Почетна / Свет / Опасне игре из командне собе

Опасне игре из командне собе

ББЦ филмЗа „Печат“ из Милана Марина Муштовић

Шта се све чини у актуелном информативном рату како би се демонизовала Русија и у Европи изазвала панична русофобија

Русија за Запад више није „велика загонетка умотана у мистерију унутар енигме“ (како је својевремено сер Винстон Черчил дефинисао СССР) јер су, судећи по медијским извештајима, она и њен председник данас за сав „демократски свет“ једно ултимативно зло и нешто најгоре, најсуровије и најзаосталије што људски ум може да замисли.

Просечан Западњак, до којег допиру углавном врло селективне информације, професионалне и објективне, баш по угледу на перјаницу „одговорног и слободног новинарства“ – амерички „Си-Ен-Ен“, заиста верује да је Русија окупирала мирољубиву и проевропску Украјину где руши, пали и убија цивиле. Руси су недавно проглашени чак и за главне кривце за емигрантску кризу, будући да очајни народ масовно бежи у Европу управо од њихових зверстава и бомби којима немилосрдно засипају искључиво цивилне циљеве у Сирији. Наравно, у широком медијском спектру свих могућих руских ужаса омиљена тема је и терор који влада у самој Русији, где наводно сви политички противници „злог диктатора“ бивају отровани и изрешетани на улици или, у најбољем случају, без икаквог суђења, стрпани у неки далеки казамат на издржавање дугогодишње робије.

[restrictedarea]

Али, антируска паљба недавно се пребацила на врло опасан терен и постоји велики ризик да ово „медијско звецкање оружјем“ ускоро прерасте и у прави конфликт који, с обзиром на то да се ради о атомском наоружању, може да буде погубан по цело човечанство.

„Никада нисмо били ближе тоталном рату који, ако почне, врло лако може да прерасте у нуклеарни конфликт са несагледивим последицама по цео свет“, објашњава Ђулијето Кјеза, бивши европарламентарац, искусни аналитичар и легендарни дугогодишњи дописник торинске „Ла Стампе“ из Москве. „Нисам катастрофичар“, наставља Кјеза, „али пред нама су озбиљне индиције да срљамо у катастрофу и да ситуација зачас може да се отме контроли. Заиста постоји велики ризик да дође до директног сукоба НАТО – Русија и то на три фронта: сиријском, украјинском и балтичком. Медији све ово намерно прећуткују јер су одавно постали средство јефтине пропаганде. Нема више места за озбиљне анализе, нема плурализма и слободе, тако да људи ни не знају шта се дешава и шта их све можда, нажалост, чека.“

НАТО КАО ФИЛМСКА ФИКЦИЈА Два руска стратешка бомбардера типа „Ту-22 М-3“, натоварена атомским ракетама, у пратњи четири борбена авиона типа „Су-23“ прелећу Фински залив и у раним јутарњим часовима стижу до острва Готлиб у Јужној Шведској, удаљеном 160 км од Стокхолма, где се налази и центар националне обавештајне службе за електронске комуникације. Настаје општа паника јер Шведска не располаже одговарајућом противваздушном одбраном и не може да се одбрани од изненадног руског атомског напада. Дакле, на помолу је катастрофа, али, срећом, из суседне Данске стиже помоћ: НАТО снаге (Nato’s Baltic air policing mission) које у блиц акцији на небу успевају да уплаше и отерају мрског руског агресора и тако спрече реализацију његовог апокалиптичног плана.

Да не буде забуне, ово није сцена из неког холивудског филма у којем нпр. Раде Шербеџија глуми „злог Руса“, а Леонардо Дикаприо „храброг НАТО хероја“ већ одломак из годишњег НАТО извештаја за 2015. који је генерални секретар Јан Столтенберг недавно предочио јавности упозоривши да су Руси до сада извели 18 сличних „војних вежби“ у којима су симулирали нуклеарне нападе на суседне државе. Такође, каже Столтенберг, постоје основане сумње да припремају и велики освајачки поход на све балтичке земље које ће у року од 60 сати својим моћним тенковским дивизијама без милости прегазити и поробити уколико се НАТО у Естонији, Литванији и Летонији додатно не наоружа, односно знатно не повећа буџет предвиђен за наоружавање.

Истовремено, невладина организација СИПРИ (Stokholm International Peace Researche Institut) која се, како стоји у оснивачком акту из 1966, „залаже за разоружавање и мир у свету и наглашава да је потпуно независна и неутрална“, упозорава западну јавност да Русија постаје све озбиљнија претња светском миру. Наиме, из последњег годишњег извештаја ових „пацифиста“ који су, као по команди, пренели и сви западни медији, произлази да је Русија 2005. године на наоружавање потрошила 10 милијарди долара и да сигурно нешто опасно смера чим је у 2015. у ту сврху издвојила чак 53 милијарде. Према томе, с обзиром на све учесталије и отвореније руске претње и провокације, крајње је време да војно неутрална Шведска, али и суседна Финска, под хитно приступе НАТО-у због озбиљне нуклеарне опасности која целој регији прети од „крволочног руског медведа“.

