Печат недеље

Николић у Москви

Председник Србије Томислав Николић ове недеље борави у Москви где ће се, према најавама – када овај број „Печата“ већ буде у продаји – састати с председником Русије Владимиром Путином и патријархом московским и целе Русије Кирилом.
Уочи пута, у интервјуу „Спутњику“, Николић је прилично отворено говорио о односима Србије са Русијом, са Европском унијом и са НАТО. „Околности су такве“, рекао је председник Србије, „да утицај Русије на наш живот није тако јак да би политика могла да се потпуно препусти утицају Русије. Користим ту љубав Русије према нама, њен утицај у свету, у обављању своје функције. И то је резултирало ветом у СБ на изгласавање резолуције о Сребреници. То је утицало на гласање о пријему тзв. Републике Косово у Унеско. То су потези за које је Русија показала и одлучност и храброст и великодушност према Србији, али“ – вишеструко важно „али“ – „не очекујте да на то све узвратимо тако што бисмо рекли да више не можемо и нећемо са ЕУ. Србија је, за ових петнаестак година, доведена у ситуацију да више не може тако лако да каже да може без ЕУ… Ослоњена на сарадњу искључиво с Русијом са којом нема границу, у коју мора да иде преко ЕУ, Србија би јако тешко развијала своју економију. Моја идеологија је да се сарађује и са Истоком и са Западом. Тако бих водио политичку странку, тако обављам функцију председника Републике… У односима са Русијом немам никаквих тајни ни пред ким – зна се колико волим Русију и зна се колико лично желим да будемо у ЕУ.“
Што се односа Србије са НАТО тиче, и става Русије према овом проблему, каже Николић, „ми смо у ситуацији не само да треба да убедимо руску страну него ми морамо да убедимо и западну страну кад је реч о неким потезима које вучемо са Руском Федерацијом… Мислим да је Русима довољно кад кажемо да нећемо да уђемо у НАТО и да Русија, као озбиљна земља, уопште не проверава јесмо ли у истом проценту повезани са Москвом и са НАТО. Русија зна да грађани Србије не желе да Србија буде у НАТО, и да“ – ово се односи на дипломатски статус руског хуманитарног центра у Нишу који му Београд никако не додељује упркос обавези да то учини – „није опасно ако се баш о свему не договоримо. Она то никада не потенцира“.

[restrictedarea]

Устанак у престоници Исламске државе

Извештаји с терена указују да је у сиријској престоници Исламске државе дошло до народног устанка против ове терористичке организације у којем је досад живот изгубило више десетина људи, а постоје наводи и како је око 200 исламиста прешло на страну устаника, те сада пуцају на бивше саборце. Више локалних извора тврди, како преноси мрежа РТ, да су се сукоби у Раки интензивирали током неколико дана и резултирали озбиљним пребегом из редова Исламске државе. „Око 200 милитаната Исламске државе прешло је на страну житеља Раке, што је приморало терористе да организују барикаде на улазима у град“, навео је један извор. После жестоких сукоба с исламистима у недељу, дезертери су помогли локалним становницима да успоставе контролу над најмање пет делова града, где је црна застава Исламске државе замењена званичним државним заставама Сирије. „Због унутрашњих несугласица дошло је до поделе у организацији (Исламској држави) и то је довело до оружаних сукоба и више десетина мртвих“, рекао је извор из града. Многи борци Исламске државе покушавају да побегну из Раке пошто су сиријска војска и курдски борци остварили напредак на више фронтова око овог града и у борбама против Исламске државе широм земље. „Од октобра 2015. сиријска армија ослободила је око 50 села у источном Алепу за време офанзиве којом је прекинута опсада над ваздухопловном базом Кувеирс од стране Исламске државе“, наводе извори. Рака је под контролом џихадиста од августа 2014. године.

Анти-НАТО екстремисти у словачком парламенту

Парламентарне изборе у Словачкој обележиле су две ствари, које се, у ствари, своде на исто – анти-НАТО и анти-ЕУ расположење. Први шок за Брисел изазвао је улазак у скупштину екстремно десничарске, како неки кажу „неонацистичке“ странке Наша Словачка која ће у новом сазиву имати 14 посланика. С друге стране, владајућа социјалдемократска странке СМЕР премијера Роберта Фица добила је највише гласова (28,3) посто, али није успела да освоји надполовичну већину потребну за самостално формирање владе. Зашто би ове две ствари биле круцијалне за изборе и задавале главобољу Бриселу који воли и социјалдемократе, али и „неонацисте“, што је доказао подржавајући украјинске пучисте. Зато што су и СМЕР и Наша Словачка тежиште у својој кампањи ставили на антимигрантску, анти-ЕУ, анти-НАТО и проруску политику. Као да ово није довољно, њима се придружила и ултранационалистичка Словачка национална партија која је заузела четврто место са нешто више од осам посто гласова. Најзанимљивија је свакако Наша Словачка која НАТО отворено назива „терористичком организацијом“ и чији је лидер Маријан Котлеба, 2013. изабран за гувернера Банске Бистрице, на прозор своје канцеларије окачио транспаренте са натписима „Јенкији идите кући“ и „Стоп НАТО“.

НИС отворена школа тениса на Дејвис купу

За време трајања Дејвис купа у Београду, између репрезентација Србије и Казахстана, компанија НИС и Тениски савез Србије (ТСС) организовали су тродневну НИС отворену школу тениса.
Током трајања купа деца су имала прилику да бесплатно науче прве кораке „белог спорта“ уз помоћ стручних тренера. НИС реализује ову акцију у складу са својим слоганом „Будућност на делу“ – њихов циљ је, између осталог, подршка дечјем и професионалном спорту, као и промовисање здравог начина живота и правилан развој младих.
Дејвис куп представља одличну прилику да најмлађи уживо на терену гледају најбоље српске тенисере, а затим и сами испробају основне тениске потезе у НИС-овој отвореној школи. НИС је пету годину заредом генерални спонзор Тениског савеза Србије и на тај начин подржава развој и популаризацију овог спорта у Србији.

АИ: Турски граничари свакодневно пуцају на избеглице

Турски граничари редовно пуцају на сиријске избеглице које лутају пограничним појасом, објављује међународна организација за заштиту људских права „Амнести интернешенел“, додајући да је број упуцаних људи у последње време повећан. Истражитељ ове организације Ендру Гарднер тврди да је далеко од тога да су овакви случајеви изоловани. „Постоје бројни извештаји о инцидентима на граници. Прикупили смо информације о томе које сежу до 2014. године, када смо примили бројне извештаје о људима упуцаним док су покушавали да илегално пређу границу“, рекао је Гарднер. Додао је да је садашња ситуација у ратом захваћеној Сирији довела до повећања броја миграната које нападају турски граничари. „Информације које добијамо од сиријских лекара говоре да су сваког дана упуцане две или три особе које нелегално покушавају да пређу границу“, изјавио је Гарднер.

Западни страхови

Ен Еплбаум, колумнисткиња „Вашингтон поста“, супруга бившег шефа пољске дипломатије Радослава Сикорског и један од гласнијих јастребова ратоборног америчког хегемонизма, запитала се у свом тексту објављеном 4. марта „да ли је ово крај Запада који познајемо“? И коме смо, додајемо, баш зато што смо га тако добро упознали у протеклих четврт века, и пожелели да му дође крај…
И раније је, пише Еплбаум, било периода страха да „Запад неће преживети“, али „у свом животу одрасле особе, не могу да се сетим момента драматичног као што је овај: тренутно, налазимо се два или три избора далеко од краја НАТО-а, краја Европске уније и можда од краја либералног светског поретка каквог познајемо“.
У САД, Еплбаумовој страх изазива могући долазак Доналда Трампа на место председника, јер он – набраја колумнисткиња „Поста“ Трампове смртне грехе – не хаје да ли ће Украјина ући у НАТО, и иначе га „не интересује НАТО“ и не сматра да су европски конфликти вредни америчких живота, и, што је најгоре, Трамп изражава спремност на договор с председником Русије Владимиром Путином.
Бригу изазива и Француска, у којој Марин ле Пен најављује излазак своје земље из НАТО-а и ЕУ, и „као Трамп, најављује специјалне односе са Русијом, чије банке финансирају њену изборну кампању“.
И најзад, трећи страх, страх од изласка Велике Британије из ЕУ, што би могло да изазове ланчану реакцију, а „Виктор Орбан понекад говори о напуштању Запада у корист стратешке алијансе са Истанбулом или Москвом“.

Амерички суд за ОВК

Објашњавајући због чега Специјални суд за злочине ОВК мора да буде основан, министар правде тзв. Републике Косово Хајредин Кучи и нехотице је открио да његова државолика творевина није израз младе косовске демократије већ ништа друго до амерички протекторат: „Ако су председник (Барак) Обама, потпредседник (Џозеф) Бајден и државни секретар (Џон) Кери послали писмо и извршили позитиван притисак, онда то мора да се уради.“

[/restrictedarea]