине и уз веру да се то дешава после „краја историје“. Уведен је вишестраначки систем и одржани парламентарни избори.

У Србији су осујећени сви покушаји и избегнуте многе опасности грађанског рата. Делови српског народа који су живели ван Србије били су заштићени од директног геноцида и покоља ненаоружаних цивила. Србија је нештедимице помагала Србе ван Србије и њихову борбу. Превиђа се да је Српска Крајина била заштићена УНП зона, успостављена Венсовим планом на иницијативу српског председника и уз сагласност српских крајишких вођа. Тај део српске политике свакако заслужује критичко преиспитивање и сагледавање, али то углавном измиче озбиљнијој пажњи. Неопходно је сагледати и све последице, стварне и симболичке, које је изазвала „блокада на Дрини“, као и чиме је, како и зашто била образложена.

Мало ко у српској историји је био спреман да поднесе толико мировних иницијатива и подржи толико мировних планова међународних посредника као што је то чинио Милошевић са јасном свешћу да ће велике западне силе то већ наредног дана покушати да сруше и доведу у питање. Истовремено је био спреман да у тим плановима готово никада не ослаби српску страну на терену, ма колико га то коштало и изазивало међународно подозрење према њему. Мало ко је са толико надмоћи, па и немара, подносио најгоре јавне увреде и бесомучне јавне и медијске нападе како у страним тако и у домаћим медијима.

Ударање трајних темеља Републици Српској

Слободан Милошевић је био одлучни борац за војну неутралност Србије и није прихватио бројне понуде да се приклони НАТО-у, тада јединој светски респектабилној војној сили, будући да се, захваљујући катастрофалној политици Михаила Горбачова и његових сарадника, Варшавски војни блок заједно са СССР-ом распао. О томе како је изгледала политика његовог наследника Бориса Јељцина можете се информисати из текста нашег угледног дипломате и интелектуалца Живадина Јовановића у овом  броју „Печата“.

Дејтонски споразум је донео мир у Босну и Херцеговину и ударио трајне темеље Републици Српској, чије је постојање и највећа тековина његове националне и државне политике и борбе српског народа уопште. После Дејтонског споразума потпуно се концентрисао да се у РС што пре одрже вишестраначки избори и да се тако коначно стави печат међународне заједнице на тај ентитет и ту државу. Био је то веома сложен маневар саткан на први поглед и од веома непријатних потеза и оштрих напада на вођство Републике Српске. У наредном броју „Печата“ објавићемо документовано сећање нашег некадашњег министра спољних послова Живадина Јовановића које јасно доказује сложеност те борбе и са колико је упорности и мудрости Милошевић то чинио и у томе на крају успео. Биће прилике да се Јовановићевом сведочанству придруже и нека друга сведочења.

Милошевић је поред Републике Српске у наслеђе оставио и СР Југославију чији је председник био. Шта је и како је било с њом, то знамо.

Милошевић је био одлучан да се супротстави албанском тероризму који је, баш као овај данашњи у виду исламске државе, био спонзорисан и организован од стране западних сила. Сада је више него јасно да је заметак данашње исламистичке терористичке пошасти био босански рат и тероризам ОВК на Косову. Агресија НАТО-а на Србију и на СР Југославију окончана је прекидом рата, а услови прекида рата дефинисани су Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Том Резолуцијом Србији је гарантована територијална целовитост уз временски ограничено деловање међународних војних снага под покровитељством УН.

Некадашњи Председник СР Југославије прихватио је пораз након избора, и после петооктобарских догађаја и оружаног напада најгорих криминалаца на његову резиденцију завршио је у Централном затвору под потпуно бесмисленим домаћим оптужбама иза којих је стајала намера да се изручи Хашком трибуналу. Србији су обећане читаве милијарде страног капитала које никада у земљу нису доспеле. За вечно памћење своме роду остаће његово пророчанско и умно обраћање од 2. октобра 2000. године које смо у више наврата објављивали а данас је опште познато.

Милошевићева одбрана пред Хашким трибуналом приковала је нацију за телевизијске екране. Био је бриљантан и у парампарчад је разбио ову наказу од међународног права. Ни камен на камену није остао од онога што је требало да представља оптужницу. Његовом одбраном пред нашим очима падала је једна по једна лаж коју је о српском народу више од деценије производила пропагандна машинерија Запада и чији су главни актери били бројни западни и домаћи политичари. Карактеристично је и то што Милошевић, бранећи се, није ни за шта окривио било ког свог сународника, па макар он био и његов највећи опонент док је био на власти. Понео се јуначки и супериорно не показујући слабост ниједног тренутка, чак ни када је бивао веома болестан.

Подршка

БЕЗ ПРОДАЈЕ ЈАВНИХ И ДРЖАВНИХ РЕСУРСА

Обишао сам га у Шевенингену пет пута и у сваком од тих сусрета показивао је надмоћ над свим недаћама које су га сналазиле. Видно поштовање и уважавање указивали су му и затворски чувари. Онемогућено му је неопходно лечење, а много тога говори да је све било усмерено против његовог здравља што је допринело његовој смрти, у ствари жељеној последици о чему смо уз бројне аргументе у „Печату“ већ неколико пута писали.

На унутрашњем плану остаје непобитна чињеница да за време Милошевићеве владавине ништа није продато страном капиталу. Склопљен је у последње три деценије највећи посао – за преко милијарду и по марака продато је 49 одсто својине српског „Телекома“. Србија је постала већински власник тог јавног предузећа и то је остала до данас. Ниједан јавни и државни и национални ресурс није продат.

Србија је уз велике проблеме издржала и преживела најгоре међународне санкције, а ефектно је и са великим успехом савладала инфлацију (Аврамовићевим програмом у чијем је стварању Милошевић имао огромну улогу) највећим делом изазвану овим санкцијама. Извршен је делимичан повраћај обрадивог национализованог земљишта.

Откупом станова који су тако из друштвене својине прешли у руке грађана, носилаца станарског права извршена је једна од највећих социјалних реформи у историји.

Закон о својинској трансформацији донет 1997. године био је такође у функцији социјалне реформе и отварао је пут радничком акционарству, био је отворена препрека сваком покушају пљачкашке приватизације која је свој процват доживела након Закона о приватизацији 2001. године, донетог од стране снага жутог картела, од којег се Србија још дуго не може опоравити.

Невероватно је што се већина актера овог мрачног посла и даље окупља на неким бизнис форумима и у разним другим пригодама, и покушава да српској јавности и становништву предлаже „спасоносна“ решења. Тако се, најсвежијег примера ради, на управо минулом пословном форуму на Копаонику у свим телевизијским извештајима сваке секунде могу чути речи: отпустити, отпустити, отпустити и продати и продати стварном капиталу. Само то и ништа више. Ни помисли, ни предлога како запослити и повећати послове.

Они који у последње време парадирају и кокетирају с левицом, било да су филозофкиње или политичарчићи, сматрају да им је најпречи задатак да се ограде и дистанцирају од оваквих социјалних и економских тековина социјалистичке политике које су уништили наши жути картелаши под фирмом неолиберализма.

Милошевићу се приговарало због недемократичности и ауторитарности у владању, али у светлу дешавања у време власти жутог картела и онога што се већ деценијама одвија и свету, а посебно данас у земљама светионицима и узорима либералне демократије, његова владавина не трпи нарочите приговоре. Додамо ли томе рад западних обавештајних и тајних служби које су умешане у бројне злочине и атентате, па и у убиство некадашњег премијера Зорана Ђинђића, ствари постају још дискутабилније и теже. Биће потребно деценијско време да разни документи изађу на видело, те и чињенице о операцијама разних поменутих служби.

Много шта друго што се Слободану Милошевићу оправдано или мање оправдано ставља на терет временом ће све више заслуживати само место фусноте у историјском сагледавању значаја његове личности и политике.

Хапшење

13 коментара

  1. Све је тако г. Вучелићу! Слоба им и данас смета, боје га се и данас!

    Данас РТС објави да је годишњица смрти Слободана Милошевића и напишу да је сахрањен без верског обреда???
    Можда треба део вести да демантује СПС , и да се интервјуише епископ Филарет који је вршио верски обред у Пожаревцу, или владика Амфилохије који га је посећивао у Хагу, и који вршио верски обред за његовог касније преминулог брата Бору М.
    Све светске телевизије су преносиле долаза Молошевића и две домаће БКТВ и Палма плус Јагодина… да се зна.




    2



    0
  2. „NE NAPADAJU ONI SRBIJU ZBOG MILOSEVICA,NEGO NAPADAJU MILOSEVICA ZBOG SRBIJE“…

    Premnogo je klasicnih idiota…U NARODU,U OPZICIJI I U VLASTI…vec vise od jedne decenije,koji jos nisu shvatili ili nece da shvate ovaj strateski stav Slobodana Milosevica,u svojoj izjavi,nadomak njegovog,ANTISRPSKOG HAPSENJA,koje je uz pomoc okupatora Srbije,realizovala SRPSKA BAGRA.

    Dakle,Srbi moraju da shvate da je upravo Srbija problem…Srbija koja je slobodna,nezavisna,neutralna i koja postuje svoje prijatelje,dakle,okrenuta i Rusiji i ostalim prijateljima.
    Milosevic je „iskonstruisan problem“,koga neprijatelji Srbije POISTOVECUJU SA SRBIJOM I SRPSKIM NARODOM…sve sto misle njemu,misle i nama.
    Napasti Milosevica,znaci AMNESTIRATI ZLOCINE NAD SRBIMA,jer je on,po njima,“balkanski kasapin“???
    Napasti Milosevica,znaci gurnuti Srbiju u celjusti unistiteljima Srbije.
    Napasti Milosevica,znaci okrenuti Srbiju od svojih prijatelja,nekada uz pomoc komunizma i Tita,od Francuza i ostalih koji su nam pomogli u prvom i drugom svetskom ratu,a sada,uz pomoc „Djindjica“ i njegovih sledbenika,od Rusije,ALI,PRE SVEGA,OD SAME SEBE,OD SVOJE EKONOMIJE,NACIJE,SLOBODE…

    Srpski narod i srpski politicari su se malo zaneli,ne shvataju da „Milosevic“ nije samo KLASNO PITANJE,vec je duboko NACIONALNO PITANJE.

    Da je u vreme Svetog Save,Karadjordja ili Cara Lazara,postojao NATO PAKT,CNN i danasnje NVO…I SVETI SAVA I KARADJORDJE I CAR LAZAR,BILI BI NA NAJBRUTALNIJI NACIN BACENI U SMECE,JEDNOSTAVNO,JER SU SRBI I BORE SE ZA SRPSKU DRZAVU I NACIJU.

    Dakle,nije Milosevic samo klasni neprijatelj,koga napada neka „demokratska“ stranka,ili „desnica“…ili neki „centar“,ne,on je Srbin i samo zato,sto je branio Srbiju i srpsku naciju,TREBA GA UNISTITI,po misljenju srpskih neprijatelja spolja i SRPSKE BAGRE SVIH BOJA IZNUTRA.

    Tragedija je sto „nepartijske organizacije ili institucije“ u Srbiji,od SANU…pa sve do institucije PREDSEDNIKA SRBIJE,nisu dali nikakav doprinos demistifakaciji sustine proganjanja i zabranjivanja Milosevica,cime nanose STRATESKU STETU SRBIJI.
    Minimum je da se Milosevic casno sahrani u aleji velikana i da se dostojno predstavi u djackim udzbenicima.

    Nema Srbije bez Milosevica,tacnije,bez POSTOVANJA ISTORIJSKE ULOGE MILOSEVICA.
    To ne znaci nemati kritiku njegovog rezima,SVAKO JE KRITICI PODLOZAN…ali dozvoliti da neki srpski politicar ima isti ANTISRPSKI ZAR,kritikujuci Milosevica,kao neki zapadni politicar,KOJI EVIDENTNO NIJE ZA SRBIJU…to je nedopustivo.

    Dok imam dilemi kako bi Sveti Sava danas prosao u ovakvoj Srbiji,kao clan neke partije,pogotovo kao Srbin…nicu BULEVARI,ALEJE I TRGOVI ZORANA DJINDJICA,a Devenport, Mongomeri i ostali fasisti,postali su „domaci“ akademski analiticari i predavaci na SRPSKIM UNIVERZITETIMA I MEDIJIMA?
    Montgomeri ovim povodom kaze,pre neki dan,da je „Milosevic samo iskoristio srpski nacionalizam“?
    Dakle,ON SRBIJI I SRBIMA JEDNOSTAVNO NE DAJE NIKAKVU SANSU…i da nema Milosevica,po Montgomeriju (KOGA DANASNJA SRBIJA TRETIRA KAO POCASNOG SUGRADJANINA…),SRBI SU KRIVI?!
    I tako vec 16 godina…
    NEPRIJATELJ SRBIJE MONTGOMERI I SRPSKE INSTITUCIJE,O MILOSEVICU ISTO MISLE?
    Danas je umro glumac Dragan Nikolic…
    UMRO JE PRLE,ZIVEO PRLE!