Уједно, у Столтенберговом извештају појавила се и претња од мистериозних руских подморница које су, по изјавама неких НАТО званичника, још прошле године виђене како круже око шведских обала, те истог часа нестале. Односно – измакле су радарима – па, нажалост, нису усликане.

На приче о „лову на руске подморнице“ прво је духовито одреаговао руски амбасадор у Данској рекавши да неко очигледно често залази у Пушер стрит (улица у Копенхагену позната по ноћном животу, али и по слободној понуди наркотика – п. а.), тако да није чудно што му се после свашта привиђа, па чак и подморнице.

Затим су уследили и званични деманти руских званичника који су све оптужбе окарактерисали као „бесмислице и класичне пропагандне трикове како би се створила клима масовне параноје и хистерије и Шведска што пре угурала у НАТО“.

Међутим, резултати истраживања шведског јавног мњења агенције „Сифо“ по којима 47 одсто Швеђана данас подржава улазак земље у НАТО, у односу на 23 одсто из 2011, сами по себи говоре да се ради о добро простудираној пропаганди која очигледно даје врло ефикасне резултате.

Објављујући свој годишњи извештај, НАТО лидер директно и без икаквих конкретних доказа оптужује Русију да у тајности припрема нуклеарни напад на Шведску, а при томе не објашњава и зашто би тако апсурдни сценарио могао да се деси. Наиме, између Русије и Шведске не постоје размирице и нерешени конфликти, шведска војска није ратовала 202 године и не представља никакву претњу и изазов за Русију, тако да је Столтенбергов извештај одмах изазвао чуђење, али и салве смеха и прегршт нових вицева.

Али ако је руски председник приказан као безумни злочинац, један од патолошких ликова који пре него што убију себе осећају неодољиву потребу да побију и цео свет, а поготово стога што се овде не ради о фантазијама из неког филмског трилера већ о званичном извештају особе која се налази на челу НАТО-а, онда цела прича престаје да буде само забавна и смешна, она почиње да поприма врло озбиљне и забрињавајуће конотације.

ФИЛМСКА ФИКЦИЈА КАО ИНФОРМАЦИЈА Занимљиво је да се премијера новог филма „Трећи светски рат у командном центру“ (World War Three Inside the War Room) у продукцији „Би-Би-Сија“, о нуклеарном рату који је започела Русија, „баш случајно“ дешава у исто време када Столтенберг објављује свој „поверљиви извештај“ којим преко медија поручује „целом слободном свету“ да под хитно треба да се наоружава, збија редове и брани се од „руске атомске опасности.“

У замишљеној филмској стварности све почиње „Руским пролећем“ у литванској регији Латгала, где долази до протеста локалних русофила који, подстакнути и организовани од стране Москве, излазе на улице и вичући: „Русија, Русија“, уништавају све пред собом, и са општинске палате у граду Даугавпилсу скидају летонску и поносно каче руску заставу. Постепено „побуњеници“ преузимају контролу над градом, освајају источне делове земље, стижу до саме границе с Русијом и захтевају формирање латгалско-руске уније и одржавање референдума за признавање „Народне републике Латгале“.

Затим, руске трупе победоносно упадају у Летонију где, наравно, силују, руше, пале и убијају. У помоћ угроженом локалном становништву најзад пристижу „Милосрдни анђели“ – НАТО трупе предвођене Американцима и Британцима, и Руси одмах испаљују једну нуклеарну ракету на британски ратни брод. Иначе, у целом филму нуклеарне ракете и бомбе се разбацују као да се ради о дечјим играчкама, а не о убитачном оружју које за собом оставља пустош.

Американци својим нуклеарним оружјем погађају „руски војни објектив“. Тензије све више расту, медији јављају да је почео нуклеарни рат „високог ризика“, а сценарио тоталне апокалипсе се приближава до кулминације када НАТО експерти „из поверљивих извора“ сазнају да ће следећи Путинов потез бити жестоки нуклеарни удар на Лондон. После дужег размишљања, „умне главе“ одлучују да више не одговарају на руске провокације и на тај начин спасавају Лондон, али и цело човечанство од тоталне катастрофе. Следе нове епизоде, тако да ово није крај филма, али се претпоставља да ће у финалу „добро победити“ и да ће „зли Руси“ бити тотално уништени.

У чему је специфичност овог најновијег „уметничког остварења“ „Би-Би-Сија“? Постигнута су три стратешка пропагандно-информативна циља. Држављани Летоније руског порекла проглашени су за „опасну пету колону“ која се опире европским вредностима, спремна је на издају и генетски предодређена за насиље и окрутност. Уједно, филм даје „зелено светло“ свим светским лобистима војне индустрије који већ дуже време притискају европске владе да на уштрб социјалне државе учетвороструче издатке за наоружање у оквиру НАТО трупа. Истовремено, као „сумњиви елементи“, јавно се дискредитују и све политичке снаге у Европи које упорно и прагматички настоје да се укине економски ембарго према Русији који свим Европљанима доноси само штету: пропадање фирми и још већу незапосленост и беду.

Други циљ овог „уметничког дела“ је да се Русија – баш као и у Столтенберговом извештају – прикаже као земља неодговорних лудака који се играју нуклеарним оружјем, без обзира на могуће катастрофалне последице.

Трећи циљ је чиста и бедна пропаганда: англоамерички политичари и њихов војни врх су приказани по ко зна који пут као „добри момци“ који се боре за правду и мир у свету, тако да човечанство уз њих може мирно да спава – они никада неће допустити да дође до катастрофе и уништавања човечанства.

SNUFF 9781473213029ЛИТЕРАРНО ПРОРОЧАНСТВО А да се ради о апсурдној и крајње јефтиној пропаганди, довољно говоре речи руског амбасадора у Летонији Александра Вешњакова: „Овде сам већ осам година и нисам приметио да постоји ниједна сепаратистичка руска организација (у филму се помиње чак 20 таквих). То ће вам потврдити и сваки независни експерт који познаје ситуацију у Летонији. Овај сценарио је препредено и лукаво смишљен и његов крајњи циљ је политички – ради се о информативном рату како би се демонизовала Русија и у Европи изазвала панична русофобија. А зашто, питајте саме ауторе, односно њихове менторе.“

Међутим, с обзиром на велике тензије и општу параноју која је завладала после пласирања „Би-Би-Си информације и НАТО фикције“ постоји и један врло озбиљан проблем: и најмања ситница заиста може да доведе до катастрофе невиђених размера.

Замислите само сценарио који је сликовито описао један италијански новинар: „У Стокхолму је експлодирала ’прљава бомба’ и побила на хиљаде људи. Овога пута на месту злочина пронађени су и ’конкретни докази’: руска застава и легитимација агента КГБ-а. Ко у том случају може да гарантује да Вашингтон истог часа неће да се одлучи на ’нуклеарну казнену експедицију’ против ’лудих Руса’? И да ти исти Руси, у складу са својом доктрином – пошто су нападнути – неће и одговорити! Док у трену буду нестали у нуклеарним пламеновима господа из Би-Би-Сија неће имати времена да размишљају о свом доприносу светској апокалипси.“

А „пророк“ надолазеће катастрофе, руски књижевник Виктор Пељевин у свом роману „S.N.U.F.F.“ описује стравичну будућност после нуклеарног рата који је светску популацију свео на једну десетину. Пустош, мрак, сабласне рушевине на све стране, прљавштина и несносни смрад су нови декор по којем бауљају унезверени, гладни, промрзли људи. Дрвеће и цвеће, аутомобили, авиони, градови, топли домови, компјутери и телефони постоје само као носталгична успомена малобројних преживелих из „предратног доба“. Млади не могу да верују да је тако нешто и постојало, и питају се како је уопште било могуће да се такав рајски живот уништи. Измучени старац им објашњава да су људи „пре рата“ често бркали филмску фикцију и стварност из простог разлога што су праве информације престале да постоје јер је све постало привид, лаж и фикција. Самим тим, ако је неки народ кроз ТВ прилоге и филмове константно приказиван као хорда убица и дегенерика, то престаје да буде филм и постаје информација и директни позив на линч. А рат је почео када су појединци у својој глави „видели филм“ и, убеђени да се не ради о фикцији већ о стварности, узбудили се, погубили и кренули у осветничку акцију. Односно – у модерни рат у ком само треба елегантно притиснути дугме.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Verujte, mene ohrabruju potezi iz „komandne sobe“ koja više nije ni u Londonu /odavno/, Vašingtonu, Briselu … već u Moskvi! Čak i mirnije spavam …. a to vi i ne razumete!? I ne zameram, jer ste navikli na aroganciju ponašanja „jedine“ super sile u zadnjih trideset godina! Čak mnogima nije smetalo ni za blagu osudu „uzurpaciju planete“ i zločina bez ograničenja! Čak ni UN! Ameriko, tvoj „posao“ je završen! Možeš samo da planetu uvedeš u III sv. rat u kom ćeš ti, a nisi ni svesna, najviše stradati! Zato i ne proveravaš!? Ništa lepše od tzv. „hladnog rata“! Sila je u AZIJI!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *