Почетна / Свет / Потапање Грчке

Потапање Грчке

Идомени мигрантиЗa „Печат“ из Солуна Катарина Верикиос

Повратак у матичне земље мигранти и не узимају у обзир, а до Европе су спречени да стигну. Да ли је ово знак да ће Грчка „по казни“ постати непрегледни мигрантски камп?

Мигрантска криза у Грчкој достиже тачку кључања. Од првог избегличког таласа из Сирије, Ирана и Авганистана, па до краја прошле године, претпоставља се да је кроз Грчку прошло скоро 900 хиљада миграната, а од почетка 2016. године још око 125 хиљада. Овим бројкама треба додати и неколико стотина људи и деце који су изгубили живот у Егејском мору покушавајући да се домогну грчког копна. Савремена плава гробница је Егејско море између Турске и Грчке, и питање је колико ће то још бити.

Због лепог времена, које иде у прилог илегалном пребацивању миграната из Турске у Грчку, број новопридошлица се не смањује већ расте. При томе, трендови су крајње забрињавајући – у јануару 2015. у Грчку је из Турске пристигло око 1.700 избеглица, а у јануару ове године чак 67 и по хиљада. Слично је и поређење фебруара 2015. и 2016: 2.800 прошле, наспрам 55 хиљада током фебруара ове године.

[restrictedarea]

ХАОС У ПИРЕЈУ И АТИНИ Hot spot центри за регистрацију миграната попунили су своје капацитете на острвима Лезбос, Хиос, Самос, Лерос и Кос. Са ових егејских острва мигранти се до Пиреја превозе посебним бродовима, за које наравно не плаћају карте. Све трошкове превоза преузима на себе државна каса Грчке.

У Луци Пиреј, без обзира на труд и организацију домаћина, једноставно речено, влада хаос. Мигранти који су „прекобројни“ у центру-кампу за попис и прихват избеглих лица у Схисту (Атика) и у Дервени код Солуна, остају данима у лучким чекаоницама. Владине и невладине хуманитарне организације дају све од себе да збрину ове људе, да их нахране, да им пруже медицинску помоћ и заштиту. Хигијенски услови су врло дискутабилни, будући да ове чекаонице нису предвиђене за дужи останак толико људи. Мигранти са више среће спавају на клупама, док су остали приморани да се на бетону снађу с неколико ћебади уместо постеље за себе и своју децу. Жене у поодмаклој трудноћи, које су се надале да ће децу донети на свет у некој од централноевропских земаља, најчешће се порађају чим стигну у Пиреј, након напорног пута.

На Тргу Викторије у Атини избеглице су саме створиле привремени камп. Сваког дана тамо се налази око две хиљаде људи. На питања грчких новинара како излазе на крај са хигијенским условима, несрећни становници овог привременог кампа одговорили су да се не купају уопште а нужду сви врше у паркићу поред… Сасвим је извесно да ће болести почети да се шире, јер доста избеглих лица одбија медицинску помоћ у страху да ће бити задржани у некој од атинских болница, те да неће успети да пређу границу уколико се она којим случајем отвори.

 

КАПИЈА МАКЕДОНИЈЕ Импозантни ауто-пут Атина–Солун добио је нову, мрачнију и тужнију димензију. Групице миграната, који нису могли да дочекају свој ред да аутобуским превозом буду пребачени до међе Грчке са БЈР Македонијом (Идомени), пешке преваљују више од 500 километара са торбама у рукама и малом децом која од изнемоглости често колабирају.

На граничном прелазу Идомени свакодневно се повећава број избеглица које се надају да ће се граница БЈР Македоније отворити и да ће пред њима бити проходан пут до централне Европе. Минуле среде је у Идоменију било осам хиљада миграната! Последњег дана фебруара догодио се инцидент, пошто је око 400 млађих мушкараца покушало да обори гвоздену капију која штити гранични пружни прелаз.

Почело је тако што су млади мигранти протрчали кроз камп вичући да је БЈР Македонија дала одобрење за отварање капије. Њихови сапутници потрчали су по своје ствари, очекујући да ће прећи границу. Створила се конфузија код саме капије, грчка погранична стража је покушала да смири ситуацију, али су ефикасније биле њихове колеге из БЈР Македоније – почеле су да бацају сузавац и шок бомбе на окупљене, не обазирући се на то што је реч о територији друге државе с којом су односи и иначе затегнути.