    IZVINI SLOBO STO SMO PIZDE I NEMAMO NI MOZGA NI MUDA DA SE OSLOBODIMO BEDE U NAMA!




    1



    0
  3. Predsednik i Paša

    Podaci i dokumenti, na osnovu kojih je bivši predsednik države predat strancima da mu sude, podsetili su me na moju graničarsku službu u Sloveniji. Kada je službeni pas „Paša“, nemački ovčar, odslužio svoj dug državi, jedan civil je želeo da ga uzme na čuvanje u svoje domaćinstvo. Službena prepiska i procedura, koja je tom prilikom usledila, nemože se ni izbliza uporediti sa dokumentima i procedurom kojom je Milošević-bivši predsednik države Srbije i Jugoslavije, isporučen Hagu, daleko je bila OZBILJNIJA I ODGOVORNIJA! Moja Srbijo!_




    0



    0
  4. Нека ти је вечна слава и хвала Слободане Милошевићу




    2



    0
  5. Душан Буковић

    Не улазећи овом приликом у анализу Милошевићеве епохе, овде је важна једна ствар, да је Југославија деведесетих година двадесетог столећа плански потпаљена, подривена, нападнута и насилно разбијена споља и изнутра и да је постала полигон завојевачког НАТО пакта и тз. западног новог светског поретка. Српски народ се морао истовремено бранити од домаћих терориста- сепаратиста, које су организовали и усмеравали извесни представници западног естаблишмента и борити се противу завојевачког НАТО пакта. Разуме се, да је за отпор западним империјалистима и НАТО пакту цео цех платио ни крив ни дужан и да и данас плаћа обесправљени, окупирани и несрећни српски народ. Оно што треба имати на уму, да су западни империјалисти спремили план у другој половини деветнаестог столећа да српски народ избришу из групе слободних европских народа и да га потпуно униште, морално и биолошки (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial – Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967).

    Не треба заборавити ни то, да је Семјуел Хантингтон (Samuel P. Huntington) на основу ратних збивања поткрај двадесетог столећа, дословно рекао: „Запад је победио свет не са моћи својих идеја, својих вредности или својом религијом, него радије својом моћи у примени насиља. Западњак често заборавља ову чињеницу, а не -западњак никад…“ – “ The West won the world not by the superiority of its ideas or values or religion but rather by its superiority in applying violence. Westerner often forget this fact, non – Westerner never do…” (Види: Samuel P. Huntington, The clash of civilizations, New York, 1993).




    0



    0
    • Sramota me je što sam pripadnik naroda koji je izrodio neljude koji su mu uskratili pravo na život, i koji bi mu, da su mogli, uskratili i „pravo na smrt“. Ubili su ga u Hagu. Ali žutima to nije dovoljno. Rado bi da ga ubiju još neki put, kad im ponestane, a uvek im ponestane,reči kojima mogu da obmanu glasače.A SLOBODAN sve življi. A ubice sve mrtvije.
      HVALA PREDSEDNIČE. Počivaj u miru.




      1



      0
  6. BIO SAM na mitingu na Trgu Republike da se zaustavi isporuka Miloševića u Hag. Kao i uvek – nosio sam parole: „Srbima evropska demokratija – Albancima Srpsko Kosovo“; „Nezavisno Kosovo = Albanska država“; „Albanski separatistički fašizam – destabilizatorski faktor na Balkanu“… i još nekoliko poruka. Jedini sam imao parole, nisam video druge a to je velika greška, nema poruke sa skupa, a domaća petokolonaška i strana propaganda skup tretirali kao: sakupili se srpski nacionalisti zločinačko-terorističkog režima Slobodana Miloševića…? Na bini je govorio i tadašnji ministar IP Živadin Jovanović NARAVNO, kolona od 50 hiljada do Saveznog Izvršnog Veća na N. Beogradu nije uspela da spreči isporuku Miloševiša.

    I DANAS stoim iza mojih parola i smatram da najveću krivicu za pad Miloševića snose tadašnji ministar za informisanje – medijski rat (a sadašnji premijer Srbije) Aleksandar Vučić , Dačić… prvi funkcioneri uz Miloševića. Za opstanak jednog režima na vlasti (Miloševića) najmoćnije je oružje – medijski rar (medijsko-informativna propaganda). Vojna doktrina kaže: ko je dobio medijski rat – taj je pola bitke dobio! Na primer, NATO je bombardovao televiziju RTV Beograd, RTV NS, iako je imao nadmoć u medijskoj propagandi zahvaljujući pogrešnom-defanzivnom medijskom informisanju Miloševićevog ministra za informisanje Aleksandra Vučića: Prepustio medijski rat Šiptarima, bio propagandno pregažen od petokolonaša i kralja trgova V.D. i NVO, Kandićke, Biserko…?! Najveća greška Vučića je billa što je na diskriminatorski način postao Ministar za informacije za Kosovo i Metohiju (ON iz Beograda, umesto da to bude Kosovopoljski srpski lider sa Kosmeta koji živi dole i zna šta da govori?!

    Tadašnji Miloševićev Vučić je danas totalno promenio svest, preumio se postao je Premijer Srbije – najveći MEDIJSKI I POLITIČKI diktator i propagator… Nastavak večeras o najbitnijim političkim greškama – do izdaje i predaje teritorije KiM:




    0



    0
  7. Dostojanstvo je urodjena vrlina, a oni je ni danas nemaju! Zato i nisu smeli da mu odaju počast, da mu obidju grob, jer nisu iz „istog sveta“, da ih „ne inficira“ ta duhovna snaga, koju i mrtav Milošević ima! Ne bojte se, niste vi od tog „materijala“! Takvi se radjaju jednom u stotinu godina, a i redje! I treba poštovati samo one koji su tvog nivoa, i položiti cveće, čoveku koji je indirektan krivac za Miloševićevo ubistvo! I licemerno i farsično!




    1



    0
  8. РАДОСЛАВ

    Господо из нашег Печата треба у сваком следећем издању да пишете о издајсту националних интереса ДОСОВСКЕ ОЛИГАРХИЈЕ и ових нових следбеника ЖУТОГ-КАРТЕЛА. Милошевић није се могао супроставити ТАКО-ЗВАНОЈ браћи коју су стварали монархисти и комунисти јер нека јака држава на Балкану ни је одговарала западним хегемонима. Морате писати и о погрешној политици дасе сачува Југославија када половина њених грађана није сматрала ту државу својом,
    лепо је Кардељ рекао даје Југославија потребна Словенији док нестворе услове растурања исте
    сви његови радови у вези устава Југославије ишли су ка разлазу само Срби нису у то веровали онај Србин који је осетио био је на груб начин склоњен.




    0



    0
  9. Otrgnuto od zaborava sa sajta B92 u subotu 11/03/2006 kao
    jednog od prefinjenijih primera upotrebe perfidije u borbi recima ,
    kao pripremi za deblje lazi i manipulacije koje ,pri povoljnom vetru,
    postaju razarajuci bojni otrovi .Tako juce,tako danas.Na jednog
    junaka,buljuk izdajnika .Na jedan Ustav , gomila krsitelja .
    ………………………………
    „Peščane dine, Sinatra i kafa
    Slobodan Milošević je umro u zatvorskoj sobi veličine tri puta pet
    metara, u kojoj je slušao diskove Frenka Sinatre i gledao televiziju.
    Soba je bila smeštena u zatvorskom kompleksu, okruženom visokim
    betonskim zidovima, na peščanim dinama u okolini Sheveningena.
    Miloševićeva soba imala je toalet, kadu i tuš-kabinu, sto i stolice,
    garderobni plakar, aparat za kafu, televizor i krevet.“
    ………………………………
    *ZNACI : (neobjavljeni komentar na gornji clanak)
    UMRO IZLEZAVAJUCI SE U ONOLIKOM, EKSKLUZIVNO OPREMLJENOM
    APARTMANU , BEZ POGLEDA NA PLAZU ZATVORENOG TIPA,
    UZ KAFU, MUZIKU I TV ! GLEDAJUCI B92 ?




    0



    0
  10. Sve mi se čini da iako brojni zapadni neprijatelji ne bi uspeli U svom naumu da nisu imali pomoć i podršku domaćih neprijatelja. Isti je primer libijskog Gadafija, njegovi su ga ubili, isto kao ini našeg, još gore izručili ga dzelatima na sam Vidovdan, ponižavajući čitav srpski narod ,znajući šta to znači. Mozda smo potcenili neprijatelja ali su uvek išli korak ispred, prvo su nam napravili 5okt. (Kljucni datum .propasti Srbije )tek posle je došao Putin.




    1



    0
  11. roja, nastavak: Propuštene šanse

    SLOBODAN MILOŠEVIĆ, Veliki državnik, ujedinitelj i vizionar: „Od pobede – do poraza“, uspon i pad, imao
    je najveće šanse u istoriji da povrati srpstvo na KiM, da ostane do danas predsednik Srbije. On je dobro počeo, imao sjajan politički uspon u pravo vreme, zbog Kosovske situacije da je reši i zaustavi višedecenijsko delovanje albanskog separatističkog šovinizma i etničkog čišćenja Srba. Jedna od opcija za rešenje (povratak srpstva i proteranih Srba na KiM) je:
    – Da primeni odluke Plenuma CK SKJ o Kosovu 1987 god o zaustavljanju iseljavanja Srba sa Kosova i povratak više desetina do sto hiljada;
    – Nije iskoristio skup na Gazimestanu (2 miliona) u smislu Trojanskog … Trebao je da napravi plan 2 meseca unapred, strateške tačke na KiM, policija, vojska, da je tajno naoružao sve Srbe za samoodbranu… – i za vreme Gazimestanskog skupa da je izdao naredjenje: pod jedan, svi proterani Srbi i oni koji žele da žive na KiM – da se organizovano prihvate u srpskim kućama i srpskim lokacijama; Pod dva, niko ne sme da provocira i napada Albance, nego samo da postupa po potrebi u samoodbrani; Pod tri…itd. Pošto je patriotsko raspoloženje u masama bilo ogromno (video sam), ubedjen sam bio da bi na desetine hiljada Srba odmah ostalo na Kosovu? Ako udare Albanci Srbi bi bili spremni da se brane u smislu gradjanskog rata. U to vreme je medijski rat bio 100 puta na strani Srba. Amerika nije bila umešana.

    – Krenuli su MITINZI po Srbiji. Milošević je zajedno sa liderima Kosovopoljskih Srba (Šolević, Budimirović. Kecman, Pr. Todorović…) držao patriotske govore na binama. Miloševiš dobija veličanstvenu popularnost možda 95 posto srpskog naroda.
    – Pod uticaja popularnosti – Milošević pada pod uticaj srpskih karijerista Vučića (postavljen za ministra informisanja – medijske propagande), Dačića, Vulina, Nikolića… a – Kosmetske Srbe je (šutnuo) zapostavio na periferiji. ———- KAKO SU VUČIĆ I DAČIĆ BRANILI MILOŠEVIĆA I REŽIM – TAKO JE I PROŠAO!!!

    jA SAM od Miroslava Šolevića (lider Kosmetskih Srba), u Pionirskom parku ispred Skupštine – dobio kopiju akta – „PORUKE“ CK SKJ u pismenoj formi – da bude pročitana na sednici? U sadržaju ima četiri zaključka sa obrazloženjem, sve u skladu po zakonima i Ustavu. POENTA JE da CK SKJ ozbiljno pristupi rešavanju i neposredno rukovodjenje na Kosovu, da se imenuju idejne vodje kontrarevolucije na Kosovu, politički razobliče i uzmu na odgovornost, da ne sme sa njima biti kompromisa jer će izazvati katastrofalne posledice po narod i državu…?

    KOSMETSKI lideri-Srbi (Šoleviš) nisu zagovarali van-zakonska i van-institucionalna politička rešenje.
    ZAŠTO Miroslav Šoleviš nije postavljen za ministra informisanja-medijske propagande – nego je postavljen Aleksandar Vučić iz Beograda koji nema blage veze sa Kosovom, nije živeo dole sa porodicom najmanje pet godina i zato nema ni znanje ni motivaciju za pravedno rešavanje kosmetskih problema?! Ne vredi visoka inteligencija a maloumna politika!

    DA NIJE Milošević otkačio lidere Kosmetskih Srba, a okupio oko sebe Vučića, Dačića, Vulina… karijeriste… ja sam ubedjen da bi se pozitivno odvijalo rešavanje KiM, ostvaren povratak proteranih Srba, i ne bi bilo bombardovanja (stotinu hiljada Srba bi radilo po rudnicima i fabrikama na KiM)!!!
    Nastavak…




    0



    0
  12. Ispravka: Plenum CK SKJ o zaustavljanju iseljavanja Srba i Crnogoraca sa Kosova – održan je u Saveznoj Skupštini 23. 06. 1987 godine.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *