По чему се разликујемо?

Пензионери Србије данас су једини који могу мирне душе да кажу шта су учинили за сопствену земљу. Сви остали, без увреде, углавном говоре и траже шта та земља може да учини за њих

Три кључна питања које је Милан Кркобабић, председник ПУПС-а, поставио присутнима у току свог говора на трибини у Новом Саду најјасније су формулисала основне принципе на којима почива програм ове странке, као и опредељење њеног бирачког тела.

Прва два питања су била – „Да ли бисте да вам пензије буду редовне и сигурне, и да ли сте за то да вам кћерке, синови и унуци имају редован посао и поштену зараду?“. У знак сагласности присутни су подигли руке. Међутим, на треће питање: „Да ли сте за то да будете безобразно богати и моћни по било коју цену?“, нико се није огласио. Кркобабић је закључио да је одговор присутних јасан, као да је то тест за Србију.

„Да последње питање постави неки други лидер, неке друге партије, сви би аутоматски подигли руке. И по томе се разликујемо од њих“, закључио је Кркобабић.

[restrictedarea]

И истина, пензионери Србије данас су једини који могу мирне душе да кажу шта су учинили за сопствену земљу. Сви остали, без увреде, углавном говоре и траже шта та земља може да учини за њих. Ваљда само они из парадне могу одмах прећи у оперативну улогу, а да за то дозволу не траже на шалтеру великих сила. Јер њима су социјални проблеми изнад геостратешких интереса…

Кркобабић је подсетио да су у кључном, преломном, одсудном моменту, пензионери Србије дали свој допринос. „То није ништа чудно. Тај свој допринос они су давали од ’45. наовамо, увек кад је било неопходно, од Црне Горе, Босанске Крајине, Скопља па надаље. Дали су га и сада. Спасли су земљу од банкрота. Учинили су све што могу и, наравно, кључно и за себе, спасли су пензије. Одагнали су дилему да ли ће их бити или не… То су урадили потпуно свесно, опредељено, та њихова жртва је велика и надам се уједно и последња. Али она је свесна не само зарад личних ствари, пензије су неопходне, кључне за егзистенцију. Али учинили су то да управо њихови синови и кћери, унуци и унуке не напуштају своју земљу. Учинили су да дају импулс сређивању јавних финансија, да се покрене привредна активност, да они могу да остану у земљи и да раде и граде на начин на који су они радили. Умели су да граде, умели да побеђују и на крају, при концу свог живота умеју да поднесу кључну жртву како би њима било боље“, поручио је Кркобабић.

У околностима када је систем обавезног пензионог и социјалног осигурања практично банкротирао свуда у свету, ове речи добијају на посебном значају. Чињеницу да је у најразвијенијим земљама света државни пензиони систем на издисају, тзв. „реформатори“ обично објашњавају смањеном стопом прираштаја становништва која дугорочно умањује број учесника у пензијском осигурању, и  напретком медицине који води продужењу просечног животног века. Из тог разлога, наводе, временом све мање радника издржава све више пензионера, што сам систем доводи у кризу. Банкрот се, по њима, може само одлагати кроз пооштравање услова за пензионисање или закидање обећаних бенефиција, а то је пензионере, садашње и будуће, у тим земљама довело у незавидни положај.

ПУПС пружа прилику да се то не догоди и у Србији.

И прилазак ПУПС-а Српској напредној странци, и излазак из коалиције са СПС-ом, лако је објашњив. Ако се већ СПС начелно залаже за сарадњу и коалицију са СНС-ом, зашто би ПУПС пристајао на посредника?

[/restrictedarea]