БЈР Македонија је почела да гради и трећу ограду дуж своје границе са Грчком, а у тактици одбијања и сузбијања преласка избеглих лица помажу јој високи официри аустријске и словачке војске.

Оправдано се страхује да овај мали инцидент и покушај „устанка“ миграната може бити озбиљан прелудијум за организованије деловање ових очајних људи. Чињеница је да повратак у матичне земље ни не узимају у обзир, а до Европе су спречени да стигну. Да ли је можда ово знак да ће Грчка „по казни“ постати непрегледни камп миграната?

 

КРИТИКЕ И ПОДРШКА Известан број миграната тражи начин да настави пут према централној Европи преко Албаније, мада се прибојавају тамошњег становништва. Албанска министарка за европске интеграције Клајда Ђоша изјавила је да су албанске пограничне патроле појачане, те да ће мигрантима бити онемогућен пролаз преко њихове земље.

Грчки министар за мигрантску политику Јанис Музалас изјавио је да Грчка има спреман план за случај ескалације избеличке кризе који је већ представила Европској комисији, те да његова земља свакако не жели хуманитарну помоћ. Очекује се да ових дана и војска Грчке узме активнију улогу у контроли мигрантске кризе.

Овдашња политичка сцена изражава задовољство због подршке коју је Грчка добила на Савету за спољне послове ЕУ од више чланица, у вези супротстављања аустријској политици према избегличкој кризи. Грци, наиме, сматрају да су тврдње аустријског државног врха да Грчка на кризу гледа као на туристички аранжман, крајње непримерене и бизарне. Повлачењем грчког амбасадора из Беча, шеф дипломатије Никос Коцијас је поделио у два табора своје присталице и противнике унутар парламента. Опозиција сматра да су такви „лавовски потези превелик залогај за Грчку која је у незавидном положају унутар европске породице“. Грчка влада је пак крајње огорчена што није била позвана у Беч на састанак о избегличкој кризи с представницима земаља Балкана; у знак одговора, атинска влада није послала свог шефа полиције на састанак шефова полиција земаља балканске избегличке руте. Грчки министар иностраних послова Никос Коцијас оптужује Аустрију да својом погрешном политиком решавања мигрантске кризе може подстаћи поделе унутар саме ЕУ.

Изјаве словеначког премијера Мирка Церара, да се Грчка није довољно потрудила да заустави прилив миграната, те да није прихватила понуђену помоћ у савладавању избегличке кризе, у најмању руку се у Грчкој сматрају увредљивим. Тек, након Словачке, Пољске, Чешке и Аустрије, антигрчку позицију заузела је и званична Љубљана. Да ли се то Европа стварно „цепа“?

 

ЕКОНОМИЈА КРИЗЕ С друге стране, немачка канцеларка Ангела Меркел и њен министар финансија Волфганг Шојбле коначно су рекли и неку лепу реч о Грчкој, признавши да је она у тешкој ситуацији и да плаћа цех мигрантске кризе, али да у свему томе не треба мешати потребу владе у Атини за економском подршком Европе због избеглица, и због дугова. За неколико недеља у Грчкој ће, иначе, опет бити присутна фамозна Тројка (Европска комисија, Европска централна банка и ММФ) да оцени напредак у остварењу обавеза које је Грчка преузела како би добила последњи пакет помоћи у циљу избегавања Grexit-a.

Мигрантска криза је, несумњиво, још више отежала постојећу грчку економску кризу. Резервације за туристичке дестинације, као што су прелепа егејска острва Лезбос, Хиос, Лерос, Самос и Кос, у драстичном су паду. Само је на Лезбосу 90 одсто мање резервација туристичких аранжмана него прошле године у ово време. Уместо 64 велика брода за крстарење по Егејском мору која су лане пристала и на Лезбосу, ове године ће то учинити само шест. Не заборавимо, становништво грчких острва пре свега живи од туризма. Да ли ће Словаци и Чеси опет преплавити Халкидики и донекле спасити предстојећу сезону? Одговора, али ни резервација, и даље нема…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